Delegacija Srpske pravoslavne crkve, koju predvodi patrijarh Irinej, posetom Dolini hrišćana i obilaskom nekoliko drevnih manastira u ovoj oblasti, završila je posetu Siriji. Od juče je visoka crkvena delegacija u Libanu, a posetu Antiohijskoj patrijaršiji, koja je počela 1. juna, velikodostojnici prema zvaničnom programu završavaju u subotu.
Patrijarh i episkopi koji su u njegovoj pratnji, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i vladika šumadijski Jovan, toplo su i srdačno dočekani u Siriji, u mestima koja su obilazili, pred hramovima i u njima, gde su služene zajedničke liturgije, dočekalo ih je više hiljada ljudi, ali i slike ratom razorene zemlje, kao i svedočanstva o veoma živom hrišćanskom predanju. Antiohijska patrijaršija ubraja se u jednu od drevnih patrijaršija i nalazi se na trećem mestu po diptihu pravoslavnih crkava.
Drugog dana posete svi mediji u Srbiji izvestili su da se tokom boravka delegacije SPC u Damasku dogodio napad izraelske vojske, ali da niko od posetilaca iz Srbije nije povređen. Veliku pažnju javnosti privukao je i susret patrijarha Irineja sa predsednikom Sirije Bašarom el Asadom. Tom prilikom vođen je i razgovor o situaciji na Kosovu. Međutim, i brojni drugi detalji posete ovoj bliskoistočnoj zemlji vredni su pažnje: od toga da je pred Sabornim hramom Presvete Bogorodice u Damasku goste iz Srbije dočekalo, prema procenama, oko 4.000 ljudi, preko banketa priređenog u njihovu čast, kojem su prisustvovali premijer, predsednik parlamenta i svi ministri sirijske vlade, ukupno više od 850 zvanica, do obilaska drevnih svetinja koje svedoče i čuvaju pravoslavlje u teškim vremenima za hrišćane u ovoj zemlji. U tom kontekstu trebalo bi podsetiti da su dvojicu mitropolita Alepa – Jovana Ibrahima i Pavla Jazigija – 2013. godine oteli islamski militanti i da se njihova sudbina ni danas ne zna. Jedan od njih, mitropolit Pavle, rođeni je brat antiohijskog patrijarha Jovana Desetog.
Ovo je, inače, uzvratna poseta: u novembru prošle godine antiohijski patrijarh došao je u Srbiju i tada je najavljeno da će i srpski patrijarh posetiti Antiohijsku patrijaršiju. Teme novembarskih razgovora dvojice poglavara pravoslavnih crkava bile su crkvena kriza u Ukrajini, položaj i stradanje hrišćana na Bliskom istoku, kao i pritisci koje trpi srpski narod na Kosovu i Metohiji. O svemu tome razgovaralo se i prilikom boravka arhijereja srpske crkve u Siriji. Patrijarsi Irinej i Jovan u svojim obraćanjima i prilikom zvaničnih razgovora isticali su da dve crkve povezuje mučeništvo i stradanje za veru, ukazivali su na potrebu pravoslavnog jedinstva i isticali snažnu povezanost dve patrijaršije, o čemu svedoči i ova poseta. U Damasku su se molili za mir u Siriji, ali i u svetu. Patrijarh Irinej vernicima je više puta poručio da je dirnut dočekom koji su mu priredili – a u svim mestima koja je obilazio dočekivalo ga je više stotina njih uz pesmu, sviranje orkestara, pa i latice cveća koje su bacali pred povorku – i rekao da je ovo jedna od onih poseta koje se pamte celog života.
Osim Damaska, arhijereji SPC posetili su i Maluli, Sednaju, Blman i Dolinu hrišćana u okolini Homsa. Dok je visoka crkvena delegacija u koloni od jedanaest automobila pod jakom policijskom pratnjom putovala do ovih mesta, iznenadili su ih prizori ratnih stradanja sa obe strane auto-puta, o čemu se može pročitati i u izveštajima koje je za zvanični sajt SPC sastavio jedan od članova delegacije protođakon Damjan Božić. „Ne samo naselja, već čitavi gradovi bili su sravnjeni sa zemljom. Vihor rata i mržnja ljudi pred sobom su pokosili sve. Milosti nije bilo ni prema jednom objektu, a ponajmanje verskom. Sa obe strane puta povremeno smo nailazili na oblake dima u daljini, tzv. pečurke.”
Podseća se i da je verski rat u ovoj zemlji bio usmeren pre svega protiv hrišćana, koji čine oko deset odsto stanovništva. Hiljade izbeglica hrišćana našlo je utočište pred najezdom ID u Dolini hrišćana, Vadi al Nasari, u okolini Homsa, koju su srpski arhijereji obišli poslednjeg dana boravka u Siriji. Ovo je područje gde živi većina pravoslavnog življa i desetine hiljada hrišćanskih izbeglica iz drugih delova zemlje. Tu se nalazi i jedan od najstarijih i najznačajnijih manastira Antiohijske patrijaršije posvećen Svetom Đorđu, sagrađen u prvim vekovima hrišćanstva.
Srpski arhijereji posetili su u Damasku Crkvu Svetog Ananije, za koju se tvrdi da je na mestu gde je Ananija krstio Savla, koji je postao apostol Pavle, i obišli jednu od najvećih i najstarijih džamija u svetu, Umejadsku džamiju, za koju se veruje da čuva glavu Svetog Jovana Krstitelja. U selu Maluli, gde su takođe bili, i dalje se govori aramejskim, jezikom kojim je govorio i Isus Hristos. Posetili su i manastir Presvete Bogorodice u Sednaji, gde se čuva ikona Presvete Bogorodice Sednajske, koju je po predanju naslikao Sveti apostol Luka. U izveštajima o poseti na sajtu SPC navodi se: „Sirija je prepuna ruševina koje pričaju priče Novog zaveta. U Svetom pismu pominje se oko 300 puta… Na Bliskom istoku Biblija nije nikakva priča izumljena u glavi, niti puka knjiga što skuplja prašinu. Ona je nešto što živi, što diše.”
Albanci hoće da grade na lokalitetu drevne srpske svetinje, više o tome OVDE.
Izvor: Politika
