Virusolog Ana Banko rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da od nas zavisi kada će se sve ovo završiti.
Ističe da je jedino rešenje za kraj pandemije vakcinacija.
"Tokom godinu dana mogli smo samo da se nadamo drugim rešenjima, danas rešenje imamo, vakcinacija je jedini izbor ako pričamo o kraju pandemije ili bar onom delu toka transmisije gde možemo da govorimo o kontroli širenja ovog virusa", rekla je dr Banko.
Govoreći o tome da li virus koji mutira može da ugrozi proces imunizacije, podseća da su mutacije virusa njegova prirodna pojava.
"Ne mogu da kažem da ne može da ugrozi proces vakcinacije, u ovom trenutku ga ne ugrožava, ali što duže virus cirkuluiše u polulaciji, on ima previše domaćina i prilika da mutira i dajemo mu u stvari previše prilika da stvori onaj tzv. mutant koji bi potncijalno bio otporan na vakcinu", istakla je Banko.
Prema njenim rečima, vakcine mogu da se adaptiraju, ali proces vakcinacije mora da bude brži od virusa.
Rekla je da je najnoviji soj indijski "dupli mutant".
"Kod njega se pojavljuje mutacija koju srećemo kod varijanti koje smo definisali kao zabrinjavajuće, kao što su dve kalifornijske varijante, a s druge strane, ima mutaciju na mestu brazilske i južnoafričke varijante koja je na istom mestu, ali vodi u drugačiju izmenu", kaže ona.
Ova kombinacija ne mora nužno da znači da će ova varijanta biti negativnija po ishod širenja oboljenja ili otpornosti na vakcinu, ali moramo da budemo svesni da će nam se sekvenciranje virusnog genoma te informacije o velikom broju cirkulišućih varijanti svaki dan i prikazivati, objasnila je dr Banko.
Prema njenim rečima, varijante koje najviše zabrinjavaju su: britanska, južnoafrička, brazilska i dve kalifornijske.
Te varijante se brže prenose, potencijalno su optorne na antitela i ometaju proces dijagnostike, ističe ona.
Dr Banko kaže da je to čisto epidemijsko pitanje. "Ovaj virus sa svim svojim osobinama i sposobnošću širenja nas opovrgava – umesto početnog imuniteta od oko 60 odsto, koji smo smatrali da je dovoljan, danas se pominje 80 odnosno 90 odsto, zbog izmena virusa", podvlači dr Banko.
Prema njenim rečima, važno je da proces vakcinacije obuhvati veliki deo stanovništva, ali deo polulacije koja ne ulazi u samu vakcinaciju, a to su mladi ljudi školskog uzrasta, od 16 do 20 ili 25 godina.
Strategija je bila da se vakcinišu ljudi najlošijeg zdravlja, ali transmisiju treba da zaustavimo i među najaktivnijim stanovništvom, a to je veliki raspon od dečjeg uzrasta do radnoaktivnog stanovništva i zbog toga se sprovode studije na deci i trudnicama, ukazuje dr Banko.
Osvrćući se na neravnomerni odziv za vakcinaciju, dr Banko kaže da je to stvar motivacije, edukacije i poverenja ljudi, jedino nauka može doneti rešenje, poverenje je ključno, treba iskoristiti priliku da se odgovori na sve dileme.
"Vakcine su efikasne protiv svih mutacija, pogotovo kad je u pitanju britanska varijanta, koja dominira, nije toliko efikasna kod ostalih, ali ipak ne možemo da pričamo o tome da su nove varijante otporne ili rezistentne na postojeće vakcine", podvlači dr Banko.
Odgovarajući na pitanje da li svaka pandemija traje dve godine, dr Banko ukazuje da je tako bilo do sada.
"Ali ono što nas je sve iznenadilo i zbog čega puštanje ljudi da se kolektivno zaraze nije uspelo, kao u nekim skandinavskim zemljama, jeste činjenica da kod ove infekcije imunitet nije trajan i dugovečan", rekla je Banko.
"Zato ovu pandemiju ne možemo staviti u okvire nekih prethodnih iskustava", zaključila je Ana Banko.
Ako želite neke pametnije savete, pogledajte OVDE šta kaže dr Nestorović.
Izvor: RTS
