„Naša kultura je visoka kultura, ali je nama nekoliko puta pobijena elita, poslednji put za vreme i nakon Drugog svetskog rata. Zatim je to prigušeno, i mi toga nismo smeli da se sećamo. Mi smo jedan od retkih naroda koji vodi računa o svojoj nacionalnoj meri, nismo nametljivi. Hrvati imaju mušičavu istoriju, oni „hvataju mušice“, jer je njihova istorija nestala u 11. veku. Otada nemaju svoj novac, ni svoju vojsku, pravo ni nacionalnu svest“, rekao je u emisiji „Srpski sv(ij)et“ na Nacionalnoj IN4S televiziji Jovan Pejin, istoričar i nekadašnji direktor Arhiva Srbije.
On je težište svog gostovanja stavio na temu genocida, hrvatskog učešća u Drugom svetskom ratu, tragičnog odnosa partizana, četnika, saveznika, ali i otvorenih neprijatelja Nemaca, Mađara, Bugara , Italijana, Hrvata i drugih. Otkud kod Hrvata takvo raspoloženje? Odgovor:
„ Pavle Riter ( Vitezović) pravi plan u 17. veku za Hrvatsku od Crnog mora do Alpa. Taj plan je zaživio, razvija se i zatim dolazi do Ante Starčevića koji je i Banat proglasio za Hrvatsku. Strašno primitivna ideologija, po kojoj je i Car Dušan Hrvat. Namera da se pobiju Srbi potiče još iz Prvog svetskog rata, ali su Austrougari to smatrali suludim. Prilika se otvorila u Drugom svetskom ratu.
Zahvaljujući Alojziju Stepincu i organizaciji „ Čista katolička akcija“, a zatim i Mačeku koji ima oružane formacije, šapatom se proširio glas u narodu o namerama Hrvata. Razvijena je hrvatska mreža po celoj Kraljevini. Prvo su poubijani srpski oficiri, o tome se malo priča. Stepinac nije dao mleko za srpsku decu Diani Budisavljević. On je zver u mantiji. Kakav svetac, on je bio životinja! U NJujorku u Muzeju holokausta se nalazi podatak da je 1.276 rimokatoličkih sveštenika, od ukupno 11 000 učestvovalo u genocidu. Svetozar Ritig je kasnije predvodio delegaciju hrvatskog katoličkog klera kod Broza, njegov cinizam je posebna priča“.
Naročita tema je zatiranje istorije, uništavanje istorijske građe koja počinje šezdesetih godina prošlog veka, a koju publicista i istoričar Pejin objašnjava na sledeći način:
„Broz je nakon kongresa KPJ 1966. krenuo u obračun sa srpskim istoričarima i posebno se uništava arhivska građa. Ali ne može da se uništi sve. Nemačka arhiva ima mnogo građe o Hrvatima i partizanima.“
Zašto je došlo do toga, poslušajte od ovog istoričara koji je ceo život proveo u arhivskoj građi i istraživanju, koji daje i druge arhivske podatke:
„Kardelj piše Titu ono što je mu je Ivo Stevo Krajačić rekao 20. oktobra 1944.: „Svaki pomen zločina Hrvata nad Srbima će se smatrati uvredom za hrvatski narod“. Zato Broz nije išao u Jasenovac – da ne uvredi svoj narod“.
Govori dalje o arhivi, fotografiji i pisanim izveštajima, od kojih izdvajamo onaj upućen Musoliniju:
„Kao u Srednjem veku: napred idu sveštenici, zatim muškarci sa puškama i batinama, a iza idu žene i deca i vode magarce sa sepetima da nose pljačku – to je Hrvatska 1941. godine!“.
U emisiji sa Gordanom Janićijević, istoričar Jovan Pejin govori o svom gostovanju za hrvatsku nacionalnu televiziju i skandal koji je izazvao tom prilikom, a za Hrvate kaže:
„Hrvati se nikad nisu suočili sami sa sobom. Dok to ne urade, neće imati mira. I naša država treba da insistira da se oni suoče sa tim. Ni jedan Brozov govor nije bio, a da nije pomenuo srpski nacionalizam. Pa su Srbi, da mu se dodvore, radili protiv sebe. Mi imamo taj problem i dan danas. Mi se još nismo postavili prema genocidu koji je učinjen prema Srbima. Naime, pojam genocida je nastao posle Drugog svetskog rata. Stepincu se sudilo za „pomaganje teroristima“. Nikome do sada nije palo na pamet da se odredimo prema genocidu, da napravimo strategiju.Treba da se sakupi srpska inteligencija i postavi pitanje genocida. Nije to samo 1941- 1945. To je mnogo više i šire. Nije samo Jasenovac, nego i ličke jame, Hercegovina – Prebilovci, Makedonija ali i Kosovo i Metohija. Genocid je i ćutanje o njemu.“
Na pitanje o Srebrenici, preporučuje razgovor sa onima koji su bili tamo:
„ Srbi tamo nisu ubijali ženu i decu, to nije genocid!“
Preporučujemo ovaj živopisan razgovor sa snažnim digresijama koje predočavaju slike o kojima niste znali, a verovatno ih možete za sad čuti samo od ovakvih poznavalaca istorije.
Kakva je budućnost Kfora, saznajte OVDE.
Izvor: IN4S
