Da li se Rusija sprema da napadne Ukrajinu, pita se Bi Bi Si. Brojni izvori javljaju da je duž granice istočne Ukrajine i na Krimu primećeno nagomilavanje ruskih snaga. Mnogi izveštaji pojavili su se na Tviteru, uključujući i tvitove analitičarsko-obaveštajne agencije DŽejns o prisustvu Iskander projektila kratkog dometa.
Kremlj nije dao nikakve detalje o tome koje jedinice su raspoređene blizu Ukrajine. Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitri Peskov rekao je da je raspoređivanje snaga na ruskoj teritoriji "unutrašnje pitanje" koje se nikoga ne tiče. Neke trupe, ukljućujući jedinice na Krimu, su na vojnim vežbama.
Peskov je takođe optužio Ukrajinu da "provocira".
Ukrajinski obaveštajni izvori rekli su Bi Bi Si-u da je na terenu prisutno dodatnih 16 bataljona taktičkih grupa, odnosno oko 14.000 vojnika. Sve ukupno, navode iz Ukrajine, Rusija sada ima oko 40.000 vojnika na istočnoj granici i oko 40.000 na Krimu, koji je uzela od Ukrajine u martu 2014.
Da li je ovo vojska osvajača? Moguće, ali analitičari kažu da je velika invazija malo verovatna. Infiltracija je oprobani ruski metod. Ruske specijalne snage bez insignija - poznate kao "mali zeleni" - zauzele su Krim 2014.
Ukrajina, NATO i zapadne vlade kažu da Rusija ima regularne jedinice i teško naoružanje u istočnoj Ukrajini, što Kremlj demantuje i navodi da je reč o "volonterima".
Zašto Rusija ratuje sa Ukrajinom?
Od propasti komunizma 1991. godine, ruske snage su intervenisale u više sukoba na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza, uključujući Čečeniju i druge delove Kavkaza.
U aprilu 2014. godine, po pripajanju Krima, proruski separatisti zauzeli su veće delove regiona Donjeck i Lugansk. Pre toga, višemesečne pro-zapadne demonstracije u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, proterale su proruskog predsednika Viktora Janukoviča, objašnjava Bi Bi Si.
U ovo regionu poznatom kao Donbas, stanovništvo mahom govori ruski i mnogi stanovnici imaju ruske pasoše. Putin je rekao da će Rusija braniti svoje državljane u inostranstvu ako budu ugroženi.
Rusko-ukrajinski odnosi su sasvim sigurno zatehnuti, ali dve zemlje nisu u ratu. Sporadičnih sukoba u Donbasu je bilo.
Rusko slanje GRU specijalnih snaga, sajber oružja i propagande u ovom i drugim sukobima je poznato kao "hibridno ratovanje" - što znači da nije ni pravi rat a ni zamrznuti konflikt, navodi britanski servis. U specijalnom izveštaju američkog Kongresa prošle godine, posebna pažnja posvećena je ulozi GRU.
Veći sukob u ovoj oblasti zabeležen je 2014. godine da bi 2015. bilo potpisano primirje i od tada je u nekoliko navrata bilo razmene zatvorenika.
Više od 13.000 ljudi je stradalo u sukobu. Ukrajina navodi da je ove godine 26 njihovih vojnika stradalo u Donbasu, u poređenju sa 50 koliko ih je registrovano 2020. Separatisti kažu da je više od 20 njihovih članova poginulo ove godine.
Zašto Rusija sada preti Ukrajini?
Rusko-ukrajinski analitičari Pavel Flegengauer i DŽejms Šer navode nekoliko faktora koji su doveli do tenzija.
U februaru, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je uveo sankcije Viktoru Medvedčuku, moćnom ukrajinskom oligarhu i Putinovom prijatelju. Ukrajina je takođe zabranila trad trima proruskim TV stanicama.
Mirovni sporazum u Minsku, dogovoren 2015. godine, daleko je od ispunjenog, piše Bi Bi Si i kao primer navodi da u separatističkom regionu još uvek nije dogovoreno organizovanje izbora koje će nadgledati nezavisni posmatrači.
U ranijim sukobima u "bliskom inostranstvu", Rusija je slala svoje trupe pod izgovorom da je reč o "mirotvorcima". To se dogodilo u Moldaviji i Južnoj Osetiji. DŽejms Šer smatra da bi to sada moglo da se dogodi i u Ukrajini i tada bi situacija bila "zamrznuta" u korist Moskve.
Neki spekulišu da Putin takođe želi da testira američkog predsednika DŽoa Bajdena koji je zauzeo čvršći stav prema Rusiji od svog prethodnika, Donalda Trampa.
Putina u septembru čekaju parlamentarni izbori a suočen je i sa sve masovnijom podrškom opozicionaru Alekseju Navaljnom. Zbog toga bi "odbrana" Rusa u Ukrajini mogla da se dopadne mnogim biračima, navodi Bi Bi Si i dodaje da bi na taj način i Navaljni bio marginalizovan.
Da li Ukrajinu štiti NATO?
Ne baš, jer Ukrajina nije članica saveza. Ali NATO ima bliske veze sa Ukrajinom koja je dobila zapadno oružje uključujući i američke antitenkovske mine DŽavelin. Stoga, piše Bi Bi Si, Rusija zna da bi svojim akcijama mogla da isprovocira Zapad da pošalje dodatnu vojnu pomoć Ukrajini.
Zelenski je pozvao NATO da ubrza pristupne pregovore sa Ukrajinom, ali zbog konflikta koji tinja i postojećih uslova alijanse koja ima 30 članova, to će im teško poći za rukom.
Putin uveo sankcije Erdoganu! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Bi Bi Si/ Kurir
