On kaže da ne ohrabruju poruke Zapada u kojima se insistira na priznanju tzv. nezavisnosti Kosova, ali i pokušaju da se Republici Srpskoj oduzmu ovlašćenja garantovana Dejtonskim sporazumom i ističe da Rusija u kontaktima sa međunarodnim partnerima ''gura'' stav koji odgovara Beogradu.

"Rusija nije učesnik dijaloga, ali je stalna članica SB UN i prati situaciju oko KiM uz stalnu i veoma dobru razmenu informacija i mišljenja sa Beogradom, što je bio slučaj i u telefonskom razgovoru ruskog i srpskog predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića pre nekoliko dana", navodi ruski ambasador u intervjuu za Tanjug.

Ističe i aktivnosti Rusije kao stalne članice SB UN i članice drugih međunarodnih organizacija usmerene na, kako kaže, sprečavanje učlanjenja tzv. Kosova u međunarodne institucije i daljeg širenja priznanja tzv. kosovske nezavisnosti.

Kao najsvežiji primer diplomatsko-političkih aktivnosti Moskve navodi razgovor šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Borelom u Moskvi pre nekoliko dana, tokom kojeg je, kako kaže, između ostalog, iznet i stav Rusije o situaciji na Zapadnom Balkanu.

''Ministar Lavrov je govorio o nemogućnosti pritisaka i kršenja suvereniteta na Zapadnom Balkanu, imajući na umu, osim KiM, i pitanje BiH i prevelikih aktivnosti visokog predstavnika. To vidimo kao mešanje u unutrašnje stvari BiH, koja je nezavisna država, a ne protektorat'', ističe Bocan-Harčenko.

On podseća da je u regionu mnogo otvorenih pitanja i da problemi nisu novi, ali da je sve više pritisaka i neprihvatljivih izjava koje dolaze iz Prištine, BiH, ali i sa Zapada, a političku situaciju u Prištini vidi kao "nestabilnu" uz ocenu da je teško predvideti kada će biti nastavljen dijalog sa Beogradom, pod okriljem Evropske unije, i kakvi će biti njegovi rezultati.

"Na KiM su izbori, u ovom trenutku dijalog nije moguć i to je stav Miroslava Lajčaka i EU. Ne zna se kada će se dijalog nastaviti, a teško je reći kakvi će biti rezultati. Situacija na Kosovu se nije poboljšala za srpsko stanovništvo, nema osećaja bezbednosti, a previše je tenzija i napetosti od strane kosovskoalbanske političke elite", kaže Bocan-Harčenko.

On dodaje da zato, uz zabrinjavajuće poruke iz Prištine, ali i iz pojedinih zapadnih zemalja da je rešenje kosovskog čvora navodno moguće samo uz priznanje tzv. nezavisnosti Kosova, zabrinjava to što su ostala pitanja ''sporedna'' i što se najavljuje da će se ona rešavati nakon priznanja.

Ističe da je dugotrajno i pravično rešenje kosovskog pitanja moguće isključivo na osnovu međunarodnog prava, odnosno rezolucije 1244 SB UN.

Na podsećanje da je po stupanju na dužnost ambasadora u Beogradu rekao da će pokušati da se, "rame uz rame" sa Srbijom, izbori da se međunarodno pravo vrati u region, pre svega po pitanju KiM, i pitanje koliko je uspeo u tome, kaže da se "teško utvrđuje međunarodno pravo u regionu, ali ohrabruje što sa Srbijom imamo najbolju saradnju, razumevanje, istovetan pristup…"

"Što se tiče Kosova, Srbija ima ključnu ulogu, pa jednu od ključnih - što se tiče BiH", zaključuje Bocan-Harčenko.

Rusija protiv imenovanja novog visokog predstavnika u BiH

Rusija ne odobrava pokušaje imenovanja novog visokog predstavnika u BiH, kaže Bocan-Harčenko i navodi da to nije u skladu sa stavom odbora Saveta za implementaciju mira i planom o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika (OHR).

"Na dnevnom redu Saveta, koji mora da se sastane po tom pitanju, treba da bude zatvaranje funkcije visokog predstavnika, a ne imenovanje novog, što bi pokazalo da međunarodna zajednica potpuno menja svoj stav i da se vraća na ono što je bilo mnogo godina pre'', kaže Bocan-Harčenko.

Funkcija visokog predstavnika u BiH je, kako navodi, bila veoma važna na početku implementacije Dejtonskog sporazuma, u periodu promene od pretežno vojne ka pretežno građanskoj primeni tog dogovora, ali to, smatra Bocan-Harčenko, odavno pripada istoriji.

''Sada je situacija apsolutno drugačija, funkcija visokog predstavnika apsolutno ne znači ništa i on nije u stanju da iskoristi 'bonska ovlašćenja' u realnom životu, nema uticaja i niko ga ne uzima u obzir'', kaže ambasador.

Smatra da sadašnji trenutak zahteva predaju svih ovlašćenja entitetima u BiH i da je prihvatljiva "prijateljska pomoć" međunarodne zajednice, ali ni u kom slučaju "nametanje" i onemogućavanje BiH da bude samostalna zemlja.

Na pitanje kakav je stav Rusije o tome što je kandidat za naslednika Valentina Incka na mestu visokog predstavnika nemački političar Kristijan Šmit i da li je Moskva konsultovana oko toga, Bocan-Harčenko kaže da se radi o pokušaju da se "pravi politika koju Zapad smatra prihvatljivom", ali da za Rusiju to nije prihvatljivo.

''Ako oni (Nemačka) nude svog kandidata, verovatno smatraju da će on na najbolji način vršiti funkciju visokog predstavnika i da će biti više pritisaka, kako kažu na Zapadu, u korist tzv. 'najbolje funkcionalnosti' BiH. Ali, u stvari misle na centralizaciju BiH, a pre svega na oduzimanje punomoćja Republici Srpskoj'', kaže ruski ambasador.

Dodaje da realnost pokazuje da je neuporedivo više otvorenih problema i manjka efikasnosti u Federaciji BiH i da Zapad više pažnje treba da posveti situaciji u tom entitetu i odgovori na zahteve hrvatskog naroda koji je, kaže, nezadovoljan položajem u BiH.

S obzirom na suprotan stav Rusije, Bocan-Harčenko ne vidi mogućnost za postizanje neophodnog konsenzusa oko pitanja visokog predstavnika u Savetu odbora za implementaciju mira, uz podsećanje da imenovanje OHR nije moguće ni bez odluke i potvrde SB UN.

''Stvara se veoma teška situacija, ali gledajući sa strane teško mi je da razumem šta, bilo ko da je na tom mestu, čak i sa političkim i državničkim iskustvom i ugledom, može da učini u realnom životu, a ne samo na papiru'', zaključuje Bocan-Harčenko.

Zašto se treba bojati letovanja u Egiptu, saznajte OVDE.

Izvor: Tanjug