Projektili su lansirani na istočnoj obali Severne Koreje i veruje se da su sleteli u more izvan ekskluzivne japanske ekonomske zone, rekli su zvaničnici u Tokiju.
Nova lansiranja su usledila ubrzo nakon što je Bajden odbacio prošlog vikenda severnokorejsko testiranje dve rakete kratkog dometa kao „redovno stanje“ i bacila su senku na početak putovanja olimpijske baklje po Japanu.
- Prošla je godina otkako su poslednji put lansirali raketu. Ovo ugrožava mir i bezbednost naše zemlje i regiona. To je takođe kršenje rezolucija UN-a - rekao je novinarima japanski premijer Jošihide Suga, prenosi Gardijan.
Južnokorejska vojska rekla je da je njen severni sused iz provincije Južni Hamgiong ispalio dva "neidentifikovana projektila" u Japansko more, poznato kao Istočno more u Koreji.
Nijedna dalja informacija o tipu projektila nije bila odmah dostupna, ali je rečeno da je vojska „ojačala svoj položaj za nadgledanje u bliskoj koordinaciji sa SAD“. Južnokorejsko veće za nacionalnu bezbednost izrazilo je "duboku zabrinutost" zbog lansiranja.
Pacifička komanda američke vojske rekla je da su lansiranja naglasila da nedozvoljeni program naoružanja Severne Koreje predstavlja pretnju po njene susede i međunarodnu zajednicu, dodajući da nadgleda situaciju i savetuje saveznike.
Lider Severne Koreje Kim DŽong Un koristio je raketne i nuklearne testove i kao demonstraciju rastuće vojne moći režima i kao pritisak na Vašington da pregovara ravnopravnije.
Severna Koreja nije testirala nuklearno oružje ili interkontinentalne balističke rakete (ICBM) od 2017. godine, kada je to učinila uoči istorijskog sastanka Kima i Donalda Trampa 2018. godine.
Dok je administracija Bajdena navodno u „završnoj fazi“ preispitivanja svoje severnokorejske politike, analitičari su primetili da su američki zvaničnici naglasili „denuklearizaciju Severne Koreje“ – što je suptilna promena u formulaciji u odnosu na poslednju administraciju.
Tramp se tokom prvog samita sa Kimom dogovorio da bi cilj trebalo da bude oslobađanje celog poluostrva od nuklearnog oružja. Severna Koreja je to protumačila da bi SAD trebalo da povuku svoje trupe iz Južne Koreje i prekinu svoj bezbednosni savez odnosno „nuklearni kišobran“ sa Seulom.
Leif-Erik Izli, profesor na Univerzitetu Evha u Seulu, rekao je da će preispitivanje politike prema Severnoj Koreji biti deo konteksta administrativne strategije za Kinu, jedinog velikog saveznika i najvećeg trgovinskog partnera Severne Koreje.
- Vojne aktivnosti Severne Koreje nakon ponovnog potvrđivanja veza sa Pekingom postavljaju pitanja o tome da li je Kina saučesnik u izbegavanju sankcija i da možda omogućava pretnje Kimovog režima regionu. Ovo će povećati pozive u SAD i drugde da sankcionišu kineske firme uključene u ilegalnu trgovinu - rekao je.
Nakon što je u početku ohrabrio sastanke između Kima i Trampa, koji su pali u zapećak zbog denuklearizacije, Pjongjang je praktično ćutao otkako je Bajden stupio na funkciju i zvanično nije priznao novu administraciju do prošle nedelje.
- Ovo najnovije lansiranje severnokorejske rakete najverovatnije je reakcija na to što izgleda da Bajden umanjuje značaj i ismeva njihove raketne testove - rekao je Hari Kazijanis, viši direktor korejskih studija u Centru za nacionalni interes u Vašingtonu.
Kako je rekao, Kimov režim, kao i u vreme Trampa, reaguje na svaki komentar iz Vašingtona.
- Iako Bajdenovi komentari... očigledno nije trebalo da izazovu reakciju, Severnokorejci će koristiti bilo koji izgovor koji im se ponudi da podignu ulog – kaže on.
Bajdenove diplomatske uvertire u Severnu Koreju ostale su bez odgovora, a Pjongjang je rekao da se neće angažovati sve dok Vašington ne odustane od svoje neprijateljske politike, uključujući zajedničke vojne vežbe sa Južnom Korejom.
Severnoj Koreji je zabranjen razvoj balističkih projektila prema rezolucijama Saveta bezbednosti UN i pod više je međunarodnih sankcija zbog svojih programa naoružanja. Ali, pod Kimom je brzo napredovala u svojim mogućnostima, a sada se veruje da poseduje ICBM sposobne da dosegnu svaki deo kopna SAD.
Lansiranja projektila kratkog dometa prošlog vikenda usledila su nakon zajedničkih vežbi američkih i južnokorejskih vojnih snaga i posete regionu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ministra odbrane Lojda Ostina radi razgovora o pitanjima saveza i bezbednosti.
Tokom putovanja u Seul i Tokio, Blinken je više puta naglasio važnost denuklearizacije Pjongjanga.
To je podstaklo prvog zamenika šefa diplomatije Severne Koreje Čoa Son Huija da optuži SAD za širenje „ludačke teorije“ o „pretnji Severne Koreje“ i neutemeljenu retoriku o „potpunoj denuklearizaciji“.
Trampov odnos sa Kimom išao je od razmene uvreda i pretnjama ratom do diplomatskog otapanja i tri susreta, ali nisu ostvarili suštinski napredak ka denuklearizaciji.
Tramp je održao dva samita sa Kimom, u Singapuru i Vijetnamu, a Sjedinjene Države povukle su neke zajedničke aktivnosti sa vojskom Južne Koreje, dok je Severna Koreja zamrzla testove ICBM.
Međutim njihov sastanak u Hanoju u februaru 2019. završio je propašću jer Sever nije hteo da se odrekne nuklearnog oružja zarad ublažavanja sankcija.
Komunikacije su potom presušile, uprkos trećem susretu u Demilitarizovanoj zoni, teško naoružanoj granici koja deli dve Koreje od rata 1950-53.
Šojgu ojačao Krim. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
