Piše: Boško Jakšić
Izrael je odbijao da prizna nezavisnost Kosova, Kosovo je uzvraćalo odbijanjem da prizna jevrejsku državu, a onda je Donald Tramp sve promenio, čak i isposlovao pristanak Srbije da preseli ambasadu za Jerusalim.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu bio je prezadovoljan mogućnošću da se još dve zemlje pridruže SAD i Gvatemali sa ambasadama u Jerusalimu, gradu koji on – suprotno rezolucijama UN i stavu međunarodne zajednice – smatra „večnom i nedeljivom” prestonicom Izraela.
Evropska unija odmah je izrazila zabrinutost zbog saglasnosti Srbije i Kosova da kao prve dve evropske zemlje otvore ambasade u Svetom gradu čiji bi konačni status trebalo da bude utvrđen izraelsko-palestinskim pregovorima. Na obe adrese poslata je poruka da ugrožavaju svoje evropske perspektive.
„Novo poglavlje istorije”, kako ga je nazvao bivši američki predsednik, moglo bi međutim dramatično da se skrati. Pola godine od potpisivanja sporazuma u kome je normalizacija ekonomskih odnosa Srbije i Kosova bila fusnota Trampovih bliskoistočnih planova, problematične odluke mogle bi da budu izmenjene.
Kosovo je suočeno sa rastućim pritiskom države koja je 2008. među prvima priznala nezavisnost – Turske. Odmah posle sporazuma u Vašingtonu, Ministarstvo spoljnih poslova u Ankari je povodom namere da ambasada bude u Jerusalimu izdalo saopštenje: „Razočaravajuće je da kosovske vlasti razmatraju korak koji bi predstavljao jasno kršenje međunarodnog prava i mogao bi takođe da u budućnost spreči priznavanje Kosova od drugih država”.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan je u više navrata upozoravao da bi bilo poželjno da Priština „izbegne korak koji bi mogao da nanese veliku štetu Kosovu”. Kritike namere kosovskih vlasti da kao prva zemlja muslimanske većine otvori ambasadu u Jerusalimu, učestale su otkako su 2. februara uspostavljeni diplomatski odnosi sa Izraelom.
Iako je ambasador Kosova već poslat za Izrael, Albin Kurti, lider pokreta Samoopredeljenje i očekivano budući premijer Kosova, ozbiljno je shvatio poruku važnog saveznika pa je posle njegovog susreta sa ambasadorom Turske izdato saopštenje koje otvara mogućnost revizije odredbe koju je u Vašingtonu potpisao odlazeći premijer Avdulah Hoti: „Mesto gde će ambasada biti locirana biće razmotreno posle provere dokumentacije odlazeće vlasti.”
Top of Form
Bottom of Form
Top of Form
Bottom of Form
Izrael je uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Kosovom zaokružio proboj normalizacije započet sa četiri arapske zemlje, ali zašto je toliko dugo čekao?
Posle balkanskih ratova izraelska politika prema novim državama regiona bila je neodlučna, posebno prema Bosni i Kosovu zbog njihovih muslimanskih većina. Sve izraelske vlade su od početka raspada Jugoslavije prihvatile čvrst prosrpski stav.
Iako je održavala dobre odnose sa arapskim svetom, Srbija je 1992. bila prva od novih balkanskih država koja je otvorila ambasadu u Tel Avivu, a Izrael se nije pridruživao svojim zapadnim saveznicima u osudi zločina na Kosovu. Pokojni Arijel Šaron je u svojstvu šefa diplomatije osudio NATO intervenciju 1999, iako je istovremeno izraelska armija u Makedoniji podigla bolnicu za albanske izbeglice sa Kosova.
Hašim Tači je 2007. posetio Izrael, ali zvanična pozicija Izraela se nije menjala ni kada je godinu dana kasnije Kosovo proglasilo nezavisnost. U Prištini se uvećavala spremnost na priznavanje jevrejske države.
Srbija je 2012. bila jedina država regiona koja je glasala za prijem Palestine u UN u svojstvu posmatrača. Bivši predsednik Tomislav Nikolić 2013. i bivši šef diplomatije Ivica Dačić 2017. su u Ramali na Zapadnoj obali davali punu podršku Palestincima.
Bivši premijer Ramuš Haradinaj je 2019, tokom posete američkih investitora Prištini, izjavio: „Veoma smo ponosni na našu saradnju sa američkim i jevrejskim narodom, a Izrael je kao nacija dobar model za praćenje.” „Gledamo na Izrael kao primer kako država može da se pravi”, govorila je ambasadorka Kosova u UN Vljora Čitaku tokom posete Izraelu.
Kosovu je priznanje Izraela mnogo značilo, ali Srbija je imala prednost. Aleksandar Vučić je 2014. posetio Izrael i izjavio da je Srbija „veoma ponosna” zbog prijateljstva. Izraelski predsednik Ruven Rivlin je u uzvratnoj poseti bio četiri godine kasnije.
Međusobna trgovina, investicije i tehnička saradnja sve vreme su u usponu, a Vučić je kao krunski gest naklonosti 2020. u Vašingtonu prisustvovao godišnjoj konferenciji najuticajnije jevrejske lobističke grupe u Americi, AIPAK.
Izrael je odbijao da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova strahujući da bi takav primer mogli da slede Palestinci. Pridruživanje velikog broja kosovskih Albanaca Islamskoj državi takođe je bio faktor odvraćanja.
Šta je onda bio okidač odluke da Izrael posle godina promišljanja prizna Kosovo i učini da Beograd ne bude „srećan” u strahu da bi priznanje Izraela moglo da ohrabri druge zemlje na sličan korak? Oko 80 jevrejskih porodica na Kosovu svakako nije.
Kosovo ispunjava sve kriterijume državnosti, zaključila je Netanijahuova vlada, a jednostranim proglašenjem nezavisnosti nisu prekršene pravne obaveze. Palestinsko pitanje je marginalizovano.
Izrael ima sve interese da proširi svoje prisustvo na Balkanu. Možda i da se predstavi kao mirovni posrednik u regionu. Presudno je ipak bilo Trampovo posredovanje i zahtev Izraelu da prizna Kosovo čijoj su nezavisnosti Amerikanci krunski doprineli.
Šta će uraditi Beograd gde upozoravaju da odnosi sa Izraelom mogu da budu „uništeni” ukoliko ne bude kompromisa oko toga kakvu vrstu odnosa Izrael hoće sa Kosovom?
Da li će izbeći da ispuni obavezu da do 1. jula preseli ambasadu za Jerusalim? Verovatno hoće i za to će imati podršku administracije DŽoa Bajdena koji ne insistira da Srbija krši međunarodno pravo.
Šta je Beogradu sve to bilo potrebno, zna samo srpski potpisnik Vašingtonskog sporazuma.
Zašto će Vučiću svanuti teška vremena, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
