The Primary Doc tor Medical Journal bez političkih interesa, objavio je četiri dela studije o korišćenju maski u odnosu na kovid-19. Studija nosi naslov „Maske, lažna sigurnost i stvarne opasnosti“ (“Masks, false safety and real dangers.”).
Završni deo studija sadrži detalje kako maske povećavaju rizik od kovid-19, a jedan od autora dr Colleen Huber kaže: „Maske su najrasprostranjenija zdravstvena opasnost u SAD-u.“
Huberova otkrića, koja su već bila predmet stručne provere i revidirana u skladu s tim, otkrivaju da razni mandati maski koji su tako brzo sprovedeni u celom svetu tokom 2020. godine „nisu rezultirali smanjenjem infekcija kovid-19.“
As a physician who is part of a research team compiling the most thorough research we've seen on #masks, I am convinced of this:
— Colleen Huber, NMD (@ColleenHuberNMD) February 5, 2021
Masks are the most widespread health hazard in the US.
Masks are known to injure every bodily organ we looked at.https://t.co/ZrsRyN4Cf9pic.twitter.com/RNJ2plaPPR
Tačno je upravo suprotno, navodi dr Huber, koja je otkrila da su „povećane stope ili beznačajne promene u učestalosti infekcija SARS-KoV-2, otkrivene PCR testovima, sledile naloge maskiranja u celom svetu ali i u američkim državama. “ Kao rezultat svojih otkrića, Huber je napisala da su maske „stoga mogući čimbenik rizika za infekciju SARS-KoV-2 i veću incidenciju bolesti kovid-19“.
Kako bi odbranila svoje izjave, dr Huber ukazuje na rezultate različitih studija primene i nošenja maski. Prateći istraživanje 25 zemalja koje je sprovelo Veće za međunarodne odnose u vezi s maskama, Huberov tim otkrio je da tri meseca kasnije nije postojao „jasan, prepoznatljiv obrazac s obzirom na smrtne slučajeve.“ Zapravo, zemlje koje su izvestile o najmanjem nošenju maski u studiji imale su „uopšteno manje“ slučajeva kovid-19.
Dr Huber je primetila da su se slučajevi inficiranja virusom „češće povećavali nego smanjivali nakon vladinih naredbi njihovim građanima da nose maske.“
Sedam zemalja (Izrael, Peru, Filipini, Španija, Francuska, Mađarska i Argentina) otkrile su „nikakav uticaj“ nošenja maski u pogledu ukupnog broja slučajeva, odnosno hospitalizacija.
Međutim, u sledeća tri meseca, svih sedam zemalja pokazalo je porast slučajeva, a isto je utvrđeno i u rezultatima iz SAD-a nakon odluka o obaveznom nošenju maski. Samo su Misisipi i NJu Jork imali padove infekcija.
„Niti jedna od ispitanih zemalja nije smanjila incidenciju kovid19 nakon uvođenja mandata za maske, osim dve koje su već nedeljama ranije započele nagli pad u broju slučajeva kovid-19.“
Dr Huber se takođe oslanjala na rezultate danske studije maski , prve takve vrste, koja je pokazala da maske nisu imale „statistički značaj“ u smanjenju prevalencije infekcija. Primetila je da autori te studije nisu mogli pronaći značajnije učinke nošenja maske.
Maske kao pomoć kod infekcije
Dr Huber je takođe upozorila da maske mogu biti ne samo pomoć u širenju infekcije, već i opasnost za lično zdravlje. Studija iz 2020. godine koju je sproveo Univerzitet Duke iz Severne Karoline otkrila je da kapljice disajnog sistema brže padaju na zemlju i stoga je manja verovatnoća da će doći do nekoga kad čovek ne nosi masku. S rezultatima poput ovih, Univerzitet Duke proglasio je maske od platna „kontraproduktivnim“.
Dr Huber je spomenula i „efekt mlaznice“ koji maske imaju pri usmeravanju izdahnutog vazduha kroz bočne otvore. Zbog većeg pritiska vazduha iza maske, „bočni mlazovi, zadnji mlazovi, glavni mlaz, mlaz prema obrvama i mlaz prema dole … izbijaju iz maske u svakom od tih smerova.“
Mlaz izdahnutog vazduha, sposoban je za „putovanje“ i do nekoliko metara, kod osobe koja nosi masku. Dakle mnogo duže nego kod osobe koja ne nosi masku.
Maske koje štete zdravlju korisnika
Osim povećanog rizika od zaraze onih oko sebe, maska predstavlja opasnost po zdravlje onoga koji je nosi, napisala je dr Huber. U samo deset sekundi nošenja maske, „raspoloživi kiseonik kao postotak raspoloživog volumena vazduha smanjio se na manje od onog što je američka Uprava za zaštitu na radu (OSHA) zahtevala kao minimum (19,5%).
Ovo stanje hipoksije uzrokuje da telo proizvodi „faktor hipoksije-1-inducibilni hipoksiju (HIF-1)“, za koji se zna da „smanjuje funkciju T-stanica“. Stanice koje kao posledicu toga pate, su one za koje se zna da se „bore protiv virusnih infekcija“, pa maska izlaže nosioca riziku usled oduzimanja potrebnog kiseonika i potrebne funkcije stanica.
Sledeći učinak HIF-1 je smanjenje enzima (ACE2) koji „igra ključnu ulogu u održavanju krvnog pritiska i elektrolita te kontroliranju upale.“ Receptori za enzim ACE2 su „početni portal“ koji virus kovid-19 koristi za „ulazak u stanice gornjih disajnih puteva“. Budući da kovid-19 napada receptore za ACE2, a sam enzim već je bio smanjen zbog nedostatka kiseonika, „maskirana osoba s novom infekcijom SARS-KoV-2 posebno je izložena riziku od izražene upale i prateće ozbiljnosti bolesti.“
Dr Huber je takođe objasnila opasnost od hiperkapnije (zadržavanje ugljen dioksida), jer je utvrđeno da ugljen dioksid raste nakon samo „30 sekundi“ nošenja maske. Zadržavanje ugljen dioksida dovodi do imobilizacije mikroskopskih cilija, koje igraju ključnu ulogu u uklanjanju štetnih patogena iz disajnih puteva. „To dovodi do toga da nosioci maski predisponiraju infekcije respiratornog trakta i ranjivost na dubok ulazak patogena“, upozorio je Huber.
U svetlu takvih dokaza, ne samo protiv učinkovitosti maski u sprečavanju infekcije, već i zbog stvarne opasnosti koju predstavlja njihova upotreba, dr Huber je izjavila: „Ovo izaziva zabrinutost da bi maskirane osobe lakše mogle steći, inkubirati i nakon toga preneti virus.“
Bolje preležati koronu, nego primiti vakcinu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: ekspresvesti.rs
