Prema njegovim rečima, „Iran je započeo pregovore o dobijanju stalnog članstva u Uniji, a pripremne procedure za sticanje status stalnog člana EAEU obaviće se u roku od dve nedelje.
Ovaj događaj u najavi nije samo od regionalnog značaja.
Ako se na EAEU ranije gledalo kao na projekat integracije zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, ulazak u igru Teherana u najmanju ruku izvodi integracioni projekat iz postsovjetskih granica.
U Iranu postoje političke snage koje se protive punopravnom članstvu u EAEU jer u tome vide porast ekonomskog, političkog i drugog uticaja Rusije.
Te snage se drže formule: „Od Rusije izvlačiti maksimum, Rusiji ne davati najmanji minimum, ne biti u neprijateljstvu s njom, ali i ne dozvoljavati joj ni najmanji uticaj na Iran“.
Međutim, sada je Teheran odlučio da promeni svoj dosadašnji pristup.
Razloga za to je mnogo.
Snage koje su očekivale obnavljanje saradnje sa Zapadom, posebno sa Sjedinjenim Državama i računale sa statusom najveće regionalne sile – gube pozicije. Teheran kao da je prestao da veruje da će administracija DŽoa Bajdena odustati od sankcija i vratiti se nuklearnom sporazumu bez ikakvih preduslova.
Iranska vladajuća elita, s druge strane, veruje da Moskva neće pristati ni na kakav sporazum sa Sjedinjenim Državama iza leđa Irana.
Iran kao član EAEU postaje za Moskvu i ostale iz Unije strateški saveznik, a granice EAEU dolaze u Persijski zaliv, što ozbiljno menja situaciju na čitavom Bliskom istoku i u Zakavkazju.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev već izjavio da će biti izgrađena železnička pruga između Rusije i Irana preko Nahičevana (provincija Azerbejdžana), kao i železnička veza između Irana i Jermenije i između Turske i Rusije“.
Iran se prethodnih godina već pokazao kao pouzdan investitor u Tadžikistanu, gde je realizovao nekoliko velikih projekata - izgradnju hidroelektrane Sangtuda-2, kao i tunela Anzob koji povezuje Dušanbe sa gradom Hujandom. I u Azerbejdžanu Iranci sarađuju u izgradnji i radu hidroelektrana Ordubad i Marazad na pograničnoj reci Araz, pritoci Kure.
Sam Azerbejdžan, nakon rata u Karabahu, više nema razloga da se ne pridruži EAEU.
Čim Iran stekne status punopravnog člana EAEU iz temelja će početi da se menja situaciju ne samo u Zakavkazju, već i na Bliskom istoku u celini.
Iranska ekonomija je petnaesta u svetu po nacionalnom BDP i najveća među državama zapadne Azije i OPEK-a
Ta zemlja ima druge najveću rezervu nafte nakon Saudijske Arabije i drži 5,5% svetskog tržišta naftnih derivata.
Iran bi prestao da bude strateški usamljenik i promenio odnos snaga u svoju korist.
A Ramzan Kadirov tvrdi da je dobio papire kojim će ugasiti ukrajinsku vladu, čitajte OVDE.
Izvor: Fakti
