Piše: Boško Ćirković Škabo
Taj kadar je, naravno, ispao bezveze ali sam ostao na nogama za spektakularno finale - momenat u kom se Čiča Banetov rad prikazao u punom sjaju. Nije bio potreban čak ni naknadni dizajn zvuka – konstrukcija vešala je tokom akcije zvučala i izgledala savršeno jezivo. Hvala Bogu za snagu da u zgibu izdržim otvaranje poda gubilišta. Nisam se strovalio kao džak, sve je uspešno završeno.
Dok smo se otapali, pokraj kamina u „Privlidžu“, lomio sam se po pitanju treningu u šumi... Ipak sam ga muški istrčao, gotovo cela tri sata... Kupovina bureka kod „Trpkovića“ za ukućane... Smena u radnji... Koma... I od nedelje ujutru je nagradno maratonsko čitanje stripova i gledanje filmova (sa prekidima za šetanje džukaca) moglo da počne... Praznično isčekivanje najmasovnije zajedničke audio-vizuelne kreacije UTS...
Proteklo je otprilike mesec dana od Daliborove molbe da studijski snimim pevanje devojaka sa treninga. Kuva režiser Dule i on su imali ideju za video za bratiju manastira Tumane. Kao muzičku podlogu za isti su planirali zatraženi snimak pesme „Umna molitva“. Naravno da nije bio nikakav problem da se dogovorimo i organizujemo. Štaviše, bilo je uživanje. Ne snimam svaki dan horove. Razmislio sam, posvetio se i bio zadovoljan kako je sve ispalo. Pogotovu jer sam bukvalno odlepio na pesmu koju su devojku otpevale usput, za svoju dušu - „So zemlji“, grupe „Pirg“. Kakva melodija! Kakav tekst! Odmah sam prebacio mp3 na telefon i bez prestanka ga slušao naredna tri dana.
Četvrti dan sam ispod pevanja zamislio šarplaninski bubanj i gajde. Peti dan sam u radnji napravio radnu verziju bita. Original priča, sedam osmina takt... „Zov Čoveka“ se automatski nametnuo kao naslov i tema. Uveče sam se iz šetnje pasa vratio sa strofom. Šesti dan ujutru sam završio i drugu. Popodne sam ih obe snimio, opremom koju imam u kancelariji. Kasno uveče sam poslao Daliboru grubi miks. Te subote mi je na treningu saopštio kako sam napravio najbolju stvar do sada i da je spot obavezan. Predložio sam mu da Dule i on to urade, kad mu se već toliko sviđa ta nekomercijalno-konceptualna-samokritična pesma. Sledeći trening su mi, tokom sat i po trčanja kroz šumu, izneli ideju i kompletan plan snimanja. U tom trku se došlo i do rešenja za potrebna pirotehnička sredstva. Manje od nedelju dana kasnije, prošlog četvrtka, po noćnoj ciči, su snimljeni epski (doduše, verovatno malo previše religiozni) zemaljski i vazdušni kadrovi bakljada u prirodi. Ostalo je samo da me (o)bese...
Kad je Čiča poslao slike omče i užeta, nije mi bilo svejedno. Kad je poslao video cele dželatske skalamerije, malkice sam se usro. Kad su krenule, prosleđivanjem tih sadržaja izazvane, asocijacije na DŽejsona Lija i ćaleta mu Brusa, već sam razmišljao kojoj nju-ejdž veštini meditacije za suzbijanje panike da se priklonim. Ali kad mi je Dalibor poslao smeška i komentar: „Prosto da čovek poželi da ga obese.“, znao sam da mi spasa nema. Znao sam da bi vešanje bilo prelak izlaz iz cele situacije. Valjalo je potom vaskrsnuti i trčati po šumi...
Ali, iako sam imao dogovorenu studijsku BSesiju za petak veče, nisam znao da ćemo zabiti baš do posle dva u noć. Nema veze, bio je dupli razlog: 1) uradili smo mnogo moćan modernica refren, kamen temeljac buduće hitčine, 2) nešto još divnije ali i ličnije. Svakako sam zalio oba sa bratijom. Kad se spoje: povreda, dve čaše vina, dve rakije, dva sata spavanja i jutarnji minus...dobije se na početku spomenuta tenzija... Ali to, srećom, pretekoh...
A kad se spoje: autorsko remek delo Nebojše Mastilovića iz „Pirga“, divna vokalna izvedba UTS devojaka, inspiracija koja mi je izrasla na tim temeljima, Duletova i Daliborova inspiracija koja se na moju nadzidala, finansijska pomoć drugara „preko bare“, logistička pomoć drugara „iz podzemlja“, energija UTS armije koja je otopila zaleđenu šumu, Banetova stolarska majstorija, Saletova veština kaligrafije... verujem se da se dobije makar koje zrno soli za bljutavu fluoroscentnu supu od plastičnih kesa. Svakako se dobija nova vrednost, makar ona bila samo put koji smo svizajedno tom prilikom prešli. Verujem ekipi, kad već danima prijavljuju da im je svima puno značio. Znam da će sutra još više značiti, kad se osvrnemo na zajedničke tragove... znojave, blatnjave, zaleđene... I što znojaviji, blatnjaviji i zaleđeniji (samim tim manje lenji, sujetni i besni) bili, postajaće sve slaniji... Daće Bog valjan UTSlanik da izmajstorišemo SVIZAJEDNO!
Još jedan Škabov tekst pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
