"Dara iz Jasenovca" je toliko verno prikazala preko svake granice brutalne načine ubijanja Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu da bi se svako normalan naježio. Čak i da povrati kao nemački oficir u jednoj od scena u filmu.
Nismo rekli ništa novo tezom da ustašama ljudski život nije značio ništa, naravno. Sva zla iz Pandorine kutije izašla su na svetlost dana, sejući užase. Neverovatno je šta čovek drugom čoveku može da učini. Te granice su ustaše ispitivale. Testerisali su glave, ubijali iz najbizarnijih povoda, dosade, pa i takmičenja.
U Jasenovcu, a sigurno i ostalim logorima, vojnici su imali međusobna takmičenja ko će više zatvorenika, samim tim i Srba, poklati. O najmonstruoznijem "rekordu" govori i odlomak u knjizi bivšeg logoraša dr Neda Zeca "Otpor u žicama", Jedan od koljača Žil Friganović se ispovedio piscu dela, ujedno i psihijatru:
- Ti se sećaš kad je u kolovozu (avgustu) bio veliki nastup u logoru i kad je Jere Maričić poslao oko 3000 u Gradinu na klanje. Tada smo Pero Brzica, Zrinušić, Šipka i ja opkladili se ko će te noći zaklati najviše logoraša. Otpočelo je klanje, i ja sam već posle jednog sata po broju zaklanih daleko odmakao od ostalih. Obuzeo me te večeri neki neobični zanos, činilo mi se kao da sam na devetom nebu, nikad u životu nisam osetio takvo blaženstvo, i već posle nekoliko sati bio sam zaklao 1.100 ljudi, dok su ostali jedva stigli da zakolju 300 do 400 - uvodi priču Friganović.
I pored užasavajuće brojke od 1100 ubijenih za noć, Friganovića je pobedio u opkladi Petar Brzica sa 1350 ubijenih "srbosjekom":
- Pero Brzica je pobedio jer je zaklao 1350 logoraša i ja sam mu bez reči platio opkladu - kaže Friganović u knjizi "Otpor u žicama".
Ko je bio Petar Brzica?
U momentu početka rata u Kraljevini Jugoslaviji, Brzica je bio stipendista na Franjevačkom univerzitetu u Širokom Brijegu u Hercegovini. Poznato je da je to područje uvek bilo najtrusnije i da su hercegovački Hrvati bili krvoločniji i beskrupulozniji od sunarodnika iz ostalih regija. Kasnije se prebacuje na Pravni fakultet u Zagrebu, gde se i učlanjuje u ustaški pokret.
Glavno Brzicino zaduženje bila je straža u Jasenovcu. Ako su lideri pokreta poput Luburića, Šakića, Vrbana mogli da rade šta žele, koliko su tek onda slobode i podstreka imali niži po činu?
Sitan stražar nije mogao ničim drugim da se istakne nego količinom zlobe. Glavni kriterijum bila je veličina lokve krvi. Brzica je uspeo za jednu noć da zakolje "srbosjekom" 1350-1360 duša! "Kralj srbokolja". Mali i nebitni stražar dobio je svoju pažnju i nagrade: zlatni sat, srebrni servis, bocu vina i pečeno prase. Toliko košta 1350 života.
Koliko je bio zagrižen srbomrzac govori i njegova fotografija na kojoj sa osmehom drži odsečenu glavu četnika u rukama, sedeći na stolici s dečjom ozarenošću na licu.
Kao i sve Ustaše, pobegao je posle rata u inostranstvo "pacovskim kanalima", preciznije u SAD. Kako se navodi, obaveštajne službe su pokušavale da ga nađu i likvidiraju, ali se sumnja da je promenio lični opis.
Brzica je za jednu noć uspeo da ispiše istoriju. Mnogi to nisu. Upisan je kao jedan od najvećih zločinaca tokom Holokausta, najužasnijeg događaja u 20. veku.
Rusija će prekinuti sve odnose sa EU jer joj EU više nije potrebna. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
