To je, kako je ocenio, dobro da im ne bi palo na pamet da se upuste u nepotreban sukob sa Ruskom Federacijom na njenim zapadnim granicama.
Dodao je da je da zato ta „napetost“ treba da ostane što je duže moguće.
Za akcije zapadnih zemalja u Crnom moru rekao je:
„Prelaze dopustive granice jer njihovi strateški bombarderi lete na samo 20 kilometara od naše državne granice, a poznato je da nose veoma ozbiljno naoružanje. Mi zapadne partnere upozoravamo na naše crvene linije, ali se oni prema tome površno odnose. Našu zabrinutost zbog širenja NATO na istok potpuno su ignorisali. Vojna infrastruktura NATO već je nedaleko od naših granica, sistemi protivraketne odbrane su raspoređeni u Rumuniji i Poljskoj, a ti sistemi se lako mogu iskoristiti i kao udarni. Potrebno je samo nekoliko minuta da im se promeni softver“.
Putin je prvi put učestvovao u proširenom zasedanju kolegijuma Ministarstva inostranih poslova RF.
Govorio je o prioritetnim zadacima MID-a, uključujući vezane za nedavne promene Ustava, koje afirmišu Rusiju kao suverenu, samostalnu i miroljubivu državu, aktivnog člana svetske zajednice.
Navodimo, uz neznatna skraćenja, teze iz njegovog izlaganja:
- Sprema se nova redakcija Koncepcije spoljne politike;
- Rusija je privržena razvoju partnerskih, uzajamno korisnih, konstruktivnih odnosa sa svim zemljama i regionalnim organizacijama, pa će aktivno učestvovati u međunarodnim naporima protiv zajedničkih izazova i pretnji, u koje spadaju terorizam i prekogranični kriminal, širenje oružja za masovno uništavanje, siromaštvo, neravnopravnost, klimatske promene i degradacija životne sredine;
- Kao stalna članica SB UN, Rusija će i dalje insistirati na osnovnim principima Povelje UN;
- Otvoren je poziv Rusije za samit stalnih članica SB UN;
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 18, 2021
- Rusija insistira na jednakosti i pravednosti u saradnji svih u borbi protiv pandemije kovida-19;
- Rusija je jedan od lidera procesa globalne dekarbonizacije i još aktivnije će se suprotstavljati pokušajima SAD i EU da diktiraju svetsku politiku i standarde u klimatskoj oblasti;
- Jačanje veza sa sunarodnicima u inostranstvu je jedan od prioritetnih zadataka diplomatije, kao i zaštita njihovih interesa, očuvanje opšteruskog kulturnog identiteta i dalje pojednostavljenje procedure njihovog prijema u rusko državljanstvo. Treba naći najoptimalnije puteve ostvarivanja stvaralačkog potencijala mnogomilionskog ruskog sveta;
- Treba i dalje graditi atmosferu dobrosusedstva, bezbednosti i saradnje na postsovjetskom prostoru;
- Ključni integracioni projekat je Evroazijski ekonomski savez, usmeren na stvaranje jedinstvenog tržišta roba i usluga, kapitala i radne snage;
- Saradnja u okviru ODKB treba da služi pouzdanoj zaštiti nacionalnih interesa, suvereniteta i nezavisnosti zemalja učesnica;
- Konkretnim delima treba produbljivati partnerstvo u okviru ŠOS, koji je jedan od najuticajnijih centara multipolarnog sveta. U našem je interesu tešnja koordinacija spoljnopolitičke aktivnosti članica ŠOS;
- U sličnom ključu razvijaćemo i saradnju u okviru BRIKS, koji okuplja 40% svetskog stanovništva;
- Ruska diplomatija je tradicionalano uključena u rešavanje regionalnih konflikata:
A) Ukrajina: Nemačka i Francuska ohrabruju Ukrajinu da krši Minske sporazume, koji su odlukama SB UN postali deo međunarodnog prava. Ipak, od Kontakt grupe i „normandskog formata“ ne smemo odustati, iako zapadni partneri zaoštravaju situaciju isporukama oružja Kijevu i provokativnim manevrima u Crnom moru i drugde blizu naših granica. Iako se naši zapadni partneri, meko govoreći, površno odnose prema našim upozorenjima o „crvenim linijama“, a u pitanjima širenja NATO ka našim granicama su se pokazali, blago rečeno, kao ne baš pouzdani, diplomatija mora nastojati da insistira na pružanju Rusiji pouzdanih garancija bezbednosti na njenim zapadnim granicama;
B) Zapadne zemlje koriste i migracionu krizu na belorusko-poljskoj granici kao novi povod za rast napetosti. Rusija ostaje opredeljena za dijalog vlasti i opozicije u Belorusiji i istovremeno će bezuslovno nastaviti produbljavanje integracije sa Belorusijom i realizaciju svih 28 usvojenih saveznih programa;
V) Aktivnim posredovanjem Ruije zaustavljen je konflikt u Nagorno Karabahu i nastavljaju se napori za regulisanje spornih pitanja između Azerbejdžana i Jermenije;
G) Ozbiljni su zadaci po pitanju Avganistana, posebno posle američkog povlačenja. Oni se tiču kontakata sa Talibanima, zajedno sa susednim zemljama, u cilju uspostavljanja građanskog mira i društvenog poretka, neutralizacije terorističkih struktura i narko-kriminala. Potrebne su i dopunske mere za stabilizaciju Centralne Azije i naših južnih granica;
- Zbog stabilne tendencije premeštanja težišta svetske politike i ekonomije iz Evroatlantskog u Azijsko-pacifički region, mora se nastaviti energični razvoj odnosa i trgovinsko-investicionih veza sa zemljama APR, uz orijentaciju na realizaciju naše inicijative velikih razmera za stvaranje Velikog evroazijskog partnerstva, kao jedinstvenog, širokog i otvorenog prostora bezbednosti i uzajamno korisne ekonomske i humanitarne saradnje;
- I dalje ćemo jačati veze sa našim dobrim susedima i prijateljima iz NR Kine. Bilateralni odnosi su nam dostigli najviši nivo u istoriji – nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva i predstavljaju model međudržavne saradnje u HHI veku. Na pokušaje nekih zapadnih partnera da zabiju klin u naše odnose, reagovaćemo širenjem političke, ekonomske i saradnje u drugim sferama i koordiniranim koracima na međunarodnoj sceni;
- Sličan nam je prilaz i u odnosima sa našim posebno privilegovanim strateškim partnerom – Indijom. Širićemo mnogodimenzionalnu bliateralnu saradnju, jer Indiju vidimo kao jedan od nezavisnih i snažnih centara multipolarnog sveta, sa nama bliskom spoljnopolitičkom filosofijom i prioritetima;
- Stabilnosti, bezbednosti i razvoju u APR doprinosi i naša saradnja sa ASEAN-om i APEK;
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 18, 2021
- Rusija će i dalje biti nepristrasni posrednik u rešavanju konflikata i kriza na Bliskom Istoku. Zahvaljujući našem direktnom angažovanju pobeđen je međunarodni terorizam u Siriji, sprečen raspad te države i vodi se proces unutrašnjeg regulisanja, zajedno sa Turskom i Iranom. Naša diplomatija treba da se i dalje angažuje na regulisanju odnosa Sirije sa drugim arapskim državama, kao i na obezbeđenju međunarodne humanitarne pomoći;
- Principijleni značaj ima i angažovanje na rešavanju izraelsko-palestinskog spora i konflikta unutar Libije;
- Rusija će pojačati kompleksno angažovanje u saradnji sa zemljama Afrike. Pojačaće se afrički departman MID-a, a za 2022. se planira održavanje Drugog samita Rusija-Afrika;
- Raste interes za saradnju zemalja Latinske Amerike i Kariba sa Rusijom. Krug zemalja sa intenzivnom saradnjom raste i taj proces treba podržati;
- Kada su evropski poslovi u pitanju, sa žaljenjem moramo konstatovati da se mogućnosti za saradnju smanjuju. Iako je EU i dalje naš vodeći trgovinsko-ekonomski partner, ranija plodna saradnja prolazi kroz ozbiljne teškoće. EU nastavlja da se od nas udaljava sankcijama, aktivnostima koje nisu prijateljske, neutemeljenim optužbama, ignorišući uzajamnu korist od saradnje. Mi smo pritom i susedi, a istorija nas uči da podele u Evropi ne vode ničem dobrom. Rusija je naravno zainteresovana za dobrosusedske i konstruktivne odnose sa evropskim državama, ali sve zavisi od spremnosti druge strane;
- Analogna, ako ne i još žalosnija situacija je u odnosima sa NATO, koji ispoljava otvoreno konfrontacionu orijentaciju, tvrdoglavo i demonstrativno približavajući svoju vojnu infrastrukturu našim granicama. Uništili su sve mehanizme dijaloga. Na njihovu vojnu aktivnost, mi ćemo, naravno, adekvatno reagovati, ali je važno da i u Briselu shvate da je smanjenje vojno-političke napetosti u interesu ne samo Rusije, već i cele Evrope i celog sveta. Bez objašnjenja su proterali naše diplomate, a onda se našli uvređeni što smo zatvorili njihovu misiju. Oni ne žele saradnju? I ne treba, nikad je i nismo mnogo želeli. Ali mislim da će oni ipak poželeti, već šalju takve signale. A zašto su onda proterivali diplomate, iz sporta?
- Slično se može reći i za rusko-američke odnose, od kojih u mnogome zavisi očuvanje globalne bezbednosti i stabilnosti. Ti odnosi su sada, meko govoreći, u nezadovoljavajućem stanju. Diplomati obe zemlje imaju velike probleme, smanjene ambasade ne mogu normalno ni da funkcionišu, a kamo li da se bave razvojem bilaterale. Sve su to posledice provokativne linije američkih vlasti, započete još pre pet godina. Čak su nam oduzeli nepokretnosti u našem vlasništvu, suprotno svim međunarodnim normama i pravilima, o Bečkoj konvenciji i da ne govorimo. Samit sa Bajdenom u Ženevi je ipak otvorio neke mogućnosti za dijalog i postepeno regulisanje odnosa. Započet je zajednički rad na problemima strateške stabilnosti i informatičke bezbednosti. U mnogim pitanjima se naši interesi, procene, pozicije, razilaze, često i kardinalno, ali mi smo otvoreni za konstruktivni dijalog;
- Iz pitanja koja sam nabrojao vidi se kako veliko opterećenje nosi diplomatska služba, i kako ono postepeno raste. Država će o vama i dalje voditi računa, povećevati i socijalne garancije. Doneti su novi zakoni o diplomatskoj službi, uveden novi sistem povećanih plata, povećan broj zaposlenih. Hvala vam svima za savestan rad, uz posebnu zahvalnost i najbolje želje veteranima!
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 18, 2021
Izvor:Fakti.org
