Elem, amatersko-terapeutski bih se pozabavio sopstvenim primerom. Bez namere da generalizujem. Dakle, da se sam pitam: odjavio bih kablovske usluge, čak i usluge mobilne telefonije i, kao analog metadonske terapije za skidanje sa „ozbiljnijih“ narkotika, ostao na kućnom internetu. Na žalost, osim što su mi (kao i većini privatnika koji se ne bave dostavom brze hrane i programiranjem) prihodi drastično pali, nedavno sam izgubio svoj mobilni a Nemanja je nonšalantno brutalno uništio treći od početka „nove normalnosti“. Pošto su trenutno moderni aparati sa pet sočiva, selfi kamerama koje izlaću kao farovi Ferarija i milionima mega piksela rezolucije (kao da će sutra svi „unučići“ postati „institucije“!?), skočile su cene i najosnovnijih modela pametnih telefona za glupe ljude. Zato sam se namerio da sinu kupim 3G telefon za gradilište a sebi reaktiviram original 3310 iz 2003. Ali pritisak virtuelizovanog školskog sistema i potreba poslovanja ipak zahteva komunikaciju 4G karaktera. I eto mene u još dva robovlasnička aranžmana, prikrivena eufemizmom „ugovorna obaveza“, na po dve godine. Stara je istina da ko nema plaća najviše. Takva je ruka podeljena, nije sramota priznati. Ali me iskreno smorio momenat da ukućani odabraše neki polunabudženi aparat (koji, naravno, prati i takav finansijski aranžman) a ja, pod pritiskom kompleksa da opet budem prozvan ciketanom, a ja potpisom overih to. Šta znam? Valjda je plan da napravimo baš nabudžene slike pune trpeze, da sutra eventualno tolimo glad i žeđ gledanjem... ako nam ne oduzmu aparat? Svakako smo, kao jedinica, vrlo aktivno i dragovoljno učestvovali u svom podjarmivanju. To što sam se u poslovnicama nagledao identičnog ponašanja sugrađana iz raznih miljea uopšte nije olakšavajuća okolnost.
Na drugoj strani, juče sam pogledao kratki film Borisa Malagurskog o akciji profesora Aleksandra Kavčića, vezanoj za dostupnost besplatnih udžbenika za obavezno osnovno školstvo. Duboko sam u toj materiji. Osim što me samo školske knjige za osnovca koštaju svake godine kao po nov mobilni ili tablet i što mi je etičko-ideološki apsolutno odvratno da se monopol nemačke kompanije na tržištu udžbenike održava pod pritiskom EU zvaničnika (što u gore pomenutom filmu možete čuti i u vidu eksplicitne javne izjave samog predsednika Vučića), već sam pisao i o inicijativi fondacije Aleksandar Kavčić. Sada su obelodanjeni prvi konkretni potezi, inicijalna ponuda na www.besplatniudzbenici.com . Jer, kako reče i sam pokretač akcije: ko može da nam zabrani da, u bilo kojim tržišnim uslovima, ponudimo knjige po ceni od nula dinara? Sada je stvar na nama roditeljima da izvršimo, zakonom nam dat, uticaj da škole koje naša deca pohađaju odaberu upravo ta nastavna sredstva. Čini mi se da imamo valjane razloge, i materijalne i moralne. Te odluke se na nivou škola donose sada, u periodu od februara do aprila. Uparvo to je poruka dokumentarca. Tempirana je savršeno. Svaka čast svima uključenima.
Vratio bih se na primer sopstvenog domaćinstva, u nameri da zaokružim poentu (samo)kritičkog naslova. Prva reakcija supruge je bila da je sve to lepo ali nemoguće jer je kolonijalni interes (finansijski i ideološki) u igri. Znači ponovo rizik uloge večito antiprotivnog borca protiv vetrenjača, koji zbog tog kaprica nema ni posao ni primanja na nivou pedigrea, obrazovanja, sposobnosti... „Onog iz BS što ima i solo pesme“, zbog koga mu ženu, na ćošak od gajbe, „greškom“ šikaniraju panduri u civilu, bez prethodne legitimacije... Možda je ona u pravu? Ali ne mogu baš toliko puta za redom pod jaram, pomirljivo uzmičući pred korporacijama. Pogotovu što se radi o mnogo široj i važnijoj temi od toga da li ćemo porodično imati za kvalitetne selfije ili za kvalitetne obroke. Odmah sam kontaktirao odeljensku predstavnicu u Savetu roditelja. Prosledio sam joj film, članke, adresu sajta i obećao eventualno potrebnu podršku po tom pitanju. Krenuo sam sa obaveštavanjem prijatelja koji podižu osnovce... Napisao sam ovaj tekst... Za početak... Nastaviću sa aktivnostima do konačnog izbora besplatnih domaćih udžbenika kao jedinog logičnog sredstva za pravedno obavezno obrazovanje. Za praktikovanje robovskog mentoliteta plaćanja monopolskih cena kompanijama da nam ispiraju mozgove već imamo i SBB i MTS.
Knjigu Boška Ćirkovića Škaba “Odmetnost” možete poručiti OVDE.
Izvor: Pravda
