Piše: dr Ivan Pajović
Evo njenih reči:
„Moje je mišljenje da je to samo pitanje vremena. Sledeće pokoljenje, a moguće i već ovo današnje, savršeno slobodno će se time hraniti. Odvratnost prema takvim namirnicama više je na mentalnom nivou nego na fiziološkom. To će biti alternativa mnogim izvorima belančevina koje u dosadašnjoj proizvodnji zahtevaju preveliki trud”.
Dakle, sve je jednostavno – jedimo crve jer su oni lakši za proizvodnju. Do skoro su stručnjaci agronomije pisali radove kako je brašno od crva, oplemenjeno živim crvima, odlična alternativa ribljem brašnu u organskoj živinarskoj proizvodnji. Danas se pojavljuju stručnjaci koji govore da je tako nešto idealno pogodno i za čoveka.
Da ovakve vesti nisu tek neke „teorije zavere” koje dolaze iz Rusije govori podatak da je 13. januara ove godine Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) priznala žute brašne crve Tenebrio Molitor (koji pripadaju porodici tamnih bubamara) bezopasnim i pogodnim za upotrebljavanje u ljudskoj ishrani jer sadrže visok sadržaj proteina. Agencija je dala svoje mišljenje na osnovu prve prijave francuske kompanije „Mikronutris”, koja proizvodi insekte za ishranu.
Jedan od istraživača EFSA, Ermolas Ververis, kaže:
„Ova odluka otvara put prvom odobrenju na nivou EU. Procena rizika odlučujući je i potreban korak u regulisanju novih prehrambenih proizvoda i pruža naučni temelj za donošenje političkih odluka u EU uz obezbeđivanje sigurnosti potrošača”.
Pored toga što se tvrdi da su larve bogate proteinima, vlaknima i mastima, kao i da imaju ukus sličan kikirikiju, bitni razlozi za njihovu upotrebu su manje korišćenje energenata, pitke vode ali i niska emisija ugljendioksida u proizvodnji u odnosu na dosadašnju konvencionalnu, za koji se uporno tvrdi da je jedan od glavnih gasova-uzročnika tzv. efekta staklene bašte.
Mario Makozi, ekonomski statističar i profesor Univerziteta u Bolonji izjavljuje:
„Postoje jasne ekološke i ekonomske koristi, ako tradicionalne izvore životinjskih proteina zamenite onima koji zahtevaju manje hrane, proizvode manje otpada i rezultiraju manjom emisijom gasova staklene bašte. Niži troškovi i cene mogli bi povećati sigurnost hrane, a nova potražnja otvoriće i ekonomske mogućnosti”.
Ovakve tvrdnje poklapaju se sa stavovima koje Bil Gejts iznosi u svojoj knjizi „Kako izbeći klimatske katastrofe” (How to Avoid a Climate Disaster), koja predstavlja neku vrstu vodiča za borbu protiv globalnog zagrevanja. On tvrdi da ne mali deo od 51 milijade tona gasova sa efektima staklene bašte koji se emituju u atmosferu otpada na stočarstvo i proizvodnju đubriva. Iz tog razloga on apeluje na bogate zemlje da pređu sa normalnog, prirodnog mesa, na biljne koncentrate belančevina i ili mlevene brašne crve. On u knjizi piše:
„Ne mislim da će 80 najsiromašnijih zemalja preći na sintetičko meso. Ali zaista mislim da sve bogate zemlje moraju potpuno preći na veštačku govedinu. Na razliku u ukusu se može navići, tim pre što će proizvođači vremenom njega popravljati”.
NJegovu „brigu o klimatskim promenama” neki stručnjaci objašnjavaju ulaganjem novca u razvijanje trgovinske marke kompanije Beyond Meat, koja priprema stoprocentno „biljno meso” proizvedeno od belančevina pasulja, pirinča i uljane repice. U razvoj tehnologije ovakvog mesa novac su pored Gejtsa uložili i suvlasnik Tvitera Biz Stoun, glumac Leonardo Di Kaprio, lanci restorana brze hrane Mekdonalds i KFC, ali i Harvardski i Stenfordski univerzitet. Ukoliko se takvo „meso” ne bude dopadalo običnom potrošaču, ono će mu biti nametnuto nasilno, pod pretnjom globalnog otopljavanja, koja je neprekidno prisutna u medijima. O ukidanju upotrebe mesa za široke narodne mase pisao je i predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab u svojoj knjizi „Četvrta industrijska revolucija”, gde ne jednom govori o prelazu na biljne izvore belančevina u okviru programa „Veliki reset”. Ideolog SEF-a govori o novoj tehnologiji pripreme sintetičkog „mesa” upotrebom printera! Pored odustajanja od prirodnog mesa, on insistira i na odustajanju od mleka, mlečnih proizvoda, prirodne kože... cele game proizvoda koji proishode iz stočarstva, a sve zbog toga što „krave prozvode previše ugljendioksida”.
Ostaje pitanje da li ćemo nekako spasiti svoju budućnost od maštarija Gejtsa i Švaba i nastaviti da jedemo normalno meso, a ne crve ili štampanu „govedinu”, da li ćemo spasiti svoju poljoprivredu, ovakvu kakvu je poznajemo, ili ćemo dopustiti globalističkim agentima da ljudsku ishranu izmene do neprepoznatljivosti.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) March 8, 2021
Izvor: Pravda
