Đubriva na bazi azota dobijaju se iz prirodnog gasa, a veći troškovi za gorivo su doveli do toga da proizvođači smanje proizvodnju, podstičući cene hranjivih materija naviše.
Poljoprivrednici koriste azot za povećanje proizvodnje kukuruza, repice, pšenice i drugih useva, primenjujući ga pre sezone sadnje. Ali po sadašnjim cenama, farmeri u Severnoj Americi morali su da odlože njegovu kupovinu, što bi moglo da dovede do žurne kupovine sledećeg proleća i da mnoge ostavi bez te robe, kaže Daren Kopok, izvršni direktor Udruženja poljoprivrednih trgovaca u SAD.
Kopok kaže da SAD imaju dovoljno zaliha azota za primenu pre zime, ali napominje da će s obzirom na cene „biti mnogo ljudi koji će čekati i gledati“.
„Ako se svi u proleće pomuče da bi dobili dovoljno, nečiji kukuruz neće biti pokriven“, upozorava stručnjak. To bi onda moglo dovesti do viših cena mesa i hleba 2022. godine.
Prema saopštenju "CF Industries", jednom od najvećih proizvođača azotnih đubriva sa sedištem u SAD-u, snažna globalna potražnja za hranjivim materijama za useve mogla bi da potraje najmanje do 2023. godine.
Norveški kooperant CF-a, "Jara internešenel" takođe je nedavno upozorio da bi rastuće cene đubriva mogle povećati troškove hrane, pa čak i dovesti do gladi u nekim delovima sveta.
Glavni proizvođači đubriva Rusija, Kina i Turska saopštili su da će ograničiti izvoz hranjivih materija za useve kako bi se uhvatili u koštac sa domaćim porastom cena hrane.
Prema izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), cene hrane skočile su na najviši nivo u poslednjih 10 godina prošlog meseca, dostigavši vrhunac od jula 2011. godine i produživši rast od 30 odsto zabeležen prošle godine. Porast je vođen povećanjem useva žitarica kao što su pšenica i biljna ulja.
Izvor: RT/Vostok
