Volters je tada kazao da prisne veze Moskve i Pekinga "apsolutno sugerišu na pojavu partnerskog odnosa".
U prilog tome o kakvoj je situaciji reč, govori i potez američke vojske, koja će poslati četiri bombardera B-1 i oko 200 vojnika iz baze u Teksasu u vazdušnu bazu Orland u Norveškoj. Prema pisanju TV mreže CNN, ovo je "jasna poruka Moskvi" da će američka vojska "delovati u strateški važnom regionu Arktika" i da na taj način pokaže da će zaštititi saveznike "od bilo kakve ruske agresije".
Prema rečima brojnih izvora, transfer aviona i ljudstva bi trebalo da bude okončan u naredne tri nedelje, a tada bi trebalo da se otpočne sa misijama u arktičkom krugu i međunarodnom vazdušnom prostoru severozapadno od granice Rusije.
Vežbe su do sada bile organizovane iz Ujedinjenog Kraljevstva, a premeštaj vojne opreme i osoblja mnogo bliže Rusima znači da će "Amerika biti u mogućnosti da mnogo brže reaguje na potencijalnu rusku agresiju", ističu američki zvaničnici.
- Operativna spremnost i naša sposobnost da podržimo saveznike i partnere, kao i mogućnost da brzo odgovorimo, izuzetno su važni za kombinovani uspeh - kazao je komandant vazdušnih snaga SAD u Evropi i Africi, DŽef Harigan.
Američki predsednik DŽo Bajden je, prema mišljenju stručnjaka, već demonstrirao da je spreman da pokaže oštriji pristup prema Moskvi, za razliku od njegovog prethodnika Donalda Trampa, ističu tamošnji mediji.
Kako navodi CNN, Bajden je nedavno imao prvi razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, gde je bilo reči o nedavnim sajber napadima. On je takođe pozvao prvog čoveka Rusije da se oslobodi opozicionar Aleksej Navaljni.
Američko ministarstvo odbrane duboko je zabrinuto potezima ruske vojske da spreči potencijalni pristup Arktiku i njegovim pomorskim i prirodnim resursima, pošto zvanična Moskva nastavlja sa militarizacijom tog regiona, tvrde tamošnji mediji.
Nuklearna podmornica u Južnom kineskom moru
Francuska nuklearna podmornica Emerod izvršila je patrolu kroz Južno kinesko more u sklopu napora zvaničnog Pariza da ospori polaganje prava Pekinga u tim spornim vodama, tvrdi "South China Morning Post".
Mission Marianne : depuis septembre, un sous-marin nucléaire d'attaque (SNA Émeraude) ainsi qu'un bâtiment de soutien (BSAM Seine) ont navigué jusqu'à 15 000 km des côtes métropolitaines dans l’océan Indien et le Pacifique. pic.twitter.com/ojRN51BUYI
— Florence Parly (@florence_parly) February 8, 2021
Ministarka odbrane Florens Parli objavila je u ponedeljak uveče da je ta podmornica zajedno sa ratnim brodom Sen patrolirala kako bi "potvrdila da je međunarodni zakon jedino pravilo koje važi".
- Ovo je dokaz kapaciteta francuske mornarice da bude angažovana na daljinu i u dužem vremenskom periodu, zajedno sa našim australijskim, američkim i japanskim partnerima - navela je Parli.
Ona je dodala da Francuska ima "eksluzivne ekonomske zone" u Indo-pacifičkom regionu, te da "namerava da tamo zaštiti svoj suverenitet, kao i svoje i interese".
Kako navodi ovaj portal, kinesko ministarstva spoljnih poslova, kao ni odbrane, nisu još prokomentarisali poslednju operaciju francuske mornarice.
Peking je u više navrata protestovao zbog prisustva stranih ratnih brodova u vodama Južnog kineskog mora. Kina je odlučna u zaštiti svojih interesa, posebno kada je reč o tom regionu, te ostaje da se vidi kakav potez će povući čelni ljudi te zemlje.
"Bakljaši SNS su deo ekipe Velje Nevolje." Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Telegraf
