Protiteroristička operacija traje tri godine, ali militanti su i dalje prisutni u regionu i redovno napadaju položaje vladinih snaga.

Problematično poluostrvo

Mnogo pre arapskog proleća 2011. godine, egipatske vlasti su Sinajsko poluostrvo, posebno njegov severni deo, smatrali izvorom problema. Kairo nije bio uključen u razvoj regiona - iz budžeta nisu izdvojena sredstva za infrastrukturu, izgradnju puteva, bolnica i škola. Lokalna arapska plemena nazivaju se „faraonima“ i svoje sunarodnike koji žive na drugoj strani Sueckog kanala smatraju strancima. Politička ravnodušnost zapravo je otvorila put za pojavu terorističkih ćelija ovde.

Pre 2000-ih situacija nije bila tako strašna. Pre četvrt veka, svaki stranac mogao je da putuje preko Sinaja bez straha za svoj život. Najveći grad provincije El-Ariš bio je na mapi puta izraelske kompanije, sa dnevnim autobusima iz Jerusalima do Kaira. Međutim, putnici ni tada nisu mogli da ne primete siromaštvo lokalnih naselja. Prosjačka deca molila su za milostinju, a stariji stanovnici prodavali su jeftine suvenire i cigarete.

Beduini na Sinajskom poluostrvu vode život sasvim nezavisno od države. Dozvoljeno im je da poseduju oružje, ali pasoši im se ne izdaju. Mnogi od njih bili su umešani u krijumčarenje oružja i droge u području koje se graniči sa Izraelom i pojasom Gaze, a takođe su često sarađivali u ovom pitanju sa ekstremistima. Retke racije egipatske vojske nisu ometale takve aktivnosti.

Situaciju je zakomplikovao mirovni sporazum (sporazum iz Kamp Dejvida), koji su Kairo i Tel Aviv potpisali 1979. godine u Vašingtonu. Prema ovom dokumentu, region je podeljen na četiri zone (A, B, C i D), a izvršena je i njegova demilitarizacija. Tako da Egipat može ovde zadržati samo ograničeni vojni kontingent, što nije dovoljno za potpunu borbu protiv salafijskih džihadista.

Nakon povlačenja izraelskih trupa iz pojasa Gaze 2005. godine, nomadi beduini sa Sinaja brzo su uspostavili veze sa lokalnim terorističkim grupama kojima je bilo potrebno oružje. Istovremeno, u pustinjama i planinama poluostrva, militanti koji su stigli iz različitih delova Bliskog Istoka našli su utočište i postepeno formirali novo uporište. Tome je olakšala činjenica da egipatske vlasti praktično nisu kontrolisale duge morske i kopnene granice.

Neturistički Sinaj

Već početkom 2000-ih, za razliku od južnih regiona Sinajskog poluostrva, gde se aktivno razvijala turistička industrija i nalazila su se popularna odmarališta Šarm el Šeik, Taba, Dahab, zaliv Nama sa svojim hotelima, bazenima, plažama i klubovima, siromašni sever postao je mesto koncentracije radikalnih islamista. U blizini grada Rafah koji se graniči sa Pojasom Gaze prokopane su opsežne mreže tunela kroz koje su krijumčari krijumčarili oružje, municiju, automobile i ljude, i nekontrolisano se kretali.

Tel Aviv je više puta zahtevao da bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak zaustavi takve aktivnosti i time liši palestinski pokret Hamas podrške beduina. Međutim, na ovom području nisu sprovedene velike antiterorističke operacije.

Udarac na turistički sektor

U noći 8. oktobra 2004. godine, teroristi su aktivirali eksploziv u hotelu Hilton u Tabi. Nekoliko sati kasnije bombe su aktivirane u hotelskim kompleksima u Muhaiamat al-Tarabinu i Ras es-Satanu, kao i u odmaralištu Nuveiba. Kao rezultat napada, 34 osobe su poginule, a preko 150 je zadobilo rane različite težine. Napadi su se dogodili pred kraj jevrejskog praznika Sukota, kada su smeštaji bili ispunjeni hodočasnicima. Nakon toga, izraelski turisti su masovno prestali da posećuju Sinajski poluostrvo.

Napadi su ponovljeni u julu 2005. godine u Šarm El Šeiku. Među desetinama poginulih i povređenih bilo je i mnogo Evropljana, i zbog toga se dolazak turista iz EU brzo smanjio.

Uticaj '’Arapskog proleća'’

Islamistička aktivnost na Sinajskom poluostrvu naglo se povećala nakon revolucije 2011. godine, usled čega je prvo egipatska vlada podnela ostavku, a zatim Hosni Mubarak, koji je državom vladao tri decenije. Na zahtev demonstranata likvidirano je Ministarstvo bezbednosti. Mnogi od terorista koje su zarobili organi reda, koji su čekali smrtne ili doživotne kazne, pušteni su nakon 25. januara.

U pozadini nemira i anarhije, stopa kriminala u zemlji porasla je za 200%. Učestali su slučajevi otmice ljudi radi otkupnine. Arapsko proleće učinilo je da se salafijski džihadisti osećaju kao gospodari severnog Sinaja. Razne terorističke grupe delovale su uglavnom na severoistoku regiona: El-Ariš, Šejk Zuvejd i Rafah. Militanti su iskoristili iskopane podzemne prolaze u blizini granice sa pojasom Gaze za krijumčarenje oružja.

'’Vilajet Sinaj'’

Dok su se nemiri nastavili u Kairu i dok se Vrhovno veće oružanih snaga tek formiralo, pripadnici grupe Ansar Beit al-Makdis (branioci Jerusalima) koja deluje na Sinajskom poluostrvu napali su magistralni gasovod, koji je obezbeđivao gorivo za termoelektrana u gradu El-Ariš, kao i izvoz gasa u Izrael.

Grupa je već bila poznata po napadima na vojne baze i policijske stanice u regionu. Na revolucionarnom talasu, ekstremisti su naneli ozbiljnu štetu egipatskoj ekonomiji. Posle desetina eksplozija gasovoda, koje su oni organizovali, isporuke gasa susednoj zemlji su prekinute. Izraelska državna korporacija IEC pokrenula je tužbu protiv egipatske naftne kompanije General Petroleum Corporation. Kao rezultat, od optuženog se zahtevalo da plati kaznu od 1,76 milijardi dolara u vezi sa kršenjem sporazuma potpisanog 2005. godine.

Tokom 2014. godine Ansar Beit al-Makdis više puta je slao emisare terorističkoj organizaciji Islamska država u Sirijskoj Arapskoj Republici kako bi stekao podršku. U novembru se grupa zaklela na vernost bivšem lideru ID Abu Bakru al-Bagdadiju i, nazvana Vilajet Sinaj, pozvala je na džihad protiv Hamasa. Problematično poluostrvo počelo je da prima još više krijumčarenog oružja, uglavnom iz Libije, a napadi ekstremista postali su sve češći.

Prve operacije egipatske vojske protiv ID

Nakon što su militanti Vilajeta Sinaj ubili šest policajaca na policijskom punktu u julu 2011. godine, egipatske vlasti najavile su pokretanje antiterorističke operacije Orao. Da bi je izveo, Izrael je odobrio uvođenje dodatnog vojnog kontingenta od 2.500 vojnika na Sinajsko poluostrvo, kao i više od dve stotine oklopnih vozila. Neprijateljstva su trajala oko godinu dana, ali značajni rezultati nisu postignuti u borbi protiv ekstremista, jer raspoložive snage nisu bile dovoljne za kontrolu tako ogromnih teritorija.

Još odvažniji napad izveli su pripadnici radikalnih islamističkih grupa uveče 5. avgusta 2012. godine na graničnom prelazu Karm Abu Salem, smeštenom u blizini Rafaha. Šesnaest egipatskih vojnih lica poginulo je, a još sedam je ranjeno. Nakon ovog incidenta, tadašnji šef države Mohamad Mursi sazvao je hitni sastanak, nakon kojeg je pokrenuta antiteroristička operacija Sinaj.

Iste godine energični general Abdel Fatah al-Sisi imenovan je za šefa Generalštaba, a zatim za ministra odbrane. Lično je posetio Sinajsko poluostrvo i sastao se sa snagama bezbednosti. Pod njegovim vođstvom vojska je očistila deo granice sa pojasom Gaze, a desetine salafijskih džihadista su eliminisane. Vojnici su čak morali da sruše neke kuće u gradu Rafah, ispod kojih su bili podzemni prolazi krijumčara. Međutim, ovo je bio samo početak duge konfrontacije.

Krvavi teroristički napadi

Između 2012. i 2017. godine, egipatske oružane snage nastavile su čišćenje Sinajskog poluostrva od radikalnih islamista. Za to vreme ubijeno je stotine militanata, a napadnuti su pripadnici pokreta Hamas u pojasu Gaze. Grupa Vilajet Sinaj pretrpela je velike gubitke u pokušaju da zauzme grad Šejk Zuvejd u aprilu 2015. godine, kada su snage bezbednosti avionima gađale teroristička skrovišta. Međutim, mnogi ubijeni i ranjeni tokom žestoke konfrontacije takođe su bili iz vladinih snaga.

Ekstremisti su odgovorili na vojne operacije u provinciji Severni Sinaj čitavom serijom terorističkih napada kako na poluostrvu, tako i na drugoj strani Sueckog kanala - u Kairu, Tanti, El-Mansuru, Kafr al-Šejku. Militanti su digali u vazduh državne institucije, crkve i stambene zgrade, redovno su koristili bombaše samoubice, posebno tokom napada na kontrolne punktove, kao i minirane automobile.

U oktobru 2015. godine dogodio se tragični pad putničkog aviona Erbas A321 ruske aviokompanije Metrodžet („Kogalimavia“), na putu od Šarm el Šjka do Sankt Peterburga. Sve 224 osobe (212 državljana Ruske Federacije, četiri iz Ukrajine i jedna iz Republike Belorusije) koje su bile u avionu su umrle. Kao rezultat istrage FSB-a, utvrđeno je da je uzrok katastrofe eksplozija improvizovane bombe na avionu. Grupa Vilajet Sinaj preuzela je odgovornost za napad.

Dve godine kasnije, 24. novembra 2017. godine, u selu Bir el-Abd, udaljenom 40 kilometara od grada El-Ariš, oko 20 terorista ID napalo je sufijsku džamiju tokom molitve u petak. Kao rezultat detonacije unutar zgrade i naknadne pucnjave na preživele, više od 300 ljudi je poginulo, uključujući 27 dece, 130 je ranjeno.

„Vojska i policija vratiće sigurnost, stabilnost i apsolutnu moć u vrlo bliskoj budućnosti... Odgovorićemo na ovaj napad brutalnom silom“, rekao je Abdel Fatah al-Sisi, koji je postao predsednik Egipta 8. juna 2014.

Napadi salafijskih džihadista nisu završili ovim krvavim incidentom, a obračun oružanih snaga s teroristima samo je dobio zamah - Kairo se pripremao za novu veliku operaciju.

'’Sinaj 2018'’

„Sveobuhvatnu operaciju Sinaj-2018“ Abdel Fatah al-Sisi najavio je 9. februara 2018. godine kako bi uništio žarišta terorizma i kriminalnih bandi. U pogledu svog obima, kao i broja snaga i vojne opreme uključenih u njenu primenu, bila je bez presedana.

Vrhovni komandant egipatskih oružanih snaga postavio je zadatak da suzbije aktivnosti radikalnih islamista u nekoliko strateških regiona, pre svega na severu Sinajskog poluostrva i u pustinjskom području u centralnom delu zemlje. Pored toga, povećane su mere bezbednosti u svim vitalnim infrastrukturnim objektima, u džamijama i molitvenim kućama, kao i u popularnim turističkim destinacijama. Na ulicama gradova počele su patrole i redovne provere kako bi se identifikovali sumnjivi elementi. Vlasti se pored oslanjanja na vojsku i agencije za sprovođenje zakona paralelno bave i rešavanjem socijalno-ekonomskih problema.

Do večeri prvog dana operacije u predgrađu Kaira, identifikovana su i ubijena tri militanta, a u provincijama su uhapšene aktivne pristalice grupe Hasm, povezane sa terorističkom organizacijom Muslimanska braća zabranjenom u Egiptu. Do kraja februara vojska je izvestila o eliminaciji 82 radikalna islamista i hapšenju oko 680 osoba osumnjičenih za ekstremizam. Ovaj početak imao je pozitivan efekat na autoritet oružanih snaga i samog Al-Sisija, koji se pripremao za predsedničke izbore u zemlji.

U prvom krugu antiterorističkih aktivnosti, završenom 14. decembra 2018., ubijeno je preko 1.000 džihadista, uključujući nekoliko lidera ID u severnoafričkoj državi. Krajem istog meseca u glavnom gradu je miniran autobus sa stranim turistima, četiri osobe su poginule, 12 je zadobilo razne povrede. Tako je „Vilajet Sinaj“ pokazao da rat još nije gotov.

Prema informacijama iz otvorenih izvora, tokom naredne dve godine (2019-2020), učesnici u antiterorističkoj operaciji ubili su najmanje 500 ekstremista. Kadrovski gubici nisu poznati, ali prema različitim izvorima premašili su stotinu ljudi. Tokom tri godine '’Sinaja-18'’ bile su uključene razne vrste trupa, policijske jedinice i egipatske specijalne službe. Sukob sa teroristima vodio se ne samo na kopnu. Borbene letelice vazduhoplovstva udarale su na neprijateljska utvrđenja, tačke prenosa i skladišta naoružanja, pomorske snage nisu dozvolile militantima da vodom napuste poluostrvo, blokirajući sve puteve.

DŽihadisti su više puta raketirali izraelsko odmaralište Eilat sa Sinajskog poluostrva. Većinu njih presreo je taktički sistem protivraketne odbrane Gvozdena kupola. U strahu od postojanja terorističke pretnje na njegovim granicama, Tel Aviv aktivno podržava Kairo, prenoseći obaveštajne podatke i odobravajući zahteve za povećanje vojnog prisustva u demilitarizovanoj zoni.

Zauzvrat, Sjedinjene Američke Države godišnje dodeljuju oko 1,3 milijarde dolara vojne pomoći Egiptu. Istovremeno, Vašington zahteva da se novac troši ne na nove letelice i podmornice, već na modernizaciju sistema za prikupljanje podataka i obaveštajne službe.

Ima li perspektive?

Uprkos prijavljenom uspehu operacije, ID nastavlja da izveštava o napadima koji se dešavaju više puta nedeljno. Teroristi napadaju položaje vojske, civila i redovno podrivaju gasovod.

U međuvremenu je predsednik zemlje prešao na druge probleme. Sve više govori o libijskoj krizi, koja je u središtu pažnje međunarodne zajednice. Teroristička pretnja matičnoj zemlji nestala je u pozadini: o sučeljavanju sa ID uglavnom govore lokalne milicije i berberske grupe, koje su tokom operacije formirale jedinice za samoodbranu.

Podrška Izraela ne pomaže ni Egiptu. Dugo nije bilo većih pobeda vladinih trupa. Čini se kao da je Kairo navikao na prisustvo terorista. '’Sinaj 2018'’ nastoji da podeli sudbinu prethodnih operacija. A jedina nada za intenziviranje borbe trenutno ostaju predsednički izbori, koji bi trebalo da budu održani 2024. godine.

Posle prošlogodišnjeg referenduma o izmenama ustava zemlje, Abdel Fatah al-Sisi ima pravo da se kandiduje za još jedan mandat, koji će mu omogućiti da ostane na vlasti do 2030. godine. Međutim, postojanje terorističke pretnje na poluostrvu neće ulepšati njegovu predizbornu kampanju. Aktuelni predsednik rizikuje da izgubi ako do kraja svog mandata '’Sinaj 2018'’ ne pokaže nikakve rezultate.

Najnovije oružje brenda Kalašnjikov pogledajte OVDE.

Izvor: Pravda