Republika Severna Makedonija najveća saplitanja u svom napretku pretrpela je upravo od svojih suseda. Najpre od Grčke, s kojom je Prespanskim sporazumom rešila decenijski spor, a zatim joj je breme na putu ka evropskoj zajednici nametnula Bugarska, udarivši na identitet njenog naroda i na legalitet i legitimitet stvaranja makedonske države.
Bugarska, bivša članica Varšavskog pakta, ne samo da je izazvala razočaranje makedonskih građana nepoštovanjem potpisanog Sporazuma o dobrosusedskim odnosima već svojim postupcima sve više doliva ulje na vatru koju je razbuktala u susednoj državi. Bratski odnos sa Severnom Makedonijom nije izneverila samo Republika Srbija. No, upravo to je trn u oku vladajućoj strukturi Bugarske.
Naime, premijer Makedonije čestitao je makedonskim Srbima Dan Svetog Save i najavio nastavak učenja srpskog jezika u makedonskim školama. U Skoplju će biti otvoren i Srpski kulturni centar, čija će izgradnja početi ove godine, kako je najavio Zaev, a istovremeno će biti realizovan idejni projekat za izgradnju Makedonskog kulturnog centra u Srbiji. „S našim sugrađanima iz Srbije promovišemo tradicionalno dobre odnose s Republikom Srbijom”, naglasio je premijer.
Upravo je ovaj gest bio povod za oštro reagovanje Bugarske na srpsko-makedonske odnose. Zamenik bugarskog premijera i ministar odbrane Krasimir Karakačanov, komentarišući čestitke koje su makedonski premijer Zoran Zaev i lider makedonske opozicione partije Hristijan Mickoski uputili srpskoj zajednici u Severnoj Makedoniji, negodovao je zbog najave Zaeva da će srpski jezik biti vraćen u makedonske škole kao izborni predmet i da će biti izgrađen Srpski kulturni centar u Skoplju. Karakačanov očigledno nije upućen u to da je srpski jezik već vraćen u makedonske škole. Naime, inicijativa da se predmet Srpski jezik i kultura vrati u osnovne škole u Makedoniji pokrenuta je 2017. godine, a realizovana je 2019.
Direktor Uprave za unapređenje jezika etničkih zajednica u Vladi Severne Makedonije Milutin Stančić za „Politiku” podseća: „Srpski jezik je ukinut sredinom 2007. za vreme prethodne vlasti, predvođene partijom VMRO-DPMNE. Uz prećutno aminovanje koalicionog partnera Demokratske partije Srba u Makedoniji, resorno Ministarstvo obrazovanja i nauke donelo je Koncepciju za devetogodišnje osnovno obrazovanje, čime je fakultativna nastava ukinuta i uveden je izborni model. Time je pružena mogućnost izučavanja jezika manjina izbornim predmetom Jezik i kultura. To je bilo omogućeno osnovcima Vlasima, Romima, Bošnjacima, ne i Srbima i Turcima, obrazloženjem da imaju redovnu nastavu. To je, nesumnjivo, dodatno uticalo na udaljavanje dece koja su se izjašnjavala kao Srbi. Zahvaljujući aktuelnoj vlasti, s premijerom Zoranom Zaevim na čelu, ova vlada je vratila to uskraćeno pravo Srbima. Ponovno sistemsko vraćanje tog prava predstavlja značajan korak u obrazovanju srpske dece u Makedoniji. Svakako, to je i važan doprinos unapređenju i jačanju međudržavnih odnosa.”
Ovi koraci smetaju makedonskom susedu, koji je imao priliku da pokaže svoju dobronamernost prema „bratskom narodu”, a koji sada ističe neopravdano jačanje srpskog uticaja u Makedoniji. Povodom otvaranja Srpskog kulturnog centra u Skoplju, Karakačanov je upitao da li će se u tom kulturnom centru govoriti o tome da je, kako je naveo, Kraljevina Srbija okupirala Vardarsku Makedoniju 1913. godine, nazvavši Srbe makedonskim dželatima. Prema njegovim rečima, logičnije bi bilo da Severna Makedonija obeležava nacionalni praznik Bugarske – 3. mart, kada je Bugarska, zajedno s današnjom Makedonijom, oslobođena od Osmanskog carstva. „Nažalost, sadašnja politička elita u Skoplju preferira da odaje počast dželatima svog naroda”, rekao je Karakačanov. I šefica bugarske diplomatije Ekaterina Zaharijeva podržala je stav Karakačanova kritikujući odluku vlasti u Skoplju da se u školski program vrati (već vraćen) srpski jezik.
Karakačanov je ovu situaciju ocenio kao „veoma čudnu balkansku verziju stokholmskog sindroma” ili, kako je naveo, „beogradsko-moskovskog sindroma”. „Prijatelju Zaev, kolega Mickoski, za kovid smo vam poslali vakcinu, ali za stokholmski sindrom nije otkrivena vakcina, niti postoje lekovi”, poručio je Karakačanov. (Vakcinu je uputila RSM samo Srbija.) S druge strane, bugarski premijer Bojko Borisov makedonskom premijeru Zoranu Zaevu poručio je da je Bugarska uvek spremna da pomogne svojim najbližim prijateljima i komšijama. Ne možemo a da se ne upitamo kako se naziva sindrom koji upravo oni prezentuju? Izgleda da nije reč samo o amneziji.
Ovakav stav bugarske vladajuće strukture prema Severnoj Makedoniji i Srbiji ima za cilj da izdejstvuje pobedu na predstojećim parlamentarnim izborima, koji će se održati 4. aprila. Ovakav postupak zapravo je ogledalo nestabilnosti njihovog programa na domaćem terenu, pred bugarskim narodom, te se za stabilnost poljuljanog trona na parlamentarnoj sceni hvataju za slamku, mešajući se u bilateralne odnose Severne Makedonije i Srbije, i to zadirući u najosetljiviju oblast – obrazovanje dece. „Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili”, rekao je jedan uman čovek, Dositej Obradović.
Ipak, treba naglasiti da su tradicionalni bratski i rođački odnosi između Republike Srbije i Severne Makedonije toliko jaki da ih vetrovi iz susednih zemalja ne mogu narušiti. S druge strane, nisu bezazleni za lokalnu stabilnost.
Šta Putin misli o svom prethodniku Jeljcinu, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
