Deset godina posle Arapskog proleća, što je naziv za talas demonstracija, protesta i pobuna u prevashodno arapskim zemljama, koji je počeo 17. decembra 2010. godine, Libija je od najbogatije zemalje u Africi postala ratom opustošena zemlja koja živi praktično bez centralne vlade.
Nekada prosperitetni Libijci svakodnevno se suočavaju sa nestašicom hrane, goriva i lekova, nestankom električne energije. Zauzeti preraspodelom moći, novi lideri nisu u stanju da ujedine zemlju i započnu rekonstrukciju infrastrukture i privrede.
– Gadafi je bio istoričar i revolucionar sa životnim iskustvom. Imao je informacije o pretnjama u regionu Bliskog istoka… Upozoravao je na to još ’80-ih godina, sve je to zabeleženo. I sada se, nažalost, sve što je predvideo tačno ispunjava – rekao je on.
– Ako je problem bio u odlasku Gadafija sa vlasti ili (bivšeg iračkog lidera) Sadama Huseina, kako su oni tvrdili, onda zašto se sve to besmisleno razaranje i ubijanje i dalje dešava? – dodao je El Dam.
Kako Kina potiskuje Rusiju iz Srbije, pročitajte OVDE.
Izvor: Informer
