Piše: Kris Hedž
Srećnih dana više nema. Tamni oblak spustio se na ljudsku psihu i niko ne zna kada će se podići.
Karantin je očigledno naterao mnoge ljude da utehu traže u pornografiji. Dosadne i same po ceo dan, nezadovoljne programom koje nudi televizija, ove nesrećne duše okrenule su se samozadovoljavanju kako bi odagnale tugu.
Ne čudi podatak da je tržište seksualnih igračaka poraslo tokom zimskih meseci, posebno za super tihe vibratore. Trgovac na malo An Samers izveštava da je prodaja najtišeg vibratora, Whisper Rabbit, porasla za 60 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Žene očigledno osećaju krivicu zbog ovakvog načina zadovoljavanja. U suprotnom, zašto bi insistirale na vibratorima koji taj posao obavljaju tiho? Šta bi, na kraju krajeva, moglo biti neugodnije od toga da vam sin tinejdžer diskretno tapka po vratima i govori: „Hej mama, utišaj to!“
Budući da nema pabova i restorana u kojima bi trošili novac, ljudi su se očigledno okrenuli kupovini „igračaka za spavaću sobu“, prema šokirajućem izveštaju u Dejli mejla, „a prodaja igračaka za odrasle po ceni od 100 funti (140 američkih dolara) ili više porasla je za 160 procenata.
Brojevi sugerišu da udeo u porastu prodaje u velikoj meri imaju žene u dvadesetim godinama.
Tragično se ispostavlja da su ista grupa – mlade žene – odgovorne za najveći skok stope samoubistava: predoziranje, vešanje, skakanje kroz visoke prozore ili bacanje pod točkove brzih vozova.
Čini se da ni sva samozadovoljavanja na svetu ne pomažu da se malo razvesele. Zapravo deluje da to ima suprotan efekat.
U pozadini ove prljave igre, bogati postaju bogatiji, a siromašni siromašniji.
Zaslepljeni smo autodestruktivnom fantazijom. Niz zabavnih programa i spektakla, uključujući TV „rijaliti“ emisije, ogromne sportske događaje, društvene medije, pornografiju (koja zarađuje najmanje dvostruko više od holivudskih filmova), primamljive luksuzne proizvode, drogu, alkohol, nude primamljiva izlazna vrata sa stvarnost.
Žudimo da budemo bogati, moćni i poznate ličnosti. A oni koje moramo zgaziti da bismo izgradili naša jadna mala carstva smatraju se zaslužnima za svoju sudbinu.
Da gotovo niko od nas nikada neće ostvariti ove ambicije, znak je našeg kolektivnog samozavaravanja i efikasnosti kulture prepune manipulacija i laži.
Pornografija nastoji da erotizuje ovaj sadizam. U porno filmovima žene su plaćene da ponavljaju mantre, kojima se izjašnjavaju da su fizički zlostavljane. Porno služi za ponižavanje rasističkih stereotipa.
Crnci su seksualno moćne zveri koje vrebaju bele žene. Crnke imaju sirovu, primitivnu požudu. Latinoamerikanke su vrele krvi. Azijske žene su krotke, seksualno pokorne gejše.
U pornografiji ljudske nesavršenosti ne postoje. Prevelike silikonske grudi, napumpana usta i tela isklesana od plastičnih hirurga, erekcije izazvane lekovima koje nikad ne popuštaju i obrijane stidne regije – koje udovoljavaju pornografskoj pedofiliji – pretvaraju izvođače u komade plastike.
Miris, znoj, dah, otkucaji srca i dodir brišu se zajedno sa nežnošću. Žene u pornografiji su zapakovana roba.
One su lutke za zadovoljstvo. Lišene su istinskih emocija. Pornografija nije seks, ako se seks definiše kao uzajamni čin dva partnera, već masturbacija, usamljeno auto-uzbuđenje lišeno intimnosti i ljubavi.
Kult sopstva – to je suština pornografije – leži u osnovi korporativne kulture. Pornografija je, poput globalnog kapitalizma, mesto gde su ljudska bića poslata da umru.
Šta muškarci rade u krevetu, a žene preziru pročitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
