Vaše polje interesovanja je jako široko. Ipak, javnosti ste najpoznatiji po vašim proračunima u vezi sa prognozom širenja korona virusa. Kako ste se odlučili da se upustite u ispitivanje toka pandemije, i da li nam možete objasniti put razvijanja vašeg modela praćenja korona virusa?
- Kada je 30. decembra 2019. godine u Kini objavljen prvi slučaj i kada je to potom prenela Svetska zdravstvena organizacija, znao sam da će tu biti daleko veći broj zaraženih, pogotovo zbog toga što sam 2008. godine, kada je bio svinjski grip sličnu stvar pratio i u Srbiji. Međutim, jedina razlika je bila u tome što ni Srbija ni ceo svet nisu bili zahvaćeni kao sada sa kovid-19. Kada govorimo o Srbiji i epidemiji svinjskog gripa, tada je za godinu dana bilo 520 obolelih i 42 preminulih, što je mali broj u odnosu na ono što imamo danas. Ja sam 18. februara sa doktorom Predragom Konom i doktorom Vladom Brusićem organizovao jednu tribinu, gde smo dali instrukcije kako i šta raditi u tim početnim fazama epidemije, i to samo na osnovu kineskih iskustava, nismo imali druge zemlje. Prateći od tada trendove epidemije, a pogotovo te matematičke modele, rešio sam da jednostavno počnem da pratim epidemiju u Srbiji, pa kasnije i pandemiju za svaku pojedinačnu zemlju na svetskom nivou. Nisam mogao ni da pretpostavim da će epidemija biti tolikih razmera, pa smo prvih dana skupljali samo podatke za Srbiju.
Naša država, institut Batut i Ministarstvo zdravlja su to dobro radili, obaveštavali su nas o tokovima zaraze, ali je broj zaraženih bio mali. Nakon toga, pojavile su se informacije i numeričke vrednosti na sajtu Svetske zdravstvene organizacije i onda su oni to preuzimali i krenuli smo da pravimo matematičke modele. Najpre sam 16. marta primetio jedan fantastičan intervju guvernera NJujorka, koji je na konferenciji za medije objasnio novinarima da će epidemija da se širi, i to ne po eksponencijalnim krivama za koje su u svetu svi pričali, već po Gausovoj krivi. Tako sam, radeći i ranije Gausovom metodologijom, napravio model za širenje, jedino što u prvih mesec dana nije bilo dovoljno podataka, ali smo ga ipak napravili. Kako je vreme prolazilo, imali smo sve više podataka i sve više država na sajtu Svetske zdravstvene organizacije i videli smo da se praktično kriva epidemije kreće onako kako je kompanija "Mekenzi" predvidela, odnosno po Gausovoj krivoj, a mi smo od tih statističkih distribucija probali još i binarnu i binalnu i Fišerovu i Studentovu, i videli smo da to ide ovim tempom i da se nije promenilo do današnjeg dana.
Kod nekih zemalja imamo mala odstupanja, ali uglavnom je to Gausova kriva. Međutim, mi smo kasnije svakako dopunili to sa nekim novim saznanjima tako da danas imamo hibridni model gde je Gausova kriva jedna od komponenti.
Šta je predstavlja Gausova kriva i šta podrazumeva termin "kriva zaražavanja"?
- Gausova kriva je samo jedna od dve komponente, imamo i Gausovu raspodelu. Ovaj model je razvio matematičar Karl Fridrih Gaus u 17. veku, ali je kompletan matematički model nakon njega predefinisao francuski matematičar Laplaz, pa se ona zove Gaus-Laplasova kriva. To je praktično jedno simetrično zvono, odnosno zvonasta kriva i danas se koristi u više oblasti poslovanja, na primer u marketingu, kada god je potrebno izmeriti nešto što ima simetriju. Ova kriva ima šest segmenata, ide iz minus beskonačnosti u plus beskonačnost i sve što se dešava se dešava sa verovatnoćom od 99,3 odsto. Ovaj model danas koriste i banke za razna praćenja tokova novca. Međutim, naišli smo na jedan problem, jer, kada god sam do sada koristio Gausovu krivu, ona je bila formirana. Postojale su tablice koje su ukazivale na to da ako se, na primer, desi nešto - onda je ta verovatnoća, ili ako je ova verovatnoća - onda su te numeričke vrednosti za događaj. Međutim, ovde nismo imali to.
Imali smo dnevni broj zaraženih i kada smo pokušali da provučemo krivu videli smo da imamo parče krive, a da onaj drugi deo moramo da izračunamo matematički i onda smo primenili neke najsavremenije matematičke metode da bi dobili ostatak krive koja nedostaje i tako smo se uverili da Gausova raspodela igra veliku ulogu i u ovom slučaju, odnosno predviđanju toka epidemije. Iz Gausove krive danas koristimo samo jedan podatak - kada će neki talas da se završi, ali možemo da izračunamo i približan broj obolelih.
Kako vam izgleda trenutna epidemiloška situacija u Srbiji, ali i u svetu?
- Najveći broj zaraženih u svetu trenutno ima amerikčki kontinent, i mi vidimo da virus praktično besni u Brazilu, Meksiku, SAD. I u Evropi takođe imamo veliki broj zaraženih. Međutim, moramo da spomenemo da je u prethodne tri nedelje broj zaraženih u svetu opadao, pa se situacija popravlja. Ipak, uvek stoji ta činjenica da je oko nekih 88 procenata zaraženih na američkom kontinentu i Evropi, 13 procenata čini Azija, a ostatak, odnosno najmanji procenat imamo na afričkom kontinentu kao i u Australiji. Iako su se svi čudili što kao primer navodim Afriku, tu je suština u tome da oni imaju veoma mlado stanovništvo, prosek godina je 12,5 i nema centara zaraze kakvi su to veliki gradovi u Evropi.
Što se tiče Srbije, koristili smo jednu fantastičnu metodu astrofizičara DŽona Ričarda Gota, profesora sa Prinston Univerziteta. On sada ima 72 godine, a kao mladom studentu su mu postavili pitanje kada će da se sruši Berlinski zid, a kako bi im odgovorio na to pitanje, Vok je koristio metodu koja se zove kopernikanska formula. Na osnovu iste metode, postavili smo interval da će epidemija u Srbiji najverovatnije da se završi do kraja avgusta, a vidim da je i Dmitrij Peskov prognozirao da će se sve završiti do kraja septembra, mada nisam siguran koju je metodu koristio.
Da li se, po vašim proračunima, može primetiti da masovna imunizacija već sada daje rezultate?
- Što se tiče Srbije, imamo 8,5 odsto vakcinisanih prvom dozom, i 0,6 odsto drugom dozom, i mi zaista napredujemo velikim koracima. Naročito je cela priča dobra jer smo uspeli da nabavimo velike količine vakcina.
Mikrobiolog Miloš Babić je u skorašnjem gostovanju na televiziji izjavio da će pre ili kasnije bar 95 odsto ljudi biti u kontaktu sa virusom. Na pitanje šta je sa onima koji su zdravi i ne veruju da mogu da se zaraze, on je izjavio da će od tih zdravih svaki 500-ti umreti, dok će 10 odsto završiti na bolničkom lečenju. Kako komentarišete te navode?
- Kada vidimo šta se desilo sa svinjskim gripom u svetu, Srbija je tada bila malo zaražena, vidimo da je on nestao iz cirkulacije. Postoje zaraženi ali je broj mali, pronađena je vakcina i ljudi su vakcinisani, a verujem da će to da se desi i sada sa Srbijom. Međutim, složio bih se da do kraja 2021. godine, pored toga što će biti dovoljno vakcina, moramo da budemo maksimalno oprezni. Kada se vakciniše izvestan broj ljudi, onda će zaraza da se priguši i da ostane na vrlo malim brojevima. Međutim, oprez je uvek vrlo dobra mera.
Da li novi soj korona virusa može da poremeti dosadašnje prognoze i da li ste ga uključili u Vaše proračune?
- Nismo ga uključili, zato što SZO nije definisala novi virus već sve obolele od svih sojeva virusa, te novi soj zbog toga i ne navodimo kao poseban tip virusa. Međutim, ako ga SZO bude proglasila za poseban virus, ili kao poseban deo virusa, pratićemo i to.
Šta tačno predstavljaju fenomeni "talasa korona virusa"? Govorili smo o prvom, drugom i trenutno se nalazimo u trećem talasu pandemije. Koji su to granični pokazatelji koji označavaju prelazak sa jednog u drugi talas? Da li nas nakon ovog trenutnog očekuje i četvrti talas korona virusa?
- Ako se danas završi jedan talas, sutradan odmah počinje drugi talas. Prethodni talas se završava kada broj zaraženih na dnevnom nivou bude mali, odnosno par dana treba da ostane mali broj. Rekli smo da je Gausova kriva sa verovatnoćom od 99,396 procenata, znači - jedan na milion. To znači da bi mi trebalo da se spustimo na sedam obolelih za celu Srbiju, ali pošto imamo izvesne šupljine između prvog i poslednjeg dana u određenom talasu, taj broj i ne mora da bude 7, već može da bude i 70, i on će dati dobre rezultate, pošto je ta kriva poput nekakvog okvira za one podatke koji nam se dnevno serviraju. Kada je Srbija izlazila iz drugog talasa, imala je 47 zaraženih i to je pokazalo da smo mi izašli iz drugog talasa i onda je narednih dana počeo da raste broj novozaraženih u trećem talasu.
Koje države, po vašim proračunima, i prema Gausovoj krivi, će do leta imati najveći broj slučajeva zaraze korona virusom? Da li to zavisi isključivo od efikasnosti sprovođenja vakcinacije ili postoje i neki drugi faktori koje uzimate u obzir?
Gausova kriva je sociološki fenomen i pokazuje disciplinu stanovništva. Imamo ceo Mediteranski basen gde su ljudi stalno u kontaktu, a sa druge strane imamo Nordijce koji su po prirodi stvari distancirani.
Mi, Grčka, Španija, Italija, Portugalija i čitava bivša Jugoslavija, moramo da se družimo i nama je distanca dosta strana, te zbog toga ne možemo da podnesemo dugotrajno zatvaranje. Upravo tu leži odgovor na ovo pitanje. Oni koji su izuzetno disciplinovani će imati najmanji broj zaraženih. Najveći problem jesu Centralna Evropa - Češka, Slovačka, pa i Portugalija, Španija. I mi smo tu, nama i ako zabrane restorane, mi odemo na skijanje, pa tamo u restorane. Jedine zemlje koje su u trećem talasu u Evropi su Island i Srbija, dok je od azijskih zemalja Kina u trećem talasu, dva su progurali. Što se tiče nedisciplinovanih, svaka zemlja je ovde bila po malo u toj fazi, ali najkasnije će iz epidemije da izađu Austrija, Švajcarska, Bugarska, Ukrajina.
Poslanici DF-a na udaru režima Crne Gore! Više o tomeOVDE.
Izvor: objektiv.rs
