Piše: Ivan Pajović
Talibani su se odmah borbeno aktivirali posle vesti da američke snage posle dvadeset godina napuštaju Avganistan. S početka njihovo nastupanje nije bilo masovno i preuzimali su uglavnom slabo naseljena mesta po unutrašnjosti. Krupni prelom situacije nastaje avgusta 2021. godine, kada su počeli da zauzimaju velike gradove. Kabul je pao bez borbe 15. avgusta 2021. i to samo nekoliko sati posle bekstva predsednika Ašrafa Ganija iz zemlje. Odmah zatim započela je hitna evakuacija ambasada zapadnih zemalja, a talibani su proglasili pobedu.
Ovo nije prvi put da talibani dolaze na vlast. Posle odlaska sovjetskih trupa iz Avganistana 1989. godine prosovjetska Demokratska republika Avganistan počela je da slabi i već posle tri godine pala je pod pritiskom mudžahedina, koji proglašavaju Islamsku državu Avganistan. Međutim, ni ova se država nije pokazala održivom, i već do 1994. godine faktički nije kontrolisala situaciju u mnogim regionima. U to vreme pojavljuje se paštunska grupacija pod nazivom talibani, koja počinje borbenu akciju preuzimanja vlasti. Kao rezultat pobede talibana nastaje Islamski emirat Avganistan.
Obračuni u Avganistanu na osnovu političkih motiva veoma su surovi. Bivši funkcioneri su hapšeni i ubijani, jer su smatrani neprijateljima islama. Bivšeg predsednika Mohameda Nadžibulaha, koji je vladao od 1987. do 1992. godine, talibani su surovo mučili i ubili, posle čega mu je telo unakaženo i javno izloženo. Očigledno, poslednji predsednik Ašraf Gani plašio se sličnog ishoda, pa je zato tako munjevito napustio zemlju. Talibani su sada proglasili opštu amnestiju vojnih i civilnih lica koja su radila za prethodni režim, premda je nekih obračuna u Kabulu ipak bilo. Veliki broj ljudi pokušao je bekstvo iz zemlje, ne verujući njihovim obećanjima.
Sa dolaskom talibana uvedena je oštra islamska društvena praksa utemeljena na šerijatskom zakonu na celoj teritoriji zemlje. Talibanska doktrina zasnovana je na islamskom fundamentalizmu i odbacivanju svega zapadnog. To se naročito odražava na prava žena, kojima se nameće pokrivanje tela i lica, zabranjuje upisivanje u škole i na univerzitete, ograničava zapošljavanje, kretanje bez pratnje muškarca… Talibani su obećali da će ovaj put sve biti manje strogo i da će ženama biti dopušteno da uče i da se zapošljavaju. Međutim, obećanja ne odgovaraju stvarnosti, jer su u nekim regionima nastavili po starom sa zabranama i kažnjavanjima usklađenim sa šerijatskim pravom. Zabranjuju se sva dostignuća zapadne civilizacije: muzika, filmovi (osim religioznih), sportske utakmice, zabranjeno je čak puštanje vazdušnih zmajeva i odgajanje golubova. U celoj zemlji su uvedeni šerijatski sudovi.
Talibani imaju deklarativno negativan odnos prema narkoticima, a takođe zabranjuju konzumiranje alkohola. Međutim, zbog lošeg ekonomskog stanja ipak su dopustili uzgajanje opijumskog maka i proizvode pustili u izvoz, jer je upravo to donosilo glavni dohodak državnoj blagajni. Talibani su inače, dok su bili u ilegali, značajno zarađivali upravo trgovinom opijumom, što i je dopuštalo da se naoružavaju. Prema podacima OUN, samo u 2018. i 2019. godini talibani su od ove trgovine zaradili više od 400 miliona dolara.
Kako će se razvijati situacija u vezi međunarodnog priznanja talibanske vlasti još je neizvesno. Jasno je da će ih sigurno priznati susedni Pakistan, koji ih je od njihovog nastanka podržavao. Postoji mišlje da će talibanska vlast biti samo marioneta u rukama Pakistana. Rusija je sačuvala svoju ambasadu u Kabulu i vodi pregovore sa talibanima, premda ih je vodila i pre njihovog dolaska na vlast. Kina takođe kontaktira sa talibanima i vodi pregovore, ali se ne zna da li će doći do priznanja. Iran, Saudijska Arabija i Bangladeš pozitivno su se izjasnili u vezi sa promenom vlasti. Iran je čak čestitao „vojnu pobedu nad SAD”. Perspektive talibana i dalje ostaju nejasne, premda će očigledno biti bolje nego devedesetih godina prošlog veka, pre svega zbog polarizacije sveta i opadanja isključivog američkog uticaja na svetska dešavanja.
Kao zaključak može se pretpostaviti da će talibani ponoviti sva svoja iskustva iz prethodnog perioda vlasti sa svim onim što to prati: represije, šerijatski sudovi, oduzimanje ljudskih prava i td. Ipak, sada oni imaju mnogo bolju poziciju, jer mogu uspostaviti odnose sa većim brojem zemalja. Novi lideri će možda razmotriti mogućnost uvođenja znatno mekšeg režima sa kojim će drugim zemljama biti lakše za saradnju.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
