Arutjunjan je u intervjuu za RIA Novosti 22. februara rekao da je Jermenija zainteresovana za proširenje i jačanje ruske vojne baze na svojoj teritoriji. Prema rečima ministra odbrane, „proces će biti dugoročan“. Takođe se razgovara o preraspoređivanju pripadnika ruske vojske „na istok“.
„Krajnje je vreme da napravimo ovaj korak. Ova baza štiti Jermeniju od Turske, gde se agresivna retorika prema Jerevanu nedavno pojačala. Ali ako se rusko prisustvo u Gjumriju intenzivira, razgovori će se svesti na nulu. To će jasno pokazati da će onaj ko pređe granicu dobiti među rogove“, rekao je istoričar i orijentalista, profesor Dega Deopik u intervjuu za URA.ru.
Naglasio je da vojni potencijal Rusije i Turske u pogledu njihove moći, naravno, nije vredan ni poređenja.
Andrej Čuprigin, viši predavač u Škola za orijentalne studije, smatra da Jerevan oseća pretnju koja dolazi iz Ankare. Zbog toga su jermenski političari počeli da govore o proširenju ruske vojne baze. Pored toga, Moskvi šalju signal lojalnosti.
„To je više kao socijalni inženjering. U Jermeniji vladaju antiruska osećanja i vlasti žele da pokažu da su beznačajna. Zahtevajući od Rusije da pošalje još trupa, jermenska vlada pokazuje da i dalje smatra Rusiju svojim glavnim saveznikom i računa na nju“, rekao je Čuprigin, a prenosi URA.ru.
Istovremeno, stručnjak smatra da Turska verovatno neće ozbiljno planirati agresiju na Jermeniju.
„Nedavno je turski TV kanal TRT1 pokazao mapu teritorija koje Ankara navodno planira da „uvrsti u svoju zonu uticaja“ do 2050. godine. Ispostavilo se da turski apetiti pogađaju ne samo Jermeniju, već i ruske zemlje: Krim, Stavropolj, Kubanj, Rostov, Volgograd, Saratov, Samara, Astrahansku oblast, Čečeniju, Dagestan, Adigeju i Čuvašiju.
Državna duma Ruske Federacije već je primetila da je o turskim planovima ove vrste čak i smešno raspravljati. Međutim, ako u Ankari „žele da testiraju snagu ruskog duha i naše oružja, neka pokušaju'’, zaključio je on.
O sukobu turskih i grčkih pilota pročitajte i pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
