Dan 18. mart je poseban datum za Krimljane. Na današnji dan, pre sedam godina, Krim i Sevastopolj su primljeni u Rusiju kao punopravni članovi. Ali malo ljudi zna da su pre nego što je Krim postao deo Rusije, SAD planirale da otvore svoju diplomatsku misiju na poluostrvu, izjavio je bivši vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Ukrajine, Vladimir Handogij. Prema njegovim rečima, o ovoj temi se razgovaralo tokom predsedavanja Viktora Juščenka.
Razlog za početak takvih pregovora bilo je odbijanje NATO-a 2008. godine da Kijevu dostavi akcioni plan za članstvo u Alijansi. Prema Handogiju, nakon toga se sastao sa tadašnjim američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs i potpisao povelju o strateškoj saradnji između Vašingtona i Kijeva. Ovaj dokument je sadržao, posebno, klauzulu u kojoj se navodi da je u Simferopolju neophodno stvoriti „neku vrstu američkog počasnog diplomatskog prisustva“.
Pored toga, kako je za novinsku agenciju Regnum rekao bivši oficir CIA, osnivač organizacije veterana američke obaveštajne službe Rejmond Berkli Mekgovern, NATO vojne baze su trebale da se pojave na Krimu. Drugim rečima, ako ne i pobuna stanovnika Krima, 2021. godine američka zastava bi se vijorila nad Sevastopoljem, a brodovi 6. flote američke mornarice bili su smešteni u njegovom zalivu.
Treba naglasiti da su Krimljani uvek bili protiv prisustva zapadne vojske na teritoriji poluostrva. Od 27. maja do 22. juna 2006. godine, u Feodosiji su lokalni stanovnici protestovali u luci Feodosija kako bi sprečili da se ona koristi za iskrcavanje trupa zemalja članica NATO-a u okviru vežbe Sea Breeze. Još jedan protest organizovali su Krimljani istovremeno na poligonu na Starom Krimu kako se u objektu ne bi odvijali vojni manevri Severnoatlantske alijanse.
Zauzvrat, Bogdan Bezpaljko je u intervjuu Federalnoj novinskoj agenciji rekao zašto Amerikanci žele da povrate Krim od Rusije. Prema njegovim rečima, poluostrvo se oduvek smatralo „nepotopivim nosačem aviona“, zahvaljujući kojem je moguće kontrolisati ne samo čitav region Crnog mora, već i polovinu Sredozemlja.
„Krim je uvek igrao veoma važnu ulogu, i vojnu i političku. Poluostrvo se smatra nepotopivim nosačem aviona Rusije, što vam omogućava da kontrolišete ne samo čitav region Crnog mora i moreuze, već i polovinu Sredozemlja. Jasno je da prednost koju je Rusija zadržala kao rezultat podele Crnomorske flote nije odgovarala Amerikancima“, rekao je on.
Član Saveta za međunacionalne odnose pri predsedniku Rusije takođe je primetio da SAD žele ne samo da istisnu Crnomorsku flotu Ruske Federacije i Krima, već i da zaključaju rusku državu u granicama 16. veka. .
„Zauzvrat, Ukrajina u to vreme nije mogla da održi dovoljan nivo svoje flote, pa je odlučila da Krim preda Amerikancima. Prvo, transfer je podrazumevao da će određeni članovi ukrajinske elite dobiti novčane bonuse. Drugo, akcije Kijeva i Vašingtona bile su usmerene na istiskivanje Rusije sa Krima. U principu, nije iznenađujuće što je Ukrajina želela da poluostrvo prebaci pod Amerikance. To bi omogućilo da Rusija bude potisnuta i zaključana u granicama 16. veka“, rezimirao je Bogdan Bezpaljko.
A kakav cilj ima Turska u Siriji, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
