Bilo bi idealno da u narednih mesec do dva vakcinišemo tri do tri i po miliona ljudi i da na taj način steknemo uslove za kolektivni imunitet, kaže u intervjuu prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje infekcije kovid 19.

Brojevi lagano padaju, bašte su otvorene... Kako se sada ponašati?

- Stiže nam pravo proleće, što će biti izazov za narod koji je stalno pod nekim merama. S jedne strane, to može da bude dobra stvar iz psihičkog ugla, a s druge strane, ne smemo zaboraviti da još uvek moramo da poštujemo mere. LJudi moraju da cirkulišu i funkcionišu, ali opet treba naglasiti da mi još uvek nismo stekli uslove za opuštanje.

Podaci za Beograd, Niš, Novi Sad govore da se smanjuje broj pozitivnih, to je dobra tendencija, ali da li će tako biti i dalje, videćemo, sve zavisi od našeg ponašanja. Dakle, vakcinacija, mere, poštovanje mera u baštama kafića...

Sigurno da imamo više pozitivnih od onih koji se jave, jer postoje ljudi koji nemaju simptome ili su lakši, pa ne odu lekaru, a usput nekoga možda i zaraze. Dakle, dok ne steknemo kolektivni imunitet bar do 70 odsto, ne smemo se opustiti nikako i treba naglasiti da je nama potrebna kolektivna odgovornost.

Koji je to broj koji čekamo da bismo mogli da odahnemo?

- Bilo bi dobro da smanjimo broj zaraženih na dvocifren broj, ali daleko smo od toga. Tek onda bismo mogli da kažemo da smo stali na crtu ovoj bolesti. S druge strane, potrebno je smanjiti hospitalizaciju, a prema podacima sa kojima trenutno raspolažemo, bolnice primaju više nego što otpuste, svi očekujemo da će do kraja sledeće nedelje taj broj počne da opada.

Prvi cilj koji sam ja pominjao je da broj padne makar ispod 1.000. To bi moralo da bude poštovanje svih mera čak i ako se budu neki kapaciteti otvorili, kao što su tržni centri, ili restorani, kafane, kafići, moramo biti svesni da moraju strogo da se poštuju mere.

Vakcinacija se odvija solidno, da li ćemo uskoro i mi moći da slavimo kao Izraelci?

- Za tako nešto potreban je obim vakcinacije i kolektivni imunitet koji bi bio najmanje 60 do 70 odsto. Ne možemo još uvek da živimo kao Izraelci ili Britanci. Neki nas kritikuju povodom mera, mi imamo mere, nije problem u tome. Možda smo mi iz određenih razloga imali na kraće vremenske periode, a trebalo je u kontinuitetu 14 dana.

Da li to znači da smo balansirali između zdravlja i ekonomije, ili postoji još nešto?

- Ne bih sveo na balans. Naš narod se posle popuštanja mera uvek ponašao opuštenije, u Nemačkoj ide normalno, jer oni su bili duže u oštrijim merama, razlika je i u našem mentalitetu. Bilo je kritika da mere nisu bile pravovremene, da nisu bile potpune, možda je bilo nekih poteza, ali činjenice govore nešto drugo.

Čak i oni koji kritikuju ne bi mogli da ih sprovedu jer ljudi moraju da žive, prihoduju, a najlakše je sedeti i kritikovati. S druge strane, pa i ovi koji su sprovodili neke oštrije mere nisu postigli neke rezultate. Mi smo nametali nešto što je stanovništvo shvatalo kao pritisak, pozivali smo stalno na poštovanje mera, a glavni problem u merama nisu one same po sebi, nego poštovanje, nadzor i kontrola.

Koliko će nam značiti vakcinacija studenata i uopšte mladih ljudi?

- Veoma znači to što će se mladi vakcinisati. Ako danas imamo 60.000 vakcinisanih i više, i tako nastavimo, onda je to odlična stvar i hajde da to iskoristimo. Da bismo se vratili normalnom životu, čemu težimo svi, i mladi ljudi i stariji, potrebno je za što kraće vreme sprovesti obimniju vakcinaciju.

Bilo bi idealno da u narednih mesec dana do dva meseca vakcinišemo tri do tri i po miliona ljudi i da na taj način steknemo uslove za kolektivni imunitet. Ako posmatramo širu sliku, najodgovornije su pristupili ljudi stariji od 65 godina, koji su zapravo i bili fokus na samom startu kada smo krenuli u imunizaciju stanovništva.

Sada treba forsirati radno aktivno stanovništvo, jer ako se pogleda struktura hospitalizovanih, onda se uočava da upravo ti ljudi dominiraju. Nije to više samo starije stanovništvo, to su ljudi od 25 do 60 godina, oni su sada najzastupljeniji u hospitalizaciji. Međutim, sa fatalnim završecima dominiraju stariji.

Kako komentarišete ponašanje mladih, igranje kola oko spomenika, žurke...?

- Otkad smo uveli komunalnu miliciju kontrola mera je poboljšana, ali se problem još uvek krije u našem mentalitetu. Pitanje je šta ta omladina čita na internetu, šta prati, ko su im idoli, uzori? Da se razumemo, ne prebacujem ništa narodu, jednostavno to je neki naš životni stil, ali treba shvatiti u kakvom problemu se nalazimo.

Znam, teško je izboriti se s promenom, ali mene je iznenadila jedna vrsta sebičnosti za koju nisam verovao da postoji kod mog naroda, ali sada sam se uverio na konkretnim primerima. One ljude koji su igrali kolo oko spomenika i pravili žurke i ove koji su kao studenti pravili proslavu - lično tumačim kao potpuno odsustvo solidarnosti prema bližnjima, i s druge strane sam siguran da postoji i deo politikanstva.

Približava se Uskrs, kako da ponašamo? Da li ćemo moći da se posećujemo?

- Ako se budemo vakcinisali u onom obimu koji bi nam stvorio sigurnost, da u kratkom periodu vakcinišemo i dostignemo željeni broj, bilo bi nam lakše sigurno. Opet, oprezno i sve zavisi od trenutne epidemiološke situacije, broja vakcinisanih i imunizovanih. Generalno, mi se moramo vakcinisati kako ne bismo dali mnogo prostora ovim novim sojevima.

Recimo, britanski ne možemo eliminisati jer on je već tu, ali da nam se ne pojave novi sojevi, što ćemo sprečiti samo obimnom vakcinacijom. Ako uspemo da vakcinišemo tri do tri i po miliona ljudi, onda ćemo biti u prilici da živimo normalnije.

Kada ćemo osetiti olakšanje, kada ćemo moći da budemo slobodniji?

- Ne možemo očekivati pre juna. Mi bismo mogli u narednim mesecima, do jula, da smanjimo broj, ali sigurno nećemo moći da eliminišemo nove pozitivne u potpunosti. Onog trenutka kada broj padne ispod 1.000, pa onda da dođemo na dvocifreni broj, to će biti ocenjeno kao izvanredno. Moguće je sve to ako se ljudi ponašaju odgovorno, ako se vakcinišemo. Kampanja vakcinacije trebalo bi da bude mnogo jača i otvorenija, jer ovo se ne tiče demokratije, već civilizacije.

Obavezna vakcina za zdravstvene radnike

Da li ste za to da se uvede obavezna vakcinacija za zdravstvene radnike?

- To je apsolutna potreba. Svako ko se izjašnjava protiv toga mora da objasni zašto je to tako. Ako se neko izjašnjava protiv obavezne vakcinacije zbog specifičnosti zdravlja, ako neko ne može da primi, to je u redu, ali svako ko se drugi izjašnjava a nema te argumente takva osoba nije za medicinu. Mi već sada imamo mogućnost da to uvedemo, jer postoji podzakonski akt koji se zove Pravilnik o imunizacijama, po tom pravilniku određene vakcine su obavezne za zdravstvene radnike.

Recimo MMR za pedijatre, vakcine koje štite respiratorni sistem, protiv tuberkuloze su obavezne za one koji rade na plućnim klinikama, za one koji rade na dijalizi, za njih je obavezna vakcina protiv B-hepatitisa. Za sve lekare, sestre, medicinske radnike i nemedicinsko osoblje u tim ustanovama obavezna je određena vakcina.

U ovom slučaju, kada se borimo sa virusom korona, kada prolazi ceo svet kroz sve ovo, zar nam sada nije obavezna vakcinacija? Jeste, naravno. Što se mene tiče, ja se apsolutno slažem s tim.

Nemačka želi da napusti Evropsku uniju? Više o tome OVDE.

Izvor: Blic