Sate je predsednik juče proveo u razgovoru s meštanima Gornjih Nedeljica, a naleteo je na tvrd orah – deku Branimira.
„Nama rudnik ovde ne treba, mi imamo plodnu zemlju i živimo od svog rada“, istakao rekao je Branimir Vučiću u lice.
Naveo je i da se tri puta obraćao predsedniku, ali da nije dobio odgovor.
U svom maniru, Vučić je pokušao da izokrene čitavu priču.
„Pisala je odgovor Suzana Paunović, samo vam je rekla šta su čije nadležnosti. Potpisala vam je ovde. Niste zadovoljni odgovorom, dobro“, rekao je Vučić, na šta mu je stariji gospodin još jednom poručio da ništa nije dobio.
✊
— Jovan 🇻🇳💉 (@jovan984) December 4, 2021
Bravo seljaci pic.twitter.com/b01vwsGsu1
Dan nakon predsednikove posete, Branimir svedoči o maltretiranju koje doživljava zbog toga što ne želi da da svoju njivu Rio Tintu.
Kad im je rekao da je spreman i da ubije, ako pokušaju da mu na silu otmu njivu, stigla mu je policija na vrata. Redovni su i pozivi i uznemiravanje telefonom, tvrdi naš sagovornik.
„Oni mene prijave policiji, policija mi je dolazila da vidi da li imam naoružanje. Imam motku sekiru, vilie, s tim radim. Vodili su me u stanicu policije u Loznici, da dam izjavu „, svedoči Branimir.
Opisuje nam ovaj domaćin i skromne uslove u kojima živi. Uprkos svemu, ne da svoja tri hektara.
„Ja sam u penziji, sin mi radi za platu od 30.000, snaja ima 30.000 platu. Moramo da radimo dodatni posao. Kupili smo mehanizaciju da sejemo kukuruz i pšenicu, soju, gajimo stoku, svinje goveda. Oni to sada hoću da nam otmu. Ja ih lepo pitam – je l’ treba vama ova zemlja? Kažu – treba. Kupite mi onda oko Beograda, Zlatibora, nekih tri hektara zemlje i eto. Oni kažu, pa nije tvoja zemlja u Beogradu. Pa nije ni ruda u Beogradu. Nude za 160 evra po aru, a gde ja to da kupim za to, gde? NJiva mi je na 15 minuta od kuće, ima i asfalt i struju i izvorsku vodi, gde ja to mogu da nađem“, ne odstupa Branimir.
Za Rio Tinto imao je brojna pitanja, ali nema odgovora.
„Hoću li ja živeti bolje ili gore? Ko će meni školovati unuke? Jedna studira medicinu, druga završava gimnaziju, treća ide u usnovnu“, postavljao je Branimir silna pitanja u ispostavama Rio Tinta, išao je i u Loznicu.
„Ne ide ni put ni pruga preko moje njive, zašto vama treba moja zemlja? Kažu – tako smo zacrtali. Kako ste zacrtali, a mene niko ništa nije pitao“, ne da se Branimir.
Obraćao se i predsedniku države, tri puta, već šest meseci traju prepiske, ali uzalud.
„Napisao sam mu da sam ugrožen, potcenjen i ucenjen“, kaže Branimir, a jedino što je zauzvrat dobio da njegov problem nije nadležnost predsednika, već Ministarstva rudarstva i energetike – ni od njih nije stigla ni reč.
Opisuje nam i sve pokušaje zastrašivanja i ucenjivanja.
„Dođu pa mi kažu – bolje da daš nama zemlju za 160 evra, nego da ti Vučić uzme eskproprijacijom za 50 evra“, pretili su našem sagovorniku tom strašnom rečju i zakonom oko kojeg se sada lome koplja i zbo kojeg se blokiraju putevi u Srbiji.
„Ja ne dam, ubiću ko dođe da mi otme. Ne treba mi žuta banka od Rio Tinta. Ako se otvori taj rudnik to će biti otrov. Hoće i da naprave deponiju u polju koje plodno – ima pšenica ima soja ima kukukuruz ima lucerka. Zatrovaće sve, ovde neće biti života, neće niko ostati, niti se oženiti niti udati sve će ostati pusto“, svestan je naš sagovornik šta donosi Rio Tinto.
Podržava i blokade puteva i proteste, ali napominje – samo ako su protiv Rio Tinta.
„Ako je radi Đilasa i Vučića, to me ne interesuje“, jasan je naš sagovornik.
Kaže i da su njegove komšije istog mišljenja kao i on.
„Prodali su uglavnom oni koji su imali vikendice, a od domaćina nije niko za rudnik, svi su protiv. Ništa nećemo dobiti, samo će nas potrovato. Srbija će da nestane, a i inače je mala“, zaključuje naš sagovornik.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) December 5, 2021
Izvor: Nova
