Istraživači su izveli simuliranu ratnu igru kako bi utvrdili odnos snaga u centralnoj i severnoj Evropi, u slučaju da dođe do malo verovatnog "scenarija noćne more". Prema tom planu, Rusija je napala Litvaniju kroz Belorusiju, nakon čega je čitav NATO savez uvučen u direktan sukob kakav nije viđen na starom kontinentu još od 1945. godine. Ipak, u ovoj simuliranoj ratnoj igri nije "korišćeno" nuklearno oružje.
- Ako pogledamo podatke na papiru, odnos snaga je u korist Rusije, u slučaju da konflikt potraje kratko - piše u izveštaju.
- Iznenadni napad koji bi ruskoj armiji omogućio da se poveže sa trupama u kalinjingradskoj oblasti bio bi od suštinskog značaja, pre početka američkih, britanskih i francuskih vazdušnih napada - piše u izveštaju.
S druge strane, tvrde analitičari, najbolja šansa NATO pakta bi bila sprečavanje vazdušne nadmoći Rusije i zadržavanje trupa do prebacivanja ratnih aviona.
- Problem NATO pakta je taj što će njihova lako naoružana pešadija sa slabom artiljerijskom podrškom više zavisiti od vazdušne podrške. Ako bi Rusi preokrenuli vazdušne bitke na početku rata u svoju korist, rat bi se brzo okončao - piše u izveštaju švedske analitičke kuće.
Iako je simulacija zaustavljena nakon četiri dana i niko nije izvojevao "čistu pobedu", Rusija je bila u dobroj poziciji da obezbedi operativni uspeh na terenu.
- Glavni faktori koji stoje iza ruskog uspeha bili su iznenađenje, jače brojno stanje, mehanizacija i, ne manje važno, obim i domet artiljerijskih oruđa i balističkih raketa - piše u zaključku izveštaja.
Anton Alihanov, guverner Kalinjingradske oblasti, rekao je nedavno da Rusija nema ovakve borbene planove zato što "ne želi zlo svojim susedima".
Senilni Bajden pričao o američkim žrtvama, a onda pokazao da slabo stoji i sa matematikom! Više o tome OVDE.
Izvor: Raša Tudej
