Teške je optužbe uputila na Selakovićev račun potpredsednica SSP Marinika Tepić, rekavši, između ostalog, da je uticao na policajca Gorana Stamenkovića da prizna krivicu u jednoj od istraga ove afere da bi mu zauzvrat legalizovali nelegalni objekat.
Selakovićev otac je bio visoki funkcioner SPS-a i direktor državnog preduzeća tokom 90-ih, a mladi Nikola učlanio se u Srpsku Radikalnu stranku.
Završio je Šestu beogradsku gimnaziju. Posle osnovnih i master akademskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2010. godine pohađa doktorske studije. Tokom studija tri puta je pobeđivao na takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu. Bio je član tima na međunarodnom takmičenju iz oblasti Internacionalnog javnog prava „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition“, a 2007. godine dobio je prvu nagradu Alan Votson Fondacije za projekat „Dušanov zakonik i pravni transkripti“.
Na Pravnom fakultetu 2009. godine postaje stručni saradnik u nastavi na predmetima „Uporedna pravna tradicija“ i „Nacionalna istorija države i prava“, na kojima je 2010. izabran za asistenta.
Sukob interesa
Agencija za sprečavanje korupcije zaključila da se Selaković nalazi u sukobu interesa i preporučila njegovo razrešenje sa funkcije ministra pravde.
Podsećamo, Selakovića je Agenciji u aprilu 2014. godine prijavilo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije zbog sumnje da se vodio interesima kada je za funkcije zamenika javnog tužioca i sudije, kao član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, glasao za svoje bliske saradnike iz Ministarstva.
On se „teretio“ da je direktno učestvovao u njihovom odabiru za kandidate na više funkcije, a reč je o Radomiru Iliću (aktuelnom državnom sekretaru) i Mirjani Mihajlović, koji su tada bili njegovi savetnici.
On se žalio i odluka o žalbi je doneta tek šest godina kasnije, umesto posle nekoliko meseci, ali je momenat u kome se donosi sve samo ne slučajan.
Koordinacija odnosa Vučića i SPC
Posle toga, utisak je, na poziciji sekretara predsedništva, Selaković se najviše bavio odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom, naročito kad je reč o politici režima prema Kosovu i Metohiji, budući da je Sveti Sinod uvek jasno poručivao da je KiM neraskidivi deo Srbije. Deo vladika je u njemu video čoveka zaduženog da vrši pritisak na SPC i amortizuje stavove koji nisu u skladu sa aktuelnom državnom politikom.
Portal Nova je ranije pisao da je Selaković neposredno pred posetu mitropolita crnogorskog-primorskog Amfilohija, nakon izbora u CG, vršio jak pritisak na blaženopočivšeg patrijarha Irineja, govoreći mu da skrene pažnju Amfilohiju da ne kritikuje Vučića.
Inače, Selaković je u SPC blizak i sa vladikom Stefanom Šarićem, duhovnikom brojnih estradnih ličnosti bliskih režimu i protagonistom vakcinacije u kampanji režima. NJihova zajednička uloga je da određuju ko će dobiti poslove na Hramu Svetog Save u koje se ulažu milioni, odnosno na koji način će se trošiti sredstva za završetak unutrašnjih radova.
Snažno podržao Mila Đukanovića
Veliko nezadovoljstvo među Srbima je izazvao 2015. godine Nikola Selaković kada je otišao na veliki kongres DPS-a (stranke Mila Đukanovića) u Podgoricu i u ime države Srbije i Aleksandra Vučića snažno agitovao za politiku Mila Đukanovića održavši srceparajući govor „bratske podrške“.
Naravno, režimski mediji su tu sramotnu podršku Milu prećutali i pokušali da sakriju od javnosti u Srbiji da bi Vučić nastavio da se folira da je u „sukobu“ sa Milovom politikom (zajednički savetnici su im Beba Popović i Mlađan Dinkić).
Šta Lazanski kaže o pritiscima sa zapada i vojnoj budućnosti Srbije pročitajete OVDE.
Izvor: nova.rs
