Piše: Ivan Pajović
Ideja se sastoji u tome da mašine sastavljaju mašine, a ljudski faktor je tu isključivo da ih opslužuje, popravlja i koriguje usputne anomalije. Ilon Mask već uspešno gradi ovakve fabrike po celom svetu, a treća po redu je sagrađena u Šangaju.
Jula meseca 2018. godine potpisan je ugovor sa regionalnim vlastima Šangaja o gradnji treće u svetu, a prve u Kini, gigafabrike električnih automobila Tesla. Zemljište je nabavljeno putem aukcije, uplaćeno je 973 miliona juana za pedesetogodišnju arendu površine od 86,5 hektara. Dogovor je sklopljen zahvaljujući kreditu od 1,4 milijarde dolara koji je Mask dobio od kineskih banaka. Prema uslovima dogovora, kompanija je izgradnju trebala započeti za šest, a završiti je za 30 meseci. Proizvodnja je započela posle 36 meseci, a prve poreze kompanija je počela da plaća tek posle 60 meseci.
Kina nije slučajno odabrana kao mesto gradnje gigafabrike. Visoke carinske barijere na uvoz u Kinu sa kojim se kompanija Tesla suočavala prilikom isporuke svojih automobila u ovu zemlju sprečavale su korišćenje prednosti najvećeg tržišta elektoromobila na svetu. Treba imati u vidu da se u Kini prodaje oko polovine svih u svetu proizvedenih elektromobila. Takođe, ova zemlja je svetski lider u preradi istrošenih akumulatora i na taj način dolazi do kobalta, nikla, grafita i litijuma, omogućavajući povoljan način za pribavljanje ovih skupih sirovina, a to kompaniji Tesla takođe ide na ruku.
Podizvođač u izgradnji fabrike bila je China Construction Third Engineering Bureau Co. Januara 2019. godine svečano je položen kamen-temeljac. Fabrika se po dizajnu gotovo ne razlikuje od svojih analoga u SAD. Već u oktobru 2019. započelo je sklapanje automobila Tesla model 3, ali u januaru 2020, zbog pojave korona-virusa, proizvodnja je prekinuta, a fabrika zatvorena. Uz podršku kineskih vlasti proizvodnja je nastavljena krajem februara i započela sa uvećavanjem proizvodnje. Prema Maskovim planovima, godišnje se proizvede 300.000 sedana Model 3 i 250.000 kros-overa. Kompanija Tesla ne planira da u Kini proizvodi skuplje modele svojih automobila. Do kraja 2021. godine šangajska fabrika bi trebala da postigne kapacitet od oko 550.000 automobila godišnje, dok se u 2022. godini očekuje izvoz oko 100.000 sedana i 10.000 kros-overa.
Tradicionalno, Tesla ne otkriva sve tajne svoje tehnologije i ne žuri da prikaže načine svoje proizvodnje. Ipak, poneki podaci procure u javnost. Poznato je da u šangajskoj fabrici većinu radnih zadataka izvršavaju roboti, koji su zastupljeni u svim fazama proizvodnje. Za sklapanje automobila koristi se osam robotizovanih automata. Za kretanje dovršenog automobila kroz fabriku i za test-vožnju koristi se „Tesla-autopilot”, to jest za to nisu potrebni posebno obučeni vozači. Kontrolu kvaliteta sklapanja i farbanja automobila kao i dijagnostiku vrše mašine sa veštačkom inteligencijom.
Ipak, ljudski faktor nije sveden na nulu. Svi radnici megafabrike Tesla potpisuju ugovor o čuvanju poslovne tajne. Iz tog razloga malo je pravih informacija kako se tačno odvija proces proizvodnje. Procenjuje se da u fabrici radi oko sedam hiljada zaposlenih. Radno vreme započinje u šest sati ujutru i traje ne kraće od deset do dvanaest sati, a ponekad čak i 16. Većinu vremena radnici provode na nogama, krećući se duž proizvodnog konvejera. Mnogi od njih krepe se energetskim pićima, koje im fabrika obezbeđuje besplatno. Rad vikendom i za praznike smatra se uobičajenim.
Kompanija Tesla u SAD je u 2020. godini isplaćivala plate radnicima srednje kvalifikacije u visini od 15 dolara na sat, što čini oko 47.000 dolara godišnje. Radi upoređenja, srednja godišnja plata u kompaniji DŽeneral Motors iznosi oko 78.000 dolara godišnje. Što se tiče kineske megafabrike, podaci se očigledno skrivaju. Postoji informacija da rukovodioci fabričkih odeljenja imaju zaradu od oko 9.000 juana, tj. oko 1.300 dolara mesečno, što je oko prosečne plate u Šangaju, ali mnogo ispod američkih standarda. Poznato je takođe da je sindikalno organizovanje radnika u šangajskoj gigafabrici strogo zabranjeno. Radnicima fabrike Tesla u SAD to se kompenzuje tako što dobijaju akcije svoje kompanije. Da li radnici u kineskoj fabrici dobijaju ma kakve bonuse – nepoznato je, ali se može pretpostaviti da oni ne postoje.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 21, 2021
Izvor: Pravda
