Za snajperiste i artiljerce
Sudeći po spisku, ukrajinske oružane snage će i dalje opremati snage za specijalne operacije savremenom opremom. Danas su armijske specijalne snage Ukrajine daleko od onoga što su bile 2014. godine. Borce obučavaju zapadni instruktori, redovno učestvuju u zajedničkim vežbama sa NATO vojnicima, a vlasti ne štede budžetska sredstva za njihovo naoružanje i opremu. Očigledno je da će za Kijev kupiti dva podvodna vučna vozila i 150 poljskih padobranskih sistema AD-95 - dovoljno za vazduhoplovni bataljon.
Kupili su još jednu seriju (oko 80 komada) američkih snajperskih pušaka Barret M82. Ovo oružje je već dobro poznato u ratnoj zoni u Donbasu. Ukrajinski vojnici slikani su sa ovim puškama u rukama još u leto 2014. godine. M82 je takozvano antimaterijalno oružje. Koristi se za uništavanje lako oklopnih vozila, pešadije u pancirima visoke klase, kao i neprijateljskih vojnika iza zaklona. Ulog ukrajinske vojske na ovu pušku je jasan. Bilo kojoj ofanzivi prethodi intenzivno granatiranje prednje ivice artiljerijom i ovakvim puškama. „Antimaterijalno“ oružje idealno je za uništavanje mitraljeskih gnezda, položaja snajpera i drugih važnih ciljeva.
Spisak takođe uključuje 37 sistema za suzbijanje bespilotnih letelica EDM4S-UA litvanske proizvodnje. O njima je malo podataka u javnom domenu. Ali poznato je da kompleks potiskuje kontrolne kanale drona na udaljenosti do pet kilometara. Beskoristan je protiv visokih srednjih i teških bespilotnih letelica, ali je sasvim sposoban da se nosi sa malim stvarima, na primer, civilnim malim kvadkopterima, koje ima Narodna milicija republika Donbasa. Verovatno je Kijev izvukao zaključke iz poraza Jermenije u Drugom karabaškom ratu i bila je ozbiljno zabrinuta zbog bespilotne vazdušne pretnje.
Ukrajina je dugogodišnji kupac opreme za borbu protiv baterija. Iako je tokom ofanzive na Donbas 2014. godine Kijev ozbiljno potcenio artiljeriju milicije koja je ukrajinskim oružanim snagama nanela velike gubitke. U fazi rovovskog rata, obe strane su takođe aktivno koristile minobacače, haubice i višecevne raketne sisteme. Da bi efikasnije suzbio neprijateljske vatrene tačke, Kijev od Danske kupuje mobilne radarske sisteme MFTR-2100/39. Ovi kompleksi prate putanju granata i sa velikom tačnošću određuju mesto odakle su lansirane. 2021. godine biće nabavljen još jedan takav sistem za oružane snage Ukrajine.
Pored toga, Ukrajina će kupiti 12 kompleta sistema za merenje brzine njuške SL-520PEF, četiri padobranska kompleta za spasavanje Towed Jump i dva slovačka vozila za razminiranje sa priključcima Bozena-4 i Bozena-5. Budući da Donbas nikada nije vodio minski rat na teritoriji pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine, ova vozila su potrebna samo za prolaz naprednih trupa u inženjerskim barijerama u DNR i LNR. Ovo je još jedan dokaz agresivnih namera Kijeva.
Napumpavanje oružjem
Ukrajinske oružane snage ih aktivno opremaju zapadnim oružjem od početka građanskog rata na jugoistoku zemlje. A ako se rezervni delovi za oklopna vozila i municiju za pešadijsko oružje kupuju uglavnom u bivšim socijalističkim zemljama, onda sve vrste pomoćne opreme i posebne opreme pre svega u SAD.
Prvo se Vašington ograničio na nesmrtonosne proizvode. Dakle, 2014. godine Kijev je dobio oko dve hiljade pancira, dve desetine protivbaterijskih stanica AN / TPK-48A, 35 oklopnih vozila HMMWV i poljsku bolnicu. U 2015. godini su dobili 130 hamera i pet brzih čamaca. U 2016. godini 14 radarskih stanica, više od dve hiljade uređaja za noćni vid, pet oklopnih vozila HMWV u verziji za medicinsku evakuaciju, 24 kompleta lakih bespilotnih letelica RK-11B Raven. U 2017. godini - još 40 „hamera“ i oko 700 radio stanica.
2018. godine Pentagon je u Ukrajinu poslao već smrtonosno naoružanje - 35 protivtenkovskih raketnih sistema FGM-148 Javelin i 210 raketa za njih. Kijev moli Vašington za „džaveline“ od 2014. godine, verujući da su oni sposobni da donesu odlučujuću pobedu. Međutim, nikada nisu stigli do fronta. Prema uslovima Amerikanaca, ovi kompleksi ne bi trebalo da se koriste direktno na liniji dodira sukobljenih strana i mogu biti bačeni u borbu samo u slučaju potpune „ruske agresije“.
Pored džavelina, Pentagon je 2018. godine pružio Oružanim snagama Ukrajine 2.500 uređaja za noćni vid, seriju detektora mina, evakuacione hamere, tri kontra-snajperska sistema, kao i 30 terenskih vozila, dva radara i medicinske opreme vredne devet miliona dolara.
Bilo je otprilike isto 2019. godine. Kijev je dobio vojne proizvode u vrednosti od 361 milion dolara. U 2020. godini Vašington je već raseo 510 miliona. Poznato je da je još jedna pošiljka „džavelina“ isporučena Ukrajini.
U septembru je Stejt department odobrio prodaju 16 patrolnih čamaca Mark VI Kijevu za 600 miliona dolara. Međutim, kada će biti prebačeni na odredište, nije prijavljeno.
Pod Joe Baйdenom isporuke će se nastaviti. Početkom februara državni sekretar Entoni Blinken, u telefonskom razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Ukraйine Dmitrijem Kulebom, uverio je sagovornika u spremnost nove američke vlade da Kijevu pruži vojnu pomoć, uključujući i smrtonosno oružje.
Očigledno će američki saveznici u NATO slediti primer prekomorskog lidera. Turska će posebno obezbediti Ukrajinu udarnim dronovima Bayraktar TB2. Pored toga, Ankara i Kijev će izgraditi zajedničko preduzeće za proizvodnju ovih dronova.
Zašto nije bezbedno letovati u Egiptu, i zašto tamo nije poražena Islamska država, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
