Intenzivni pregovori traju od decembra, a kako "Blic" saznaje, iz sporazuma je izbačeno da se radi o "asocijaciji" Srbije i Britanije, što je nama bilo neprihvatljivo, pa je termin "asocijacija" sada zamenjen terminom "partnerstvo". Izbačeni su i delovi, koji su takođe Srbiji bili neprihvatljivi, o Međunarodnom mehanizmu za ratne zločine u Hagu, kao izbačeni ili preformulisani i čitavi delovi koji su u prvom nacrtu, koji je predložio London, bili skoro prepisani iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija davno potpisala sa Evropskom unijom.
Srbija je, piše "Blic", bila iznenađena što je u prvoj verziji sporazuma pominjana saradnja sa sudom za ratne zločine u Jugoslaviji, koji se čak više i ne zove tako.
Poslednji sastanak sa Britancima je, prema saznanjima "Blica", održan 4. februara i srpska strana očekuje da do povoljnog epiloga što se tiče celog političkog sporazuma dođe veoma brzo, kako bi potom bio potpisan i trgovinski sporazum dve države.
Srpsko Ministarstvo spoljnih poslove dalo je mišljenje da se politički i trgovinski deo potpišu odvojeno, prvo trgovinski, a onda i politički, ali je London imao drugi plan i bio veoma izričan u stavu: "Možemo o trgovini, ali tek kada završimo pregovore o političkom delu".
Beograd je tako stavljen u pat poziciju, i već je na gubitku, konstatuje autor teksta jer su carine na našu robu, u iznosu i do 20 odsto, počele da važe od 1. januara.
Postavlja se pitanje zašto su Britanci uopšte insistirali na vezivanju trgovinskog sporazuma sa političkim. Sagovornici lista naglašavaju da je Britanija rešila da iz Evropske unije izađe u velikom stilu, ali na račun zemalja Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Odlučila je da primeni meku moć koja je u ruci velikih sila, kažu sagovornici "Blica", i dodaju da London želi da sanira posledice svog raskida sa EU i zadrži uticaj na ovom delu Evrope. Politički sporazum koji je London predložio praktično je bio replika Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija već potpisala sa Evropskom unijom, kažu sagovornici "Blica". U njemu se, u početnoj verziji, tražilo da Beograd potpiše da se "stvara asocijacija, između zajednice i njenih članova s jedne strane i Srbije s druge strane". Sad je taj deo preformulisan u "partnerstvo Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Republike Srbije".
Među neobičnim zahtevima bilo je, u šta je "Blic" uvidom u dokument imao priliku da se uveri, obavezivanje na "punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju", kao i još nešto, što suštinski nije sporno, ali ne može biti vezano za trgovinski ugovor, a to su sprečavanje i kontrola ilegalne imigracije.
Među delovima koji su pod znakom pitanja, ali iz kojih se naslućuju dvostruki aršini, jeste i onaj koji se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, a sam London prilikom izlaska iz EU nije ni pregovarao o tome.
Na to ukazuje ekonomista dr LJubomir Madžar.
"Prvo, imam utisak da je taj politički deo napravljen po nekoj inerciji, da su samo iz arhive uzeli stara dokumenta, dok još nisu bili procesuirani Karadžić i Mladić, i preneli ih u nova i dali Srbiji. Jasno je, terminu asocijacija u ugovoru nema mesta, a grubo uslovljavanje je neprimereno i neprihvatljivo i u međunarodnim odnosima se to ne radi. Velika Britanija je najzrelija demokratija i čudi me što se odlučila na taj potez, poslednja je zemlja od koje se tako nešto očekuje", kaže Madžar.
On podseća da politika i trgovina često idu ruku pod ruku i da Britanija očigledno nije želela toga da se odrekne.
"Zajedništvo trgovine i politike je kao vanbračno druženje, ima ga ali ne bi trebalo da bude upadljivo, a u ovom slučaju London ga je učinio vrlo upadljivim", ocenjuje Madžar.
Da nije čudo što su zemlje Zapadnog Balkana ovakvu ponudu dobile ukazuje politički analitičar Aleksandar Popov. London je, izlaskom iz EU, tvrdi on, sam sebi pucao u nogu, i sada to pokušava da sanira i zadrži politički uticaj.
"Zanimljivo je da se sada zalaže na vrednosti EU, koje su deo SSP, a rekao je "doviđenja" Briselu. Na taj način želi da ostane zemlja koja ima i politički uticaj na zbivanja. Ne želi da joj to isklizne iz ruku. Jer, Zapadni Balkan je, uz Ukrajinu, područje, koje je, da se slikovito izrazim, ni "riba ni devojka" - šaljivo kaže Popov.
To znači, objašnjava on, nismo ni član EU, a jesmo kandidati, što otvara prostor da se na njemu prepliću uticaji Rusije, Kine i Turske i otvara polje za nadmetanje velikih sila.
"London bi želeo da uskoči u ta zbivanja, da ekonomski i politički uz sebe veže zemlje i zadrže prisustvo. Ovo je predvorje Evrope, a nije isključeno i da uticajem na nas žele da sapletu EU - zaključuje Popov.
O demografskoj katastrofi Rusije pročitajte OVDE.
Izvor: Blic
