U drugoj polovini 1920-ih, Crvena armija je odlučila da zameni zastareli revolver Nagan model 1895, jer brzina vatre i vatrena snaga više nisu bili dovoljni. Razvoj novog pištolja sa višim borbenim karakteristikama poveren je slavnom ruskom oružaru Fjodoru Tokarevu.
Prvi uzorci su napravljeni do 1930. U isto vreme, vojska je dobila glavnu seriju obećavajućeg oružja. Posle nekoliko godina vojnih testiranja i nakon nekih modifikacija, usvojen je „7,62 mm samonapunjivi pištolj modela iz 1933. godine“, poznatiji kao TT (Tulski Tokarev).
Tokarev je stvorio moćno, pouzdano, lako za održavanje i jeftino oružje za proizvodnju. Istina, u dizajnu je bilo prilično pozajmljenih rešenja. Poput Kolta američkog oružara DŽona Brauninga, i pištolj se zasniva na energiji trzaja sa kratkim hodom cevi. Zaključavanje se vrši iskrivljavanjem u vertikalnoj ravni pomoću ljuljajuće „minđuše“. Isto kao i kod Brauninga.
"Tokarev je uglavnom bio samouk", objašnjava za RIA Novosti stručnjak za pešadijsko naoružanje Maksim Popenker. "Polazio je od dizajna DŽona Brauninga. Ali ogromna većina savremenih pištolja na ovaj ili onaj način kopira Brauninga. Amerikanac je bio pionir, smatrao je optimalnim rešenja koja su i danas aktuelna “.
Pri stvaranju oružja nije potrebno „izmišljati točak“. Glavni zadatak dizajnera je da uzme dokazane strujne krugove i rasporedi ih na najbolji mogući način, dodao je stručnjak.
Plusevi i minusi
Naravno, Tokarev je primenio i originalna rešenja. Na primer, prvi put u svetu kod TT, čitav mehanizam okidača bio je zasebno uklonjivi pojedinačni blok.
Druga karakteristika je da nema osigurača. Pre stavljanja pištolja u futrolu, okidač je bio napola napet. To je, naravno, minus - spontani hici nisu bili retki, pogotovo kada oružje padne. Ostale slabosti su nedovoljan kapacitet magacina (samo osam metaka) i loša fiksacija. A TT je bio efikasan samo na manjoj udaljenosti.
"TT je optimizovan za proizvodnju u objektima koji su tada bili na raspolaganju", kaže Popenker. "U to doba ovaj pištolj je bio dobro oružje za blisku borbu. Ali danas je, naravno, zastareo. Inače, nedostatak osigurača nije neka vrsta greške Tokareva, već zahtev kupca. Prema legendi, Vorošilov je na tome insistirao, na osnovu sopstvenog iskustva. TT ima ne baš ugodno držanje - njegov oblik je takođe izabran da smanji troškove masovne proizvodnje. "
A kalibar 7,62 je izrađen prema postojećem kalibru 7,63 Mauzer. Takav metak je bio preferiraniji od devet milimetara („Luger“).
"Lugerova municija imala je sjajan zaustavni efekat", pojašnjava Popenker. "Ali Mauser u stvari ima isti kalibar kao Naganov revolver i Mosinova puška. Shodno tome, cevi novog pištolja mogle bi se praviti na postojećoj opremi , bez stvaranja dodatnih kapaciteta za oružje od devet milimetara “.
Dug borbeni put
TT je primio vatreno krštenje u bitkama kod Halkin-Gola i jezera Hasan krajem 1930-ih. Sovjetski vojnici su takođe koristili pištolj tokom Zimskog rata sa Finskom. Ali, naravno, postalo je zaista masivno oružje za samoodbranu u Drugom svetskom ratu.
Ovo je isto simbol pobede kao tenk T-34, puškomitraljez PPŠ ili jurišni avion Il-2. Sa TT su se borili oficiri svih rodova vojske: pešadinci, tenkisti i artiljerci, piloti. Jednostavnost i niska cena omogućili su proizvodnju više od 800 hiljada ovih pištolja tokom ratnih godina.
Posle 1945. '’tetejci'’ nisu služili samo u vojsci, već i u organima za sprovođenje reda i zakona. Iako ovo oružje nije bilo baš pogodno za policiju zbog presnažne municije. Operativci su priznali: TT je još uvek vojni pištolj. Metak bi mogao da probije telo kriminalca i povredi slučajne prolaznike. Miliciji je bilo potrebno kompaktnije oružje, sa većom zaustavnom silom, a ne probojnim metakom.
Usvajanjem jurišne puške Kalašnjikov, u vojsci je nestala potreba za moćnim pištoljem. Stoga je od 1951. godine devetomilimetarski Makarov počeo da ulazi u vojsku, miliciju i specijalne službe SSSR. Bio je sigurniji, jeftiniji i lakši za proizvodnju.
TT je uklonjen sa proizvodne trake 1952. godine. Ukupno je u SSSR proizvedeno više od 1,7 miliona jedinica ovog oružja. Kao službeno oružje, TT se koristio u oružanim snagama još desetak godina, a u policiji se držao do sredine 1970-ih.
TT je stekao veliku popularnost u inostranstvu, a u nekim zemljama postsovjetskog prostora snage bezbednosti su i dalje naoružane njime. Pored toga, primerci proizvedeni po licenci u Mađarskoj, Rumuniji, Kini i drugim zemljama distribuirani su u ogromnim količinama širom sveta.
Kragujevačka fabrika '’Zastava'’ i dalje proizvodi pištolje na osnovi sovjetskog '’tetejca'’, a prva i najpopularnija verzija u Srbiji je svakako M57 u originalnom kalibru 7,62 mm Tokarev.
Interesantan podatak je da je najčuveniji ruski konstruktor oružja posedovao pištolj TT proizveden 1942. godine, a njegov lični pištolj možete videti na video snimku ispod:
Kako je tetejac postao omiljeni pištolj u Srba, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
