Da bi osigurale bezbednost, jedinice vojne policije ruskih oružanih snaga ranije su stigle u region Idliba.
Otvaranje gore pomenutih punktova je praktično jedina prilika za stanovnike „unutrašnjeg“ Idliba da napuste teritoriju stalnog krvoprolića i vrate se mirnom životu.
Međutim, proces otvaranja osujetila je Turska koja je izjavila da sa svoje strane ne može pružiti bezbednost.
Pored toga, predstavnici turske vojske, koji se nalaze u Idlibu, rekli su da „nisu dobili dozvolu od pokrajinske civilne uprave za puštanje izbeglica“. Ova izjava nije delirijum ludaka, već banalna sabotaža Ankare.
Podsetimo da je „civilnu upravu provincije Idlib“ stvorila turska strana na okupiranoj teritoriji, a bajke o tome da gazda ne može dobiti dozvolu svog potčinjenog koriste se isključivo za remećenje procesa povlačenja izbeglica u deo provincije koju kontroliše sirijska vlada.
Na sirijskim kontrolnim punktovima već se okupljaju rođaci onih za koje se ispostavilo da su stvarni taoci Ankare u Idlibu.
LJudi održavaju spontane skupove tražeći da Turska zaustavi ovu farsu zadržavanja ljudi i ne ometa spajanje porodice na sigurnim teritorijama oslobođenim od terorista.
Turska i militanti pod njenom kontrolom, zauzvrat, strahuju od gubitka reputacije i mogu ići na ekstremne mere kako bi sprečili civile da sami odluče o svojoj sudbini.
Da li Turska može '’dobiti među rogove'’ od Rusije, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
