Sve to u trenutku kada se ruske snage gomilaju na ukrajinskim granicama, Moskva zahteva povlačenje NATO-a iz nekih svojih država članica, a Kina sve glasnije najavljuje ponovno preuzimanje Tajvana - silom ako je potrebno.
Mali, regionalni sukobi i dalje izbijaju širom sveta. Etiopija ima građanski rat, ukrajinski separatistički sukob ubio je preko 14.000 ljudi od 2014. godine, pobune u Siriji tinjaju, a Islamska država divlja delovima Afrike.
Ali kako izgleda budućnost ratovanja velikih sila i da li Zapad odgovara izazovima koji su pred nama?
Prvo, "budućnost ratovanja" je već tu. Mnogi aspekti velikog sukoba između Zapada i recimo Rusije ili Kine već su razvijeni, uvežbani i raspoređeni, piš eBBC.
Rusija je 16. novembra izvršila raketnu probu u svemiru, uništivši jedan od svojih satelita. Kina je tokom leta sprovela testove svojih naprednih hipersoničnih projektila, sposobnih da putuju mnogo puta većom brzinom od zvuka. Ofanzivni sajber napadi postali su redovna svakodnevna pojava, nešto poznato kao "ratovanje ispod praga“.
Mišel Flurnoj je bila Pentagonova šefica za američku strategiju za vreme predsednika Bila Klintona i Baraka Obame. Ona veruje da je usredsređenost Zapada na Bliski istok u poslednje dve decenije omogućila njegovim protivnicima da iz sustignu u vojnom smislu.
"Mi smo zaista na strateškoj prekretnici gde mi – SAD, UK i naši saveznici – izlazimo iz 20 godina fokusiranja na borbu protiv terorizma i protiv pobunjenika, ratova u Iraku i Avganistanu, i shvatamo da sada imamo ozbiljnu konkurenciju velikih sila", rekla je ona.
Flurnoj tu misli na Rusiju i Kinu, koje su u Integrisanom pregledu britanske vlade opisane kao "akutna pretnja“ i dugoročni "strateški rival" Zapadu.
"Dok smo mi bili fokusirani na širi Bliski istok, ove zemlje su se školovale na zapadnom načinu ratovanja. I počele su masovno da ulažu u čitav niz novih tehnologija", rekla je ona.
Mnogo toga je usmereno na sajber aktivnosti – napadi koji imaju za cilj podrivanje strukture zapadnog društva, uticaj na izbore, krađu osetljivih podataka. Ovo je daleko ispod praga ratovanja i veliki deo toga se može poreći. Ali šta ako sadašnje tenzije između Zapada i Rusije oko Ukrajine, ili između SAD i Kine oko Tajvana, prerastu u neprijateljstva? Kako bi to izgledalo?
"Mislim da bi se ovo odigralo veoma brzo i u velikoj meri bi se oslanjalo na informacioni domen", kaže Meija Nuvens, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije (IICC) fokusirajući se na kinesko korišćenje podataka za vojnu prednost.
"Narodnooslobodilačka armija Kine izgradila je novu agenciju pod nazivom Strateške snage za podršku koja se bavi svemirom, elektronskim ratovanjem i sajber sposobnostima", rekla je ona.
Šta to znači u praksi? Pa, među prvim stvarima koje bi se desile u bilo kakvim sukobima bili bi masovni sajber napadi sa obe strane. Bilo bi pokušaja da se "zaslepi" drugi tako što bi se prekinule komunikacije, uključujući satelite, ili čak presecali vitalni podmorski kablovi koji prenose podatke.
U tom slučaju, najveća vojna opasnost je neplanirana eskalacija. Ako vaši sateliti ne komuniciraju i vaši planeri koji sede u svojim podzemnim komandnim bunkerima ne mogu da budu sigurni šta se dešava, onda je izuzetno teško kalibrisati sledeći potez.
Nuvens veruje da im to ostavlja izbor da odgovore na "minimalistički" ili "maksimalistički" način, što nosi rizik dalje eskalacije tenzija.
Jedan faktor koji će verovatno igrati glavnu ulogu u budućem ratovanju je veštačka inteligencija - AI koja može značajno da ubrz nošenje odluka i vreme odgovora komandanta, omogućavajući im da obrađuju informacije mnogo brže.
Ovde SAD imaju kvalitativnu prednost u odnosu na svoje potencijalne protivnike i Flurnoj veruje da to može da smanji razliku u oblastima u kojima je Zapad brojčano nadjačan ogromnom veličinom kineske Narodnooslobodilačke armije.
"Jedan od načina da se povrati neka kvantitativna masa i da se zakomplikuje protivničko planiranje odbrane ili planiranje napada je uparivanje ljudi i mašina“, kaže ona. "Dakle, ako imate jednu platformu sa posadom koja može da kontroliše 100 bespilotnih platformi, onda počinjete da otkupljujete taj kvantitativni bilans".
Ali postoji jedna oblast u kojoj Zapad opasno zaostaje za Rusijom i Kinom. To su hipersonične rakete - super projektili koji mogu da lete bilo gde između pet i 27 puta većom brzinom od zvuka i nose ili konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu.
Rusija je objavila uspešne testove svoje hipersonične krstareće rakete Cirkon, proglašavajući da može da pobedi bilo koju odbranu bilo gde u svetu.
Kineski Dong Feng 17, prvi put otkriven 2019. godine, nosi hipersonično klizno vozilo (HGV) koje može da manevriše kroz atmosferu sa gotovo nepredvidivom putanjom, što otežava presretanje.
Nedavno testiranje američkih sistema, sa druge strane, nije dobro prošlo. Dolazak ovog oružja u kineski arsenal sada tera Vašington da dvaput razmisli o odlasku u rat da bi odbranio Tajvan ako Kina odluči da izvrši invaziju na njega.
Ipak, upravo sada, na pragu 2022. godine, ruske snage koje se gomilaju na granici Ukrajine, iako svakako uključuju ofanzivne mogućnosti sajber i elektronskog ratovanja, uglavnom se sastoje od konvencionalnog oružja kao što su tenkovi, oklopna vozila i trupe - ista vrsta oružja i opreme koji bi bili raspoređen u slučaju da je Moskva odlučila da upadne u baltičke države.
Velika Britanija je donela odluku da smanji svoje konvencionalne snage u korist ulaganja u novu tehnologiju. Franc-Štefan Gadi, specijalista za buduće ratovanje, veruje da će ovo sigurno doneti koristi za 20 godina, ali pre toga će postojati zabrinjavajući jaz.
"Mislim da ćemo imati veoma opasan period u narednih pet do 10 godina kada će doći do smanjenja tradicionalnog arsenala. Istovremeno, mnoge od ovih novih tehnoloških sposobnosti neće biti dovoljno zrele da zaista imaju operativni uticaj", rekao je on.
A u tih narednih pet do 10 godina mogli bismo da vidimo neke od najopasnijih izazova zapadnoj bezbednosti. Da li to znači propast? Flurnoj veruje da su rešenje dve stvari - bliske konsultacije i saradnja sa saveznicima i ulaganje na pravim mestima.
"Ako spojimo svoje umove i zaista investiramo u prave tehnologije, prave koncepte, i razvijamo ih brzinom i obimom, trebalo bi da budemo u stanju da sprečimo rat velikih sila“, kaže ona. "Trebalo bi da budemo u stanju da ostvarimo svoje ciljeve i da Indo-Pacifik, na primer, zadržimo slobodnim, otvorenim i prosperitetnim u budućnosti".
Izvor: Kurir
