Basnoslovni finansijski karambol krajem prošlog meseca na Volstritu ličio je stvarno na priču o Robinu Hudu. Masa skromnih američkih investitora sa 100, 200 dolara u džepu, skupljena preko društvene mreže, ustremila se na ekipu prepredenih spekulanata koji se rutinski klade na tuđu (novčanu) propast.
Ko je Volstrit megdan amatera-investitora protiv školovano-lukavih menadžera hedž-fondova, u čijim je rukama zbirno pet biliona dolara, za početak uopšte očekivao? Iznenađenje se ponovo pokazalo kao najjače oružje. Naime, brzina i silina masovnog finansijskog desanta neutvrdivog broja korisnika berzanske platforme „Redit” (ima ih, za sad, 13 miliona) na kladionicu protiv „Gejmstopa” – urušene kompjuterske firme za proizvodnju konzola – zaprepastile su Volstrit. Jer, u svom elitnom klubu, formacija berzanskih megamahera odlučila je da je vreme da se „Gejmstop” konačno pusti niz vodu.
Ovog puta tako nije moglo.
Koristeći lako dostupnu aplikaciju „Robinhud” (u telefonu je ima oko šest miliona Amerikanaca), za kliktanje „kupi ili prodaj”, novopridošla invazija investitora podigla je u januaru vrednost akcija „Gejmstopa” za 1.500 odsto. Na Volstritu je izbila neviđena pometnja, koja i danas tinja. Posebno zato što je vodeći kladioničar protiv „Gejmstopa” – hedž-fond „Melvin kapital” – za manje od mesec dana ostao „kraći” za čitave četiri milijarde dolara za investicije.
Američko ministarstvo pravde, Javno tužilaštvo San Franciska i Komisija za trgovinu „fjučersima” (akcijama s namirivanjem u budućnosti) otvorili su ove sedmice odvojene zvanične istrage povodom nedavnog berzanskog stampeda na akcije „Gejmstopa”. Kakva je uloga platforme „Redit” i aplikacije „Robinhud” u berzanskom kazinu, u kojem nešto što danas vredi 20 dolara za dve nedelje dostigne vrednost od 483 dolara (akcije „Gejmstopa” pale su ovih dana na 50 dolara), tek će se veštačiti.
U međuvremenu, pojedini menadžeri spekulativnih fondova na Volstritu javno priznaju da strepe za svoju i bezbednost svojih porodica. Jedan od njih je i Gejb Plotkin, mladoliki šef „Melvin kapitala”, ličnog imetka nezvanično procenjenog na oko 300 miliona dolara. Plotkin se, naime, nakon slučaja „Gejmstop” našao na udaru pretnji sa društvenih mreža. Krtice sa veba iskopale su podatak da je Plotkin prošle jeseni pored svoje vile vredne 44 miliona dolara u Majami Biču kupio još dva placa sa dve kuće i objavio da će ih srušiti kako bi obezbedio kvalitetniji životni prostor. „Povećao sam obezbeđenje za sebe i familiju”, izjavio je Plotkin ovih dana američkim medijima.
Da mu više nije sasvim svejedno, kazao je ovih dana i Stiv Koen, legendarni investitor sa Volstrita i nekadašnji učitelj Gejba Plotkina, koji je mlađem kolegi usred drame oko „Gejmstopa” doturio oko dve milijarde dolara da mu pomogne oko namirivanja novčanih obaveza zbog zlosrećnog klađenja.
„Meni i porodici počele su da stižu ružne poruke na ’Tviteru’. Izbrisao sam taj nalog”, izjavio je Koen za Blumberg.
Postaje li kladionica na Volstritu nakon spektakularne sage oko „Gejmstopa” lično opasna za protagoniste loptanja sa sudbinom akcija „načetih” firmi, bremenito je pitanje. Na najjačoj berzi sveta počesto se ovih dana javno prisećaju otmice američkog milijardera Edvarda Skota Lamperta 2003. godine u Griniču. Lamperta su kidnaperi držali 28 sati zatočenog na zadnjem sedištu njegovog džipa, da bi ga pustili na slobodu tek pošto je obećao da se više nikad neće baviti jednom vrstom berzanskih transakcija. Na stranu što su Lampertovi otmičari vrlo brzo uhvaćeni: taj strah izgleda nije iščilio.
Danas, nakon „Gejmstopa”, armija pomagača prebogatih spekulanata upinje se češljajući društvene mreže, ne bi li utvrdila koje su od hiljada gnevnih poruka upućenih moćnima na najbogatijoj berzi sveta realna opasnost po njih.
Šta hoće mali američki investitori koji su do trgovine akcijama „Gejmstopa” stigli preko aplikacije „Robinhud”?
Vladimir Tenev (35), jedan od saosnivača „Robinhuda”, ističe da je firma osnovana 2013. sa misijom da „obezbedi pristup finansijskim tržištima, ne samo bogatima”. U jeku sumanutog trgovanja akcijama „Gejmstopa” aplikacija „Robinhud” navukla je bes malih investitora zato što je u jednom trenutku opcija „kupi” volšebno skinuta iz ponude. Mogućnost kupovine potom je vraćena, ali je ostalo pitanje kako se, u stvari, diriguje berzanskom kladionicom. Odgovor je „mutan”.
Bilo kako bilo, Tenev ima jasnu nameru.
„Naša misija je da demokratizujemo finansije i ona je utemeljena u američkom idealizmu. Amerika se uvek ponosila sobom zbog svoje sposobnosti da obezbedi društveni uspon i šansu bez mnogo barijera. Nacionalni etos američkog sna star je koliko i sama nacija. U 20. veku sve se vrtelo oko vlasništva kuće na kredit od 30 godina. Sada je vreme za novi američki san, onaj u kojem su skoro sto odsto svi naši sugrađani – investitori”, izjavio je Tenev za američku mrežu Si-En-Bi-Si.
Neuništivi Tramp se vraća, čitajte OVDE.
Izvor: Politika
