Ono što je, međutim, podiglo najveću prašinu u javnosti jeste upotreba ivermektina, antiparazitnog leka koji se koristi u veterini i u pojedinim slučajevima kod ljudi (kod pojave parazitskih crva i rozacee), ali u mnogo nižim koncentracijama.
Širom sveta rađena su brojna istraživanja da li bi ivermektin, poznat kao lek protiv šuge kod životinja, mogao da bude delotvoran u prevenciji i lečenju kovida 19.
Pojedinačni istupi lekara iz sveta
Krajem jeseni 2020. trojica lekara - dr DŽo Valon, dr Polo Malik i dr Pjer Kor pokrenuli su inicijativu da ivermektin bude razmotren kao deo prevencije i protokola lečenja kovida 19. Oni su radili istraživanja od marta 2020. i sugerisali da bi ivermektin mogao da bude i dobra prevencija, ali i lek.
NJihov MATH+ protokol bio je prelazna alternativa kako ljudi ne bi masovno umirali od kovida 19. Kako nisu dobili odgovor vlade, odlučili su da rezultate istraživanja predstave javnosti i tako upute apel zdravstvenim vlastima da razmotre ivermektin.
Takođe, u vreme kada su se trojica doktora odlučila na takav potez vakcina protiv korona virusa nije postojala; prva je, da podsetimo, stigla u avgustu - "Sputnjik V". Jedinstvenog leka protiv korone još nema.
Pre lekara iz SAD, u septembru 2020. dr Šašikant Manikapa je na konferenciji za štampu u Indiji savetovao da se u prevenciji i lečenju kovida 19 koristi kombinacija ivermektina, doksicilina, cinka i vitamina D3.
Zdravstvene vlasti u Australiji navode, pak, da za ovu kombinaciju (ali ni pojedinačno) koju je dr Manikapa naveo trenutno nema dovoljno dokaza u prevenciji ili lečenju kovida 19.
U utorak je na fejsbuku pulmolog Branimir Nestorović "šerovao" link ka vesti o tzv. četvorostrukoj terapiji protiv virusa korona". Reč je o članku iz sredine septembra prošle godine, koji je zasnovan na tvrdnjama dr Manikapa - da u lečenju kovida 19 pomaže kombinacija ivermektina, doksiciklina, cinka i vitamina D3. I pored naznaka da je lek protiv parazita - ivermektin možda delotvoran u lečenju kovida 19.
Nestorovićevi pratioci na fejsbuku: Gde da nađem ovaj lek?
Nestorovićeva objava na fejsbuku, sudeći po komentarima, dočekana je pozitivno.
Jedna žena se pohvalila da je „baš danas uvela bratu ivermektin”, dok je druga kritikovala lekare koji "ne reaguju na pogrešan način lečenja? rendesivir može, a ne radi, a ivermektin radi, a ne može."
Drugi Nestorovićev pratilac na ovoj mreži je upitao "kako doći do ivermektina?", i dobio odgovor od trećeg pratioca da ga "ima po veterninarskim apotekama". Dodao je da ga on u praškastom obliku već godinama koristi za čišćenje mladih prasadi od parazita. "Preventivno dajem. Kod ljudi ne znam šta da kažem, nisam probao". Jedan od komentara je bio da lek ivermektin u Teksasu "koriste već sedam meseci i da pokazuje dobre rezultate". Zdravstveni stručnjaci iz Teksasa su, međutim, apelovali na građane da ivermektin nije odobren za lečenje kovida i da samoinicijativno lečenje može biti opasno.
Svetska iskustva
Američka Uprava za hranu i lekove FDA nije odobrila upotrebu ivermektina kod korona virusa.
Čak 70 kliničkih studija u svetu u ovom trenutku proverava tvrdnje lekara da lek koji se koristi u lečenju šuge kod životinja i u pojedinim slučajevima kod ljudi može da pomogne u prevenciji i lečenju kovida 19.
U međuvremenu, u januaru 2021. Slovačka je odobrila ivermektin za profilaksu i lečenje kovida 19, za bolnice i ambulantnu negu.
Privremeno odobrenje za upotrebu leka koji sadrži ivermektin ovog meseca izdale su i češke zdravstvene vlasti.
Šta kažu naši stručnjaci
Srpski stručnjaci za sada nisu sasvim usaglašeni oko upotrebe ivermektina u prevenciji i lečenju kovida 19.
"Nalazi pokazuju da ovaj lek može da spreči razvoj korona virusa koji izaziva kovid 19. Međutim, koncentracije koje su potrebne da se desi taj efekat su 50 i do 100 puta veće od onih koje mogu da se postignu prilikom primene preporučenih doza kod ljudi", - rekao je za RTS prof. dr Miroslav Savić sa Farmaceutskog fakulteta i dodao da je izuzetno opasno koristiti ovaj lek "na svoju ruku":
"Zapaženi su i pojedinačni izveštaji o ozbiljnim neželjenim efektima kakvi su toksična epidermalna nekroliza ili Stiven DŽonsonov sindrom, moguće je da dođe do povećanja enzima jetre. U svakom slučaju, to je lek koji bi morao da se primenjuje u skladu sa indikacijama.
EMA: Potrebne su dalje studije
S druge strane, Evropska agencija za lekove (EMA) objavila je 22. marta da su njeni stručnjaci pregledali najnovije dokaze o upotrebi ivermektina za prevenciju i lečenje kovida 19 i zaključili da dostupni podaci ne podržavaju njegovu upotrebu izvan dobro osmišljenih kliničkih ispitivanja.
"Ivermektin nije odobren za upotrebu u lečenju kovida 19 u Evropskoj uniji - navode u ovoj agenciji koja ne spori da su dve članice EU, Češka i Slovačka, dozvolile privremenu upotrebu ovog leka za kovid 19 u okviru nadležnosti svog nacionalnog zakonodavstva.
Ipak, oni ističu da su laboratorijske studije pokazale da ivermektin može da spreči umnožavanje korona virusa, ali pri većim koncentracijama od onih koje su trenutno dozvoljene.
"I rezultati kliničkih studija se razlikuju. Dok jedne pokazuju da nema koristi, druge studije su prijavile potencijalnu korist", navedeno je na sajtu EMA gde je, takođe, naglašeno da se u većini slučajeva radi o malim studijama koje su imale ograničenja i uključivale različite doze leka.
EMA je stoga zaključila da se upotreba ivermektina za prevenciju ili lečenje kovida 19 trenutno ne može preporučiti van kontrolisanih kliničkih ispitivanja.
Potrebne su dalje, dobro osmišljene randomizirane studije kako bi se doneli zaključci da li je proizvod efikasan i siguran u prevenciji i lečenju kovida 19, navodi EMA.
"Gomilaju se dokazi o saradnji vlasti Srbije s OVK." Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Alo