Akcija je, prema tvrdnjama upućenih, pokrenuta u noći između 29. i 30. marta 1999, kada su tri grupe naših inženjera, kreiranjem više od 50 virusa i DoS napadima, onesposobile glavni mejl server u Briselu, drugi u Vašingtonu i treći na nosaču aviona.
- Pokupljeni su mejlovi DŽejmija Šeja, portparola NATO za vreme bombardovanja SRJ, i nekoliko visokih vojnih zvaničnika, što je rezultiralo izmenu kopnenog napada na Kosmet preko severne Albanije, odnosno Bajram Curija i Kukeša, preko Bogićevice i Juničkih planina ka Dečanu i Peći. U naredna dva dana su potpuno uništeni albanski sajtovi (Kosova. com i Zik. com) koji su služili za regrutovanje šiptarskih terorista iz dijaspore. Napadi naših timova su nastavljeni sve dok nisu potpuno uništene neprijateljske radne stanice i serveri SunUltra i Spark - navode obavešteni.
Kao igrica
Dvojica od tih ljudi, kako se dodaje, predaju učenicima na nekim fakultetima.
- Za vreme NATO bombardovanja 1999. definitivno smo pokazali da imamo talenat. PTT je dozvolio besplatan pristup internetu, pa su mnogi naši hakeri, iako su imali preistorijsku dajlap konekciju, uspeli da upadnu i obore veliki broj američkih sajtova - priča Milan Kovačević, autor elektronske knjige "Kriptografija u elektronskom bankarstvu".
NATO, kako je objašnjavao, funkcionisao je preko dži-pi-esa 1999, kada su velikim brojem satelita skenirali svaki metar Srbije:
- NATO generali preko satelita i kamera na terenu nadziru vojne akcije, baš kao u mnogim strateškim kompjuterskim igricama. Teško bi se snašli ako bi im neko srušio navigaciju i prekinuo komunikaciju.
Ukazao je da se često beleže i napadi albanskih hakera na internet-sajtove srpskih tenisera ili SPC, a da naši pak odgovaraju upadima na sajtove zvanične Prištine.
- To je dečja igra. Sajtove koje su oborili imaju nizak stepen zaštite. Albanci su na samom dnu hakerske lestvice.
Iskusni protiv Srba
General u penziji i nekadašnji obaveštajac Vojske Jugoslavije Jovan Milanović kaže da je moguće da su srpski inženjeri ometali napade na našu državu.
- Istina je da je odluka o operaciji bombardovanja najavljena 1998. i arhivirana. Amerikanci su rekli "mi ćemo da uništimo PVO sisteme da bismo omogućili kopnene operacije". Računali su da bi trebalo za kopnene napade od 20.000 do 100.000 vojnika. Međutim, desio se sukob unutar NATO. Bivši nemački general u NATO Klaus Nauman rekao je da Nemačka ima zabranu da šalje vojnike - priča Milanović.
Ovaj general, koji je maltene godinu dana pre početka NATO bombradovanja došao do poverljivih dokumenta o planovima za vojne akcije Alijanse prema SRJ, navodi i odgovor koji su Nemci dobili od vodećih članica Alijanse.
- Ali predstavnici SAD, Francuske, Grčke rekli su mu da je to "šteta jer oni imaju najviše iskustva u sukobima sa Srbima, u dva svetska rata". Nisu uspeli da skupe ni 20.000 vojnika i zato se odustalo od plana da oni idu u kopneni napad. Tadašnji američki predsednik Bil Klinton je izjavio da je dosta da NATO iz vazduha baci Srbiju na kolena - navodi Milanović.
Šljivančanin: Pomogli su državi
Ni penzionisani pukovnik Veselin Šljivančanin ne isključuje mogućnost da su srpski stručnjaci opstruirali Alijansu.
- Naši ljudi, inženjeri, naučnici, naročito oni koji su bili u inostranstvu, još su od 1991. nudili razne vrste pomoći. Nisam čuo za tu sajber operaciju, ali ne isključujem mogućnost da su neki stručnjaci pokušali i na takav način, hakerskim operacijama, da pomognu svojoj državi - kaže Šljivančanin.
Činjenice
- 78 dana trajala vazdušna intervencije NATO
- prema podacima Ministarstva odbrane, poginuo 1.031 pripadnik vojske i policije i oko 2.500 civila
- stradalo 79 dece
- zvanično bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, čije je vreme potpunog raspada 45 milijardi godina
- nezvanično bačeno 60 tona uranijuma
- 25.000 tona eksploziva bačeno
- 50.000 projektila ispaljeno
- 60 srušenih mostova
- uništenih 300 fabrika, 190 škola, 20 bolnica
- procenjena šteta 100 milijardi dolara
Presudno i za Paštrik
Operacija srpskih inženjera krajem marta 1999. imala je, prema saznanjima Srpskog telegrafa, presudan uticaj da se otupi oštrica kopnenog aspekta NATO napada. Naime, kako kažu naši sagovornici, direktni učesnici u borbi na Paštriku, kada su naše snage herojski odbile mnogostruko jačeg neprijatelja i sprečile kopneni upad na teritoriju SR Jugoslavije, misija koja je onesposobila ceo sistem u sedištu Alijanse u Briselu naterala je NATO da za najmanje nekoliko dana odloži ofanzivu. To je našim snagama omogućilo da se pregrupišu i spremno dočekaju neprijatelja.
Operacija na Paštriku, koju su sproveli zajedno snage NATO i terorističkog OVK, imala je naziv "Strela" i vođena je od 26. maja do početka juna 1999.
Kuda vodi borba protiv globalnog zagrevanja pročitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
