Piše: Slobodan Antonić
Nije samo nevolja što nas naši dušmani iz okruženja predstavljaju kao poluljude. Sada smo došli u fazu kada i sami sebe pacovizujemo.
Navešću primere – ali pre toga samo da kažem za patrijarha.
U prošlu subotu su ništaci – kojih ima uvek i na svim stranama – uzeli pa se potukli. Onda je patrijarh pozvao na mir. Ali, umesto da se glave ohlade, krenuo je napad na patrijarha.
Na Peščaniku je stalni komentator zadužen za SPC ustvrdio da je ovim apelom „SPC stala uz režim i Rio Tinto“ (!?). Navodno, njime je patrijarh pokazao da je „na čelu ustanove koja najpre gleda svoje parcijalne interese“ (?!). Jedini ko se, po ovom Peščanikovom stručnjaku, dobro pokazao u SPC bio je vladika Grigorije, zato što je podržao akciju koju je protiv Rio Tinta poveo Kreni-promeni-$25.000. E, mašala...
Drugi Peščanikov komentator, jedan od onih mlađanih jurišnika koji se tek dokazuju, bio je još grđi. On je patrijarha direktno optužio da „otvoreno laže“ i da je „obični kolaboracionista“, a SPC da „otvoreno podržava okupatore“, odnosno da je „kao mnogo puta do sada, postala saradnik okupatora“.
Pazite – saradnik okupatora. Turci ih žive drali, ustaše klale, Austrijanci vešali, Nemci streljali. Ali ipak – „kao mnogo puta saradnici okupatora“? U, sunce ti kalajisano...
Dalje, iz N1 opozicije patrijarha su napali upravo nominalne patriote i bogomoljci. Patrijarh je optužen da „relativizuje zlo“ i da je „pozajmio dostojanstvo svoje funkcije i osam vekova srpske crkve – jednoj mafiji“. Kriv je jer je „vezao sudbinu crkve i svoju poziciju za vladara, a protiv svog naroda“, a to je zato što se „zna uz čiju podršku je Porfirije došao na tron“, ali „niko se nije nadao tako brzom sunovratu“.
Mi smo svi mislili da je patrijarh izabran po promisli Sv. Duha – tako što su u Sv. Pismo stavljene tri koverte s imenima vladika, pa je izvučen Porfirije. Kad ono – N1 opozicija nas prosvetli da nije Sv. Duh nego Vučić. Aliluja.
A o tome koliko su patrijarha vređali i klevetali na društvenim mrežama ne vredi trošiti reči (vidi ovde).
Slažem se da je nedopustivo da zakrabuljeni nikogovići, naoružani letvama, mlate demonstrante. To samo pokazuje koliko su se lokalni SNS baroni osilili, i dokle je došla stranačka feudalizacija Srbije. Ozbiljna država to bi sve pohapsila, pa da nikome ne padne na pamet da diže ruku na političkog suparnika.
Ali, hajde da pogledamo celu sliku. Ova druga strana sistematski radi na dehumanizaciji ne samo celog SNS – a to vam je 700.000 ljudi, već i svih njihovih glasača – a to vam je čitavih 1,9 miliona Srba i ostalih (na izborima 2020).
Evo primera.
• Na karikaturi iz NIN-a Vučićeve pristalice su predstavljene kao gnjide, a samoj slici je dat naslov „Gnjideologija“ (ovde).
• Na karikaturi postavljenoj na NovojS (ovde) srpske patriote su prikazane kao – kako je to oduševljeno prepoznao Peščanikov NATO komentator – „sluzavi puževi golaći, crvi, gliste i još neki puzajući mekušci“ (ovde).
• Jedan od glavnih stručnjaka za „rušenje Nemanje“ (spomenika), na antivladinom zboru nazvao je Vučićeve pristalice „pacovskom družinom“, a njega „velikim pacovom“ – zbog čega je NovaS oduševljeno stavila naslov „Pacov je sateran u ćošak“ (ovde).
• Danas, takođe radosno, sve pozdravljajući misao jednog opozicionog pisca, istakao je naslov (ovde): „Pravna država bila bi insekticid za svu gamad“ (razumete – gamad! – he-he, ho-ho, hi-hi).
• Danas, takođe u naslovu, citira Mariniku Tepić da Vučić „reži na Evropu“ (ovde i ovde) – uokvirujući ga valjda time kao kakvu životinju.
• Istaknuti kolumnista Vremena za urednike „prorežimske“ Politike kaže da nisu ljudi („ljudi koji je prave zapravo ne postoje“?!), već da su samo „nakupine belančevina“ (ovde) – prosto nekakvi agregati proteina, što će reći čak ispod crva i pauka.
• Isti uglednik i srpske nacionaliste ne smatra ljudima, već „razlarmanom kastom potkontinentalnih dvopapkara, radosnih da smrde“ (ovde).
• Gazda Autonomije.info podučava nas da kogod u Srbiji ne priznaje Srebrenicu za genocid „teško da se može nazvati ljudskim bićem“ (ovde).
• Peščanikov ugledni kolumnista nastup Dodika opisuje (ovde) kao „diže se na zadnje noge i objašnjava“ (aha-ha, razumete – zadnje noge – životinja – he-he)
Tako bismo mogli ređati do preksutra. Ali, kako mislite da s takvom retorikom napravite preokret na izborima?
Da bi oborila izborni autoritarizam opozicija mora da pridobije bar deo „mekih“ glasača režima. Tako je bilo s Miloševićem 2000. godine, isto i s Đukanovićem 2020. godine.
Kako mislite da privučete Vučićeve kolebljive glasače ako ih nazivate pacovima, gnjidama, crvima i glistama?
Ne dopadaju vam se SNS krezubi? Nećete takve glasače? Onda – vladaj Vučiću.
U prošloj kolumni pohvalio sam opoziciju što je napustila ekstremističku NVO retoriku o „fašističkom režimu“. Kad ono, ponovo eskalacija, pa još sad atak i na patrijarha.
Jedan besplatan savet. Radikalizacijom mobilišete svoje birače, što može biti u redu. Ali, to nije dovoljno za pobedu na izborima. Ostane li se na tome, apstinenti će se uplašiti, a kolebljivi glasači ukopaće se u SNS strukturi. Morate zapušiti nos i pridobiti bar deo tih prezrenih „glista“.
Ako se želi pobeda na izborima. A ako se ne želi, alternativa je –građanski rat. Imam utisak da ga deo NATO opozicije možda i priželjkuje, sve se nadajući nekom USA nosaču aviona na Savi.
Ali, razumni deo opozicije mobao bi da stavi prst na čelo. Nemojte isticati ekstremiste u prvi plan. Aleksandar Đokić je lepo objasnio (ovde) da izborni autoritarizam može biti oboren jedino koordinisanim nastupom građanske i nacionalne opozicije. Šetnje su se i rasturile (2019) jer su među govornicima preovladali građanistički ekstremisti.
Vučić će da padne kad građanska opozicija prestane s fašizacijom i pacovizacijom Srba („nacoša“). Samo, imam utisak da u tom krugu mnogi više vole i da Vučić ostane, nego da s time prestanu.
Ostale tekstove Slobodana Antonića čitajte OVDE.
(Tekst je pisan za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije)
Izvor: Pravda
