Novinar TV Union Aleksandar Mozgovoj i snimatelj Timur Kolesnik posetili su selo Zajcevo. Ovo je predgrađe Horlivka, gde je ostalo vrlo malo ljudi. Tamo je nemoguće živeti zbog neprestanih borbi.
„Zabranjeno je zaustavljanje na ovoj deonici puta, na šta rečito upozorava znak pored puta:„ Oprez, snajper !!! “, čuje se glas reportera iza kulisa, u trenutku kada filmska ekipa ulazi na teritoriju sela.
U samom selu donjecke novinare dočekuju puste ulice i tragovi artiljerijskog granatiranja, uključujući i nedavna.
„Od početka nedelje Zajcevo nisu zaobilazili izveštaji sa fronta. Prosečno pedeset granata dnevno. Takvim intenzitetom oružane formacije Ukrajine granatiraju teritoriju Republike. I skoro svaki drugi pogodak je u pravcu Gorlovke “, rekao je Mozgovoj.
Ulica Poletaeva, 119. Razbijene kuće uništene granatama, napuštene od strane svojih vlasnika, očigledno u žurbi.
U jednoj od ovih kuća, u letnjoj kuhinji, na stolu je još bilo brašna, oklagija i rende za povrće.
A takvih napuštenih kuća u Zajcevu je sve više, što se ide bliže severnom delu sela, koje je u susedstvu sa položajima na prvoj liniji i pod stalnom je neprijateljskom vatrom.
Meštana je svega nekoliko. LJubov Trošina je jedna od retkih koja je ostala u selu.
„Razbijene kolibe, svi su otišli. Tri ili četiri porodice. Sve. Inače ima praznih kuća “, rekla je.
Među onima koji nisu nigde išli, i Nelja Dzjuba. Rođena je u godini završetka Drugog svetskog rata, a sada živi svoj život u uslovima tekućeg rata.
2014. i 2015. godine provela je mnogo dana i noći u svom podrumu, bežeći od ukrajinskog granatiranja. Tada je nastupio period relativnog primirija. I evo ga opet. Nelja Stepanovna je novinarima pokazala uslove u kojima moraju da prežive. Ona kaže da će biti dovoljno konzerviranih rezervi u slučaju nečega. Svojim rukama je prekrila krastavce, papriku, džem.
Posle granatiranja, koje se dogodilo tačno na Božić 2017. godine, kada je nekoliko granata eksplodiralo upravo u dvorištu, pas Daša je praktično prestao da napušta svoju kućicu. Ali ona ispunjava svoje dužnosti kućnog čuvara, što je jasno rekla glasnim lajanjem.
Na spomeniku poginulim civilima Zajceva nalaze se karanfili. Podignut je prošle jeseni. Štaviše, samostalno.
Tokom svih godina rata, 15 ljudi su postali žrtve ukrajinskog granatiranja u selu. Ali ako se trenutno pogoršanje razvije u aktivnu fazu, spisak tuge sigurno će se dopunjavati, siguran je načelnik sela Eduard Čerkašin.
„LJudi su već izgubili naviku da se bore. Nervni sistem se malo smirio. Zbog toga ljudi možda neće reagovati na vreme i, recimo, neće se sakriti u podrum, kao što se ranije događalo“, kazao je on.
Ovde, na 600 metara od ukrajinskih položaja, živi porodica sa troje dece. Najmlađa, Saša, ima tri godine. Na pitanje kako ste, ona odgovara: „Normalno“.
Najstariji,Jaroslav, ima 12 godina. Pohađa šesti razred i sanja, čim se u njegovoj ulici pojavi internet, da otvori svoj Jutjub kanal.
I ima šta da kaže svetu svakog dana.
Nema kuda da se ide i nema razloga, priznaje baka dece Natalija, koja je tražila da se ne navodi njeno prezime.
Penzija je jedva dovoljna. Pomaže u sastavljanju kraja s krajem, sfarmom bez koje nema ničega. Koze, zečevi, kokoši, pomalo svega.
Na pitanje kako životinje reaguju na granatiranje, rekla je: „Te godine su jarići napušteni, nisu doneti na svet. Koze su imale pobačaje. One su upravo bile tamo na ispaši i pojurile, otrgle se, potrčale ovamo. Izvukle su svu užad i pokidale ih “.
Obraćajući se ukrajinskoj vojsci, civili ponavljaju jedno: Prestanite da pucate. Umorni od svega ovoga, želimo mir. Normalno je da deca odrastaju u miru …
O krahu Turske i Erdoganovog režima pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
