Ideologija Erdoganove administracije naziva se „neoosmanizam“, a sastoji se u povećanju političkog uticaja Turske u zemljama koje su ranije bile deo Osmanskog carstva.
Međutim, Turci nisu ograničeni samo na „politički uticaj“, očigledno se nadajući da će povratiti teritorije koje su nekada zauzeli njihovi preci. Ankara istovremeno ne uzima u obzir ni norme međunarodnog prava ni obaveze koje je preuzela u okviru sporazuma sa drugim državama. Upečatljiv primer ovoga su događaji koji su se odigrali oko sirijskog grada Ain Isa na severu gubernije Raka.
Nedavno se u oblasti Ain Isa, smeštenoj na liniji kontakta između vladinih i proturskih snaga, situacija se brzo zahuktava. Obe strane uvlače svoje trupe u to područje. Akcije sirijske vlade prvenstveno su rezultat želje da se lokalno stanovništvo zaštiti od subverzivnih aktivnosti proturskih militanata, kao i od redovnih artiljerijskih napada sa turske strane.
Pored toga, bilo koja pitanja Damasku u ovom slučaju su neprimerena, jer legitimna vlada ima puno pravo da izvrši premeštanje jedinica unutar svoje zemlje.
Ankara je, s druge strane, kretanje sirijskih trupa jasno shvatila kao pretnju njenoj intervenciji u Siriji. Severno od Ain Ise, turska vojska, uz podršku militanata, užurbano gradi nova utvrđenja i baze.
Na primer, nedavno se u blizini grada pojavila četvrta vojna baza turskih oružanih snaga. Pored toga, Turci su na to područje prebacili oko 50 oklopnih vozila i do 1.000 vojnika u autobusima.
I sve se to dešava u pozadini postojećih sporazuma o rešavanju sukoba u Siriji, koje je takođe potpisala Turska.
Prema rusko-turskom Memorandumu o razumevanju potpisanom tokom konsultacija u Sočiju u oktobru 2019. godine, Ankara je potvrdila posvećenost očuvanju političkog jedinstva i teritorijalnog integriteta Sirije, kao i spremnost da održi status kvo u području Operacije Proleće mira.
Postoje različite definicije pojma „status kuo“, ali nijedna od njih se ne približava niti uključuje takve formulacije kao „pojačano vojno prisustvo“ i „granatiranje civila“.
Možemo se prisetiti i drugih odredbi memoranduma, koje se odnose na borbu protiv terorizma i promociju sigurnog povratka izbeglica.
Umesto da spreči infiltraciju terorističkih elemenata na sirijsku teritoriju, Turska pod svoje okrilje uzima militante nazivajući ih „umerenom opozicijom“ i omogućava im da nastave da čine zločine na tlu Sirije.
Što se tiče izbeglica, sirijska vlada je nedavno, uz pomoć ruske strane, pokušala da uvede kontrolne punktove za interno raseljena lica u Idlibu. Međutim, ova inicijativa je propala krivicom Ankare, navodeći nemogućnost osiguranja bezbednosti.
Tako je, skoro godinu i po dana nakon potpisivanja memoranduma, postalo očigledno da Turska neće ispuniti svoje uslove. Štaviše, ovaj sporazum je Ankara iskoristila kao izgovor da dobije vremena za dalje jačanje svog prisustva u Siriji, što potvrđuju događaji koji se trenutno odvijaju u okolini Ain Ise.
Koliko se smanjila razdaljina između ukrajinske vojske i Narodne milicije DNR, pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
