Piše: Milan Vidojević
Egipatski predsednik Sadat zamolio je Abu Ijada da posreduje. Ovaj je to prihvatio i kada je prvi put razgovarao s otmičarima iz kontrolnog tornja bili su arogantni i preteći nastrojeni. Postepeno je kroz razgovor uspeo da ih nagovori da puste makar deo putnika. U međuvremenu, predsednik Sadat se složio da oslobodi petoricu uhapšenika i oni su avionom prebačeni u Tunis. Tako su se dve grupe otmičara srele u avionu, a Abu Ijad je izdejstvovao puštanje svih putnika za slobodan odlazak otmičara u zemlju koju sami izaberu. Izabrali su Libiju. Abu Ijad je kontaktirao tadašnjeg šefa libijske obaveštajne službe, Abdel Munima al-Hunija, i ovaj se složio da otmičari dolete u Tripoli. Prihvatio je zahtev Abu Ijada da otmičari budu predati predstavniku PLO u Libiji.
Kada je Abu Ijad stigao u Tripoli dan kasnije, ustanovio je da su, uprkos dogovoru, atentatori prebačeni u Bengazi gde su, u znak protesta zbog načina na koji je tuniska vlada postupala u ovom slučaju, zauzeli tuniski konzulat.Očigledno je Gadafi sređivao svoje sitne probleme s Tunisom. Abu Ijad je smatrao da je cela ova stvar bila skandalozna. Kasnije je opisao svoj susret s Gadafijem i razgovor s njim.
"Zašto nije ispoštovao naš dogovor da preda atentatore PLO-u? Ja sam, posle svega, spasao njegovu reputaciju razrešivši krizu mirnim putem. Da se ona završila nasiljem, njegova veza sa atentatorima bila bi javno obelodanjena!
Pravio se da nije upoznat s celom stvari a onda me je upitao ko je sa libijske strane odgovoran za grešku. Odgovorio sam da su to ljudi iz njegove obaveštajne strukture, Sadžid Gadaf al-Dem i Abdala Hidžazi. Pozvao ih je i ukorio na način kao da su u školi, uz dosta kikotanja. Rekao je da želi da se otmičari predaju meni već sutra. Oni su se smejali, klimali glavom i izašli.
Na odlasku, upitao sam al-Hunija da mi objasni pukovnikovo ponašanje. Da li je ovo njegovo uobičajeno ponašanje? Da li nema dovoljno autoriteta kod svojih ljudi da bi ga shvatili ozbiljno? Al-Huni se okrenuo ka meni, 'Nemoj da te ovo odvede u zabludu,' rekao je.
'Slušaj me, on je vuk u jagnjećoj koži.' Ovo je opis Gadafija koji nisam nikad zaboravio."
Incident ilustruje stres, neprijatnost i manične manevre nametnute Fatahu i arapskim režimima u nastojanju da kontrolišu ovakve terorističke operacije. Jer, operacije tog tipa, u ono vreme, imale su malo toga sa odbranom palestinskog cilja a mnogo više sa neprijateljstvom između arapskih zemalja i među samim Palestincima.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) November 4, 2021
Fatah je napravio veliku grešku ubistvom Ahmeda Abd al-Gafura. NJegovo ubistvo uvelo je nasilje u unutrašnje palestinske odnose, koga do tog trenutka uglavnom nije bilo. Smrt al-Gafura oslobodila je žestok talas Abu Nidalove prirode i dalo mu izgovor za njegova kasnija ubistva Palestinaca.
Zašto se Fatah nije oslobodio Abu Nidala na isti način? Odgovor je dao upravo Abu Ijad u jednom razgovoru. "Verovao sam da postoje dva načina kako se s njim može postupiti. Jedan je bio da ga sasečemo, kao što su mnogi želeli. Drugi je bio da ga preobratimo. Uprkos svemu, verovao sam u to. Fatah je mogao da ubije Abu Nidala kada je došao u Liban 1974. godine, ali to nije učinio jer je u to vreme samo tražio reforme.Da smo ubili svakog ko je pozivao na reforme u PLO, morali bi smo da ubijemo hiljade ljudi," objasnio je, smejući se. "Bilo kako bilo, tvrdili smo da je naš pokret bio demokratski i ovo je bio način da to dokažemo."
Abu Ijad je osećao da je Nidalov stav bio značajan glas kritike PLO, kritike koju je na neki način sam osećao. "Želeo sam da ga pustim na naš pokret kako bi poslužio kao korektiv trendova sa kojima se ja nisam slagao," rekao je Abu Ijad, uprkos Arafatovog ubeđenja da je Abu Nidal bio opasan.
Bila je to pogrešna procena Abu Ijada zbog koje će gorko zažaliti u godinama koje su dolazile i koja ga je na kraju koštala života.
Ostale delove feljtona čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
