Obraćajući se novinarima, Putinov portparol Dmitrij Peskov, rekao je da poziv Bele kuće da se sastanu „u trećoj zemlji u narednim mesecima“ neće biti moguće organizovati, barem u kratkom roku.
Upitan da li će razgovori biti organizovani u tom roku, Peskov je rekao „ne, bilateralni sastanak naravno ne može biti organizovan tako brzo“. Dodao je da je „pitanje još uvek u fazi analize“ i da Moskva još nije završila raspravu o svom pretpostavljenom učešću u predstojećem multilateralnom samitu o klimi zakazanom za sledeću nedelju.
Istovremeno, zvaničnik Kremlja priznao je da izveštaji zapadnih medija koji sugerišu da se Vašington priprema da objavi novi paket sankcija protiv ruskog državnog duga, kao i potencijalno proterivanje starijih diplomata, nisu od koristi.
„Jasno je da nema dima bez vatre“, rekao je on, ali „za sada nećemo komentarisati novinske izveštaje i sačekaćemo da li će neke konkretne odluke biti zvanično objavljene“.
Međutim, dodao je Peskov, „činjenica da se o sankcijama verovatno razgovara ni na koji način neće pomoći verovatnoći da se takav sastanak održi - to se može nedvosmisleno konstatovati“.
„Bez obzira da li ove stvari koče predlog ili ne, to će biti odluka predsednika. Postojao je predlog predsednika Sjedinjenih Država, a onda će on biti predmet odluke predsednika Rusije“, rekao je Peskov.
„Što se tiče samih sankcija“, dodao je Peskov, „osuđujemo svaku takvu meru, smatramo je nezakonitom i, u svakom slučaju, ovde se primenjuje princip reciprociteta. Uzajamnost koja omogućava upotrebu kako bismo najbolje osigurali da se ispune naši sopstveni interesi“.
Bajden je samit predložio tokom iznenadnog „poslovnog“ telefonskog razgovora sa Putinom u ponedeljak. Rekao je da će međusobni razgovori omogućiti dvojici lidera da „razgovaraju o čitavom spektru pitanja sa kojima se suočavaju SAD i Rusija“. U svojoj objavljenoj evidenciji poziva, Kremlj je saopštio da je američki predsednik „izrazio interes za normalizaciju bilateralnih odnosa“ i da je uspeo da pronađe potencijalni zajednički jezik oko kontrole naoružanja, kao i iranskog nuklearnog programa, situacije u Avganistanu i globalnih klimatskih promena.
Sastanak bi bio prvi između predsednika dveju zemalja, otkako se Putin sastao sa Bajdenovim prethodnikom Donaldom Trampom u Helsinkiju 2018. godine. Iako je bivši američki lider dijalog opisao kao „duboko produktivan“, razgovori su bili u senci pritiska kongresmena iz Vašingtona da se osudi navodno rusko mešanje u izbore 2016. godine, koje je navodno pomoglo političaru Republikanske stranke da uđe u Belu kuću.
U Moskvi vlada skepticizam da je Bela kuća spremna za vrstu kompromisa koja je potrebna za konstruktivne pregovore. U komentaru novinarima pre dve nedelje, portparol Kremlja, Dmitrij Peskov je rekao da „niko neće dozvoliti Americi da razgovara sa Rusijom sa pozicije sile“. Umesto toga, naglasio je on, dve zemlje moraju da se odnose jedna prema drugoj kao jednake.
Ponuda za pregovore dolazi u pozadini niza eskalacija u istočnoj Ukrajini, gde su se snage Kijeva sukobile sa snagama dvema otcepljenim republikama Donbasa. Moskva je od tada rasporedila više svojih snaga duž svoje granice sa Ukrajinom, u potezu koji je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu opisao kao „obezbeđivanje vojne bezbednosti zemlje“ u kontekstu pojačane aktivnosti NATO-a pod vođstvom SAD-a.
Poznato kad Putin dolazi u Srbiju! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: vostok.rs
