„Srbija ima sve više ljudi koji umiru i koji odlaze iz zemlje. Od devedesetih do danas ovde ima 11 450 000 abortusa. Deca kad napune 14 godina odlučuju koji su pol. Kako neko od 14 godina menja pol? To mu je obezbedio zakon koji kaže da deca od 14 godina imaju pravo da rade sa svojim telom šta god hoće, a roditelji nemaju pravo uvida u njihove zdravstvene kartone. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je poslala prošle godine preporuku da treba učiti decu od 0 do 5 godina da masturbiraju.
A čovek koji vodi tu SZO nije uopšte doktor. Mi treba da primenimo još jedan zakon u Srbiji- zakon o incestu. Incest je u Srbiji legalizovan, nije krivično delo. Otac može da bude sa svojom kćerkom i neće krivično odgovarati. Imamo krivični zakon gde postoji krivično delo obljuba deteta od 5 do 15 godina, a onda imamo stav tog zakona koji kaže da se neće primenjivati zakon ako je počinilac duševno blizak žrtvi.
Što znači da čovek koji ima 29 godina siluje devojčicu od 11 godina, i ako nađe dobrog advokata i nekog veštaka, uz malo potplaćivanja, može da dokaže da je on (silovatelj) emocionalno dete i tako njegova odgovornost bude automatski smanjena“, konsultant Interpola Saša Borojević u „Srpskom svijetu“ iznosi zastrašujuće podatke o mogućnostima tumačenja zakona koji su na snazi i onih koji su u planu.
On nadalje govori o tome da žrtve ispadaju krivci, govori o tri seksualne revolucije i normira 1988. godinu kao početak četvrte seksualne revolucije, kada deca postaju seksualni objekat, i počinje legalizacija pedofilije:
„LJudi koji su pisali zakone na svetskom nivou o zaštiti dečjih prava su pedofili koji su osuđeni po 15 godina za pedofiliju. Piter NJuel, nije samo bio konsultant u Unicefu, već i značajan član, a uhvaćen je i optužen za silovanje dečaka od 12 godina, kog je silovao nekoliko desetina puta. Drugi je Piter DŽon Delgliš, bivši šef UN, vodeći čovek Unicefa, osnivač organizacije za djecu unutar ove organizacije UN. Uhapšen je 2019. godine i to za silovanje dece u Nepalu. Tokom hapštenja dvoje dece je spašeno iz njegovog pritvora. Pitam Unicef zašto ne povuče ove zakone koji zabranjuju roditeljima da imaju uvid u život svoje dece“.
Putem video uključenja razgovoru se pridružio sveštenik Darko Đogo:
„Ko pažljivo čita stav Sinoda SPC, videće da crkva ne želi teokratiju ni dominaciju u javnom prostoru. Svi kukaju da su poremećene društvene vrednosti. Temelji etike mogu biti predmet političkog procesa, predmet glasanja u okviru političkog tela- to crkva ne može da prihvati. Ne može da prihvati da se izglasa nešto što do juče nije bilo vrednosamo našim glasom . Zato je ovo naša borba za istine i vrednosti. Nije naš stav uobličio ni patrijarh, ni niko drugi od sveštenika ni hrišćana, već su to božanske istine date u otkrovenju, i mi smo pozvani da ih svedočimo. Te jevanđelske istine korespondiraju sa vrednostima društva.
Ovo što se dešava je upravo kapitulacija pred dekadencijom. Ovde se na silu pokušava uvesti i zavesti nekakva politička agenda, a mi sa druge strane trudimo da rehabilitujemo vrijednosti i da se potrudimo da te vrijednosti budu vrlina na koju smo svi kao ljudi pozvani“.
„Sve što se dešava nije neka inercija, neko isijavanje Zapada. Ne treba biti naivan. Mi smo pored ideje i teorije borbe pozvani da živimo na takav način da se sećamo naših predaka i naših država. Da to sjećanje ne bude samo istorijsko, već poziv da ostvarimo taj srpski hrišćanski etos kao način na koji mi živimo“, govori o. Darko pastirski na Nacionalnoj IN4S televiziji u uključenju uživo.
On je govorio o etičkim i bioteičkim pitanjima gde odgovore nalazimo u odgovorima koji se tiču Boga. Gosti voditelja Velje Čupića su dotakli u razgovoru i primer crkve u Makedoniji, kao primer odvajanja od srpskog identiteta, menjanju istorije i kulture i nasleđa.
Da li nam oružje može pomoći, saznajte OVDE.
Izvor: IN4S
