Piše: Dr Ivan Pajović
Vesti iz sfere „borbe protiv globalnog zagrevanja” govore kako je (a ko drugi!?) Bil Gejts izašao sa novim projektom rashlađivanja Zemlje, koji podrazumeva disperziju miliona tona kalcijum-karbonatne prašine u stratosferu koja bi obrazovala oblake sa ciljem da se odbije deo sunčevih zraka i blokira višak štetne i opasne toplote. Plan je da se sa pilot-projektom započne ovoga leta. Za budućnost ovog projekta Bil Gejts i drugi bogataši koje je privukao kao investitore planiraju da potroše oko tri milijarde dolara.
Da li blokiranje sunčevih zraka može pomoći oko hlađenja Zemlje i usporiti globalno zagrevanje? Istraživači Harvardskog univerziteta rešeni su da juna 2021. godine izvedu „stratosferni kontrolisani eksperiment sa perturbacijom (narušavanje ustaljenog reda)” i disperguju kalcijum-karbonatnu prašinu (prah krede) u atmosferu na visinu od 20 kilometara i provere na koji način će čestice ove materije odbijati sunčevu svetlost nazad u vasionu.
Balon sa kalcijum-karbonatom biće podignut na rečenu visinu vazdušnim balonom. Eksperiment vredan tri miliona dolara, a čiji je jedan od sponzora Bil Gejts, sprovešće se u švedskom gradu Karuna. Suština je u tome da čestice odbiju deo sunčevih zraka, ne dopuštajući im da dopru do površine Zemlje i na taj način učine da temperatura bude niža.
Kontrolni aerostat podići će u stratosferu 600 kg opreme, pa ako sve bude po planu, biće ispušteno oko dva kilograma kalcijum-karbonatne prašine, koja bi formirala oblak dužine nekoliko kilometara – nedovoljno veliki da na neki način utiče na intenzivnost sunčevih zraka koji padaju na Zemlju, ali dovoljan da pruži podatke koji bi poslužili formiranju kompjuterskog modela.
U toku eksperimenta naučnici će pratiti ponašanje čestica prašine u atmosferi i napraviti kompjuterski model po kom će biti moguće ovako nešto napraviti u mnogo većim razmerama ukoliko koncept pokaže svoju opravdanost i dobije odobrenje.
Za masovnu primenu ovog metoda potrebne su tone prašine i oblaci dužine stotine kilometara. Teorijski se pretpostavlja da bi prašina formirala masivnu protivsunčanu barijeru. To bi odbilo deo sunčanih zraka i toplote natrag u vasionu i time zaštitilo Zemlju od razornog dejstva klimatskog otopljavanja.
Neki naučnici tvrde kako njihova istraživanja pokazuju da ukoliko ne započne borba sa promenama klime i ne preduzmu se nikakvi napori kao što je ograničavanje emisije gasova staklene bašte od sagorelih energenata i drugih zagađivača, u nekim regionima sveta uskoro će prosečna temperatura porasti za oko 12 stepeni celzijusa u odnosu na dosadašnju. Neki regioni bi mogli postati potpuno nepogodni za život čoveka, kao naprimer neki delovi Australije, gde maksimalna prosečna temperatura već prelazi +50,5 stepeni Celzijusa.
Strategija „oblaka prašine” bila bi korišćena samo u krajnjem slučaju, kako bi se određeni regioni planete zaštitili od nepogodnih uslova za život. Ipak, ova ideja, uprkos svojim deklarisanim blagorodnim ciljevima, nailazi na oštru kritiku u naučnoj sredini. Čak i sam rukovodilac projekta Frenk Kojč naziva neophodnost geoinženjeringa u takvim razmerama „užasavajućom”. Stručnjaci upozoravaju da je veštačko rashlađivanje Zemlje opasno, da masovno razbacivanje čestica prašine u atmosferu može dovesti do toga da se prosečna temperatura smanji, ali da u nekim regionima može doći do drastičnog, čak katastrofalnog zahlađenja.
Profesor Edinburškog univerziteta Stjuart Haseldin tvrdi da blokiranje sunčevih zraka nikako neće odstraniti osnovni uzrok globalnog zagrevanja: „To će ohladiti Zemlju, odbijajući sunčeve zrake, ali čim počnete to da radite, sve će poprimiti princip sličan uzimanju heroina: „narkotik” će morati stalno da se primenjuje, kako bi nastavljao da daje efekte”.
Postoje strahovi da bi disperzija čestica prašine u stratosferu mogla oštetiti ozonski omotač, zaštitnik Zemlje od opasnog ultraljubičastog zračenja, koje može oštetiti DNK čoveka i izazvati rak kože.
Profesor Dejvid King sa Kembridža smatra da se na primenu ove metode mora staviti moratorijum. Prema njegovim rečima ona može imati katastrofalne posledice po vremenske prilike, a koje niko ne može predvideti. Rukovodilac projekta Frenk Kojč kaže da upravo iz tog razloga oni i žele da sprovedu eksperiment u malom obimu koji ne može napraviti problem, ali bi bio dovoljan za formiranje modela. Ovakav metod bi „kupio svetu malo vremena” dok se ne reši veći problem – zagađenje, uključujući i istraživanje tehnologija koje mogu uklanjati ugljen-dioksid iz atmosfere.
Teorija kalcijum-karbonatskog oblaka nije jedina. Postoji čitav niz drugih geoinženjerskih teorija koje naučnici razmatraju. Među njima razmatra se izgradnja svetloreflektujućih građevina, sejanje poljoprivrednih kultura koje više odbijaju sunčeve zrake, gigantska kosmička ogledala i disperzija morske soli u atmosferu.
Ostaje otvorena nedoumica koliko je zapravo opasno ovakvo eksperimentisanje i uplitanje čoveka u prirodne mehanizme koji postoje od postanka sveta.
Kako je hrvatski istoričar oduševio Srbe pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
