I ujedno predstavljaju i odgovor na to kakve su šanse opozicije na zasad objedinjenim predsedničkim, parlamentarnim i beogradskim izborima koji se mogu odigrati koliko najdalje za godinu dana.
Odgovor glasi – velike, uprkos svim nalazima Ipsosovih istraživanja da ubedljivo preovladava stav da Vučić vodi zemlju u dobrom pravcu.
Izbori se mogu odigrati koliko već za šest meseci, ukoliko Vučićev politički štab (najbolji u Evropi) tako odredi, na osnovu glavnog izazova – kontrole korona pandemije – ali i drugih okolnosti.
Procena trenutka kad će Vučić dati izbore izvesno se tiče toga kako će se primiti vakcinacija i da li je manje rizično proglasiti pobedu nad koronom u jesen ili čekati mogući novi talas zaraze u proleće.
Uticaće i to da li je bolje imati izbore u Srbiji u poslednjim danima vlasti Angele Merkel, čiji odlazak sa scene se očekuje posle nemačke trke za Bundestag i novog kancelara u septembru. Ili čekati nove krupne promene u korona svetu.
Kojom brzinom Vučićeva vlast slabi iznutra, spolja je nemoguće tačno znati, budući da smo odavno ušli u njeno razdoblje kad psihološki razlozi imaju prevagu nad političkim.
Da je u povlačenju i opadanju, vidljivo je od protesta jesen-zima 2018/19.
Uzima se kao neporecivo da je za promenu na čelu Srbije presudan pobednik predsedničkih izbora, međutim u sadašnjosti to mogu biti i beogradski izbori.
Po ekonomskoj nadmoći prestonice, Srbija je grad-država tehnofeudalnog tipa, i prema toj srazmeri, lakše je zamisliti režim kako sklapa neki konačni sporazum za Kosovo nego kako gubi kontrolu nad Beogradom i ogromnim biznis projektima poput najavljene gradnje metroa.
Sada, na pragu beogradskih izbora, Vučić je u situaciji da mu se u stranci ne zna, ili barem ne javno, ko mu uopšte vodi gradski odbor stranke.
Da li treba naprednjaci u Beogradu da prihvate vođstvo Gorana Vesića i sa njim iznesu gradsku kampanju?
Vesića, čiji negativni rejting i nepopularnost niko ne dovodi u pitanje, kao ni omraženost u samom SNS.
Ili će taj zadatak biti poveren Aleksandru Šapiću, koji je poput Vesića takođe čovek bivše žute vlasti, ma koliko sa svojim Srpskim patriotskim savezom nastojao da bude savršeni naprednjak?
Kad Vučić odgovarajući nemušto na pitanja novinara o Stefanoviću kaže na njemu je, da li to znači možda da će ovaj za iskupljenje i mirno povlačenje zauzvrat pre toga morati da ponovo osvoji Beograd za predsednika.
Ne stoji SNS tako loše u Beogradu, gde je možda za celih 10 odsto niži nego u Srbiji, koliko se Vučiću podrška klati na ivici noža.
Jer, on je na junskim izborima 2020. izveo sve svoje birače i to je dostignut plafon, za sve preko toga potrebno je čudo.
A čuda se ne dešavaju tako lako, naročito ako se gleda iz tog ugla da Vučić ne može više da pridobija nove, nego samo da sačuva svaki glas koji već ima.
Za pobedu na predsedničkim izborima njemu je potrebno da osvoji većinu, 50 plus jedan glas u prvom krugu, a tu ga Beograd lako može spustiti ispod tog rezultata.
Izbore za predsednika 2017. dobio je sa oko 55 odsto.
Ukoliko sada bude drugog kruga, Vučić je izvesno izgubio izbore, mada možda neće odmah biti razvlašćen, nego će verovatno pokušati da se održi slično kao Milo Đukanović posle avgustovskih izbora u Crnoj Gori.
A to znači kupujući vreme da se pobednici politički istrebe međusobno.
U slučaju da se dokaže da je u prvom krugu ispod potrebne većine, Vučićevi birači će jednostavno ostati kod kuće, neće pomoći ni kol-centri, ni koordinatori SNS, kapilarni glasovi i sva ostala mašinerija.
Sad pitanje svih pitanja biće da li opozicija može da izvede svoje birače i to u Beogradu, gde je nesumnjivo najjača. Naročito, da li može pošto ih je ostavila kod kuće kampanjom bojkota u junu 2020.
I da li je najbolji način da to uradi tako da se svrsta u takozvane ideološke kolone, što je drugo ime za stav o Kosovu i pitanje savezništva sa Zapadom i Istokom.
Sa ovim sadašnjim nivoom sukobljavanja deluje da ne može da podstakne i probudi svoje biračko telo.
Opozicija besmisleno troši snagu koja nije ni velika ni neiscrpna, na i dalje nepostojeće pregovore o izbornim uslovima, uz pomoć Evropskog parlamenta, ili bez njega.
Ili na kampanju ugledanja na druge zemlje, poput priče Budimpešta u Beogradu, koju zastupa Nebojša Zelenović, ali i više drugih istaknutih ličnosti.
To je ideja da opozicija u Beogradu Vučića pobedi isto kao što je i u Budimpešti Mađarska kandidata Viktora Orbana, da se upriliče opozicioni predizbori, sedam dana da građani glasaju za kandidate opozicije, pod šatorima i na ulicama prestonice, pa da, je li, pobedi najbolji.
Ali, kao što je Danasu rekao i Aron Čonka iz DZVM, teško je izjednačiti izborni okvir u Srbiji i u Mađarskoj, gde opozicija nije van parlamenta, a i daleko je zastupljenija u medijima.
Srpska opozicija bi mogla da umesto svega toga, i zanemarujući nagoveštaj predsedničke kandidature Borisa Tadića, razmotri ideju svog malog koncerta.
Koncert velikih sila 21. veka predložili su nedavno američki diplomata Ričard Has i profesor Čarls Kapčan kao rešenje za novi postkorona svet.
Koncert je stalni forum za dogovaranje, ali iza zatvorenih vrata, jer ne treba da podstiče takmičenje nego da ga obuzdava.
Na koncertu naše opozicije trebalo bi da se sklopi samo jedan dogovor – o izričitom nenapadanju, ali ne zarad podrške predsedničkom ili gradonačelničkom kandidatu, nego da bi se pokazalo da svi razumeju da su opozicioni sukobi jedino i isključivo na korist Vučiću, i da su u stanju da toj koristi pretpostave opšte dobro kao što je mirna promena vlasti.
Organizovanje koncerta moglo bi da bude povereno onima što se sada zovu Demokratskom strankom, iz čistog istorijskog poštovanja prema imenu, i ni zbog čega drugog.
Ko je ubio Slobodana Miloševića pročitajte OVDE.
Izvor: Danas
