Uprkos američkim sankcijama i pretnjama, polaganje cevi na danskom delu trase rusko-nemačkog gasovoda „Severni tok 2” nastavljeno je ovih dana.
Kako prenose nemački mediji, posao bi trebalo da se okonča do kraja aprila, a tamošnje vlasti, uprkos otvorenim pretnjama iz Vašingtona, ne odustaju od okončanja ovog projekta.
Polaganje cevi gasovoda Severnog toka 2 u danskim teritorijalnim vodama trebalo bi biti dovršeno u aprilu, rekao je investitorima prema ruskim medijima portparol ruske gazne kompanije „Gasprom”. Uprkos američkim sankcijama i pretnjama, polaganje cevi na danskom delu trase rusko-nemačkog gasovoda „Severni tok 2” nastavljeno je ovih dana.
Kako prenose nemački mediji, posao bi trebalo da se okonča do kraja aprila, a tamošnje vlasti, i pored otvorenih pretnji iz Vašingtona, ne odustaju od okončanja ovog projekta. Polaganje cevi gasovoda "Severnog toka 2" u danskim teritorijalnim vodama trebalo bi biti dovršeno u aprilu, rekao je investitorima ruskim medijima portparol „Gasproma”.
„Izgradnja gasovoda u danskim vodama se nastavlja. To je glavni segment koji još nije dovršen a verovatni je rok završetka njegove gradnje april 2021.", rekao je investitorima u utorak, prema izveštaju agencije Tass, Anton Demčenko.
Gazprom je spreman da dovrši projekat, rekao je: „Gradnju ćemo dovršiti i gasovod otvoriti u planiranom roku”.
Novi predsednik nemačke vladajuće stranke Hrišćansko-demokratske unije Armin Lašet prošle je nedelje izjavio da Nemačka ne sme da odustane od „Severnog toka 2” u znak protesta protiv ponašanja Rusije u slučaju Alekseja Navaljnog, ruskog blogera koji je nedavno osuđen na kaznu zatvora.
„Mislim da je to dno političke kulture kada se umesto trezvene rasprave o nekom problemu pokušavaju nametnuti klišei', rekao je Lašet za agenciju Rojters.
Iako svi vodeći nemački političari, od kancelarke Angele Merkel, predsednika Frank-Valtera Štajnmajera do novog šefa CDU-a Lašeta i SPD-ovih političara u Vladi i Bundestagu, naglašavaju da je „Severni tok 2” privatni ekonomski, a ne državni projekat i da država nema šta da odlučuje o njegovom zaustavljanju, jedan potez nemačke vlade pokazuje suprotno, piše hrvatski „Večernji list”.
Prošlog leta je objavljeno da je nemačka vlada letos u tajnosti ponudila Trampovoj administraciji da će uložiti milijardu evra u LNG terminale za uvoz američkog tečnog plana, a zauzvrat tražiti da se ne uvode američke sankcije protiv „Severnog toka 2”.
Sada je objavljen i dokument o tom pokušaju tajnog sporazuma o kupovini mira za ruski gasovod i ta bi objava mogla da pokrene skandal za vladu Angele Merkelove, ali i SPD-ovog ministra finansija Olafa Šolca, koji je pisao ponudu Amerikancima.
DŽulijan Repke, novinar tabloida „Bild” tu ponudu naziva korupcijom jer nemačka vlada, zaobilazeći parlament, nudila milijardu evra poreznih obveznika Trampovoj vladi, od koje takođe traži da zaobiđe proceduru u Kongresu, a sve s ciljem od kog na kraju najveću korist ima Putinov režim.
Gasovod bi trebalo da udvostruči isporuke ruskog gasa u Evropu preko Baltičkog mora, na 110 milijardi kvadratnih metara, a već je dugo predmet spora između Rusije i SAD-a koji smatra da će pojačati zavisnost Evrope od ruskog gasa i želi povećati prodaju vlastitog gasa.
Gasovodu se protive i neke evropske zemlje, najpre Poljska, a Ukrajina ga kritikuje zato što će preusmeriti pošiljke ruskog gasa na drugu trasu i lišiti je tranzicijskih naknada.
Zašto je Jeljcin izbrao Putina za naslednika, čitajte OVDE.
Izvor: Politika
