To, međutim, ne znači da će Bajden učiniti Rusiju ponovo dosadnom. Administracije dolaze i odlaze ali geopolitički izazov koji Americi predstavlja ruski lider ostaje konstanta, navodi CNN.
Trenutno stanje
Američko-ruski odnosi su na najnižoj tački od kraja Hladnog rata. Američke agencije i dalje pokušavaju da se oporave od ogromnog sajber upada za koji krive Moskvu. Zapadne vlade traže od Kremlja da odgovori na optužbe da su otrovali opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. A SAD redovno produžavaju sankcije protiv Rusije zbog rata u Ukrajini i navodnog mešanja Moskve u predsedničke izbore u SAD 2016.
Jedan od prvih predsedničkih poteza Bajdena bio je da naredi opsežnu istragu ruskog uticaja u SAD, od navodnog lova na američke vojnike u Avganistanu do pokušaja uplitanja u američke izbore 2020. Bajdenova direktorka nacionalne obaveštajne službe Ejvril Hejns će sprovesti istragu, a predsedikov izbor za direktora CIA, diplomata Vilijam Berns je i stručnjak za Rusiju.
Ali Rusija – zemlja sa nuklearnim arsenalom koji može da se uporedi sa američkim – ne može tek tako da se stavi na kažnjeničku klupu. Stručnjaci se slažu da ruska vlada mora da učestvuje u rešavanju najvećih svetskih kriza, od obuzdavanja nuklearnih ambicija Irana do nedavnog kratkog ali krvavog sukoba Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu.
Sve to znači da će Bajdenova administracija morati da se bakće sa Putinom kako bi rešili niz spoljnopolitičkih pitanja, a naročito povratak Iranskom nuklearnom sporazumu koji je Tramp napustio 2018.
Čak i najzagriženiji američki kritičari Putina, poput Majkla Mekfola, bivšeg ambasadora SAD u Rusiji priznaju da Amerika mora selektivno da uključuje Rusiju u rešavanje gorućih svetskih pitanja poput pandemije koronavirusa ili klimatskih promena.
Ta prljava reč – “resetovanje”
To nikako ne znači da će Bajden “resetovati” politiku Vašingtona prema Moskvi. “Resetovanje” se u Vašingtonu doživljava kao pogana reč kada se govori o politici prema Rusiji. Razlog? Državna sekretarka Hilari Klinton je 2009. pokušala da pokrene sa mrtve tačke odnose Amerike sa Rusijom poklonivši ministru spoljnih poslova Rusije Sergeju Lavrovu “reset” dugme. Problem je nastao jer je reč “resetovanje” pogrešno prevedena kao “teret”.
Stvari su tada krenule silaznom putanjom. Posle parlamentarnih izbora u Rusiji 2011. za koje se po Zapadu tvrdilo da su pokradeni, Putin je optužio Klintonovu da je promovisala “strano mešanje” u unutrašnja pitanja Rusije.
Sukob Rusije i SAD dodatno se pogoršao 2014. kada je Moskva pripojila Krim i podržala separatiste u istočnoj Ukrajini. A potom je usledio Trampov “nastup” na samitu sa Putinom u Helsinkiju 2018. kada se tadašnji američki predsednik sastao sa ruskim liderom i rekao da “ne vidi nijedan razlog” zašto bi Rusija bila odgovorna za uplitanje u predsedničke izbore u SAD 2016.
U Vašingtonu ipak postoji konsenzus – istina vrlo nevoljan – da sadašnji odnosi sa Rusijom jednostavno ne funkcionišu i još u avgustu je grupa spoljnopolitičkih stručnjaka pozvala administraciju SAD da “preispita” američku politiku prema Moskvi.
“Nije normalno da dve zemlje sa dovoljno naoružanja da unište jedna drugu za pola sata i unište civilizaciju nemaju funkcionalne diplomatske odnose”, navodi se u pismu stručnjaka koje su potpisali, između ostalih, Fiona Hil, bivša Trampova savetnica za Rusiju i DŽon Hantsmen, bivši ambasador u Moksvi.
Otvoreno pismo stručnjaka izazvalo je reakciju nekih bivših diplomata, vojnih i obaveštajnih zvaničnika i drugih koji smatraju da Putina treba oštrije obuzdati.
Potpisnici prvog pisma odgovorili su da ne traže “resetovanje” veza sa Rusijom već otvoreno sagledavanje politike SAD prema Moskvi.
Novi start
Obe grupe se, međutim, slažu da Amerika mora da sarađuje sa Rusijom na kontroli naoružanja, a jedno od prvih pitanja sa kojim će se susresti Bajdenova administracija je isticanje sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja – Novi START. Bajden je najavio da je raspoložen za petogodišnje produženje pakta o smanjenju strateškog naoružanja.
Kontrola naoružanja nije “seksi” i tehničko je pitanje koje iziskuje prilično strpljenja i diplomatskog takta, ali je neophodno. Poverenje između Rusije i Amerike potpuno je nestalo, a dve zemlje su napustile sve dogovore o smanjenju naoružanja.
Slučaj Navaljni
Pitanje koje je od većeg značaja za američko-ruske odnose tiče se unutrašnje politike Rusije. Trovanje Putinovog protivnika Alekseja Navaljnog u avgustu obnovilo je debatu o tome kako SAD treba da se postave prema Rusiji. Sam Navaljni je nedavno podigao ulog svojim dramatičnim povratkom u Rusiju: Dva dana posle njegovog hapšenja, tim Navaljnog je pokrenuo veliku, onlajn istragu o Putinovom bogatstvu.
DŽejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, zatražio je momentalno oslobađanje Navaljnog koji je uhapšen čim je sleteo u Moskvu.
“Navaljnog treba smesta osloboditi a počinioci ovog skandaloznog napada na njegov život moraju biti privedeni”, naveo je Salivan na Tviteru. “Napadi Kremlja na Navaljnog nisu samo kršenje ljudskih prava već i uvreda sa sve Ruse koji žele da se njihovi glasovi čuju”, dodao je on.
Putin ima sve državne resurse i pozamašan bezbednosni aparat da uguši svaki privid opozicije u zemlji, ali je slučaj Navaljni pokazao da je ostareli i izolovani Putin izgubio svaki kontakt sa svojim narodom.
Čini se neverovatnim da bi ulični protesti mogli da zbace Putina sa vlasti ali je ruska opozicija sa povratkom Navaljnog dobila na zamahu, snazi i samopouzdanju.
Bilo bi greška smatrati Navaljnog liberalom u tradicionalnom zapadnjačkom smislu te reči. I njegova politika borbe protiv korupcije ima u sebi elemente populizma i ruskog nacionalizma, a Navaljni je pokazao da se ne libi da se udruži sa drugim, prodržavnim strankama u borbi protiv Putinove Ujedinjene Rusije na lokalnim izborima. Čak je i odluku Tvitera da suspenduje Trampov nalog nazvao “neprihvatljivim činom cenzure”.
Kao što se da videti na primeru Navaljnog, ko će pobediti ili izgubiti u Rusiji je na Rusima da odluče.
Zašto je Putin prihvatio da Rusija učestvuje u igri pandemije pročitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
