Najnovije

Kome odgovara kontrolisani sukob u Donbasu?

Predstavnici suprotstavljenih strana govore da su spremni kao zapete puške da odgovore na provokacije, ali istovremeno odbacuju sumnje da spremaju napade. Kijev i Moskva međusobno se optužuju za provociranje i potpirivanje vojnih akcija na istoku Ukrajine. Proteklih nedelja, gotovo svakodnevno, izveštava se o kršenju formalno sklopljenog primirja iz jula prošle godine. Otkud je sada došlo do zaoštravanja odnosa u Donbasu i gomilanju vojnih snaga u Donbasu. Koliko su Rusija i Ukrajina na ivici velikog rata, i da li će u eventualni sukob biti uključen i NATO?

Ukrajinska artiljerija (Foto: Flickr)

Ukrajinski mediji su, još u februaru, izvestili da je došlo do kršenja primirja u Donbasu. Tada su vojni stručnjaci u Kijevu izjavili da, iako su oružani sukobi prestali, vojne jedinice samoproglašenih „republika" aktivno koriste bespilotne letelice na granici. Pored toga, na prvoj liniji fronta nije bilo obustave snajperske vatre - izvor BBC ukrajinskog servisa iz Generalštaba Ukrajine kaže je da u Donbasu danonoćno operiše između 10 i 12 grupa profesionalnih snajperista iz Rusije. Moskva je više puta poricala učešće ruskih vojnika u sukobu na istoku Ukrajine.

 

 

„Mirovnog procesa više nema - snajperisti su u akciji, ima pucnjave, rat se nastavlja", konstatovao je početkom februara jedan od najuticajnijih ukrajinskih političara, ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov.

“Ovo je možda početak hladnog rata između zapadne civilizacije i Ruskog carstva, kako to Putin vidi. Ali me sada više brine to što ovo lako može da postane vruća faza rata za Ukrajinu, jer predsednik Rusije sa svojim može da odigra još jednu avanturu protiv nas”, upozorava Avakov.

Zapravo, krajem februara i početkom marta postalo je jasno da zaoštravanje odnosa poprima ozbiljan karakter. Broj poginulih ukrajinskih vojnika na prvoj liniji fronta od jula 2020-e, kada je zaključeno primirje, do danas iznosi 19, dok ranjenih ima na desetine. Samo od početka godine, poginulo je 15 ukrajinskih vojnika. Predsednik Vladimir Zelenski, koji je primirje iz jula prošle godine smatrao jednim od svojih nesumnjivih dostignuća na putu ka uspostavljenju mira u Donbasu, prošle nedelje konačno priznao da je broj okršaja na frontu porastao.

“Očuvanje potpunog prekida vatre garancija je nastavka teških, ali preko potrebnih pregovora u formatima Minska i Normandije. Još jednom bih naglasio da je naša vojska sposobna da odbije bilo koga. I ovo jača našu poziciju da situaciju rešimo diplomatskim putem koji je Ukrajina izabrala za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija i povratak našeg naroda. Na ovom putu uživamo punu i nepokolebljivu podršku međunarodnih partnera, uključujući Evropu i Sjedinjene Države. Predsednik DŽo Bajden me je uverio da Ukrajina nikada neće ostati sama protiv ruske agresije”, rekao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik Zelenski u međuvremenu je zatražio razgovore sa ruskim predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o eskalaciji sukoba na istoku Ukrajine, tvrdeći da se na tom području u ovom trenutku nalazi blizu 40 hiljada ruskih vojnika. Odgovor iz Kremlja na ovu ponudu još nije stigao. Ali jeste vrlo oštro upozorenje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavorva.

“Da li je novo zaoštravanje situacije u skladu sa ciljem rešavanja domaćeg problema predsednika Zelenskog zbog pada rejtinga? Još jednom slušamo tezu koja na Ukrajinu gleda iz geopolitičke perspektive uz tvrdnju kako bez Ukrajine Rusija nema globalni značaj. Ostavljam ovo na savesti onih koji ispovedaju ove ideje, njihovoj pravičnosti i sposobnosti da cene modernu Rusiju. Kao što je nedavno rekao predsednik Vladimir Putin; ali ove reči su i dalje relevantne - oni koji pokušaju da pokrenu novi rat u Donbasu uništiće Ukrajinu”, upozorio je šef ruske diplomatije.

A kako rasplet zaoštravanja odnosa u Donbasu vidi bezbednosno-politički analitičar dr Darko Trifunović, profesor na beogradskom Fakultetu za bezbednost:

“ I Sjedinjenim američkim državama i Rusiji odgovara, što je paradoksalno, zaoštravanje odnosa u Donbasu, jer ove dve supersile nikada neće zaratiti jedna protiv druge. Zapravo taj scenario je malo verovatan, ali da oni vode ratove preko malih – “proksi” teritorija, to je već poznata stvar. I taj sudar američkih i ruskih interesa koji je vidljiv i na ovim našim prostorima, i u poslednje vreme u Crnoj Gori, sada trenutno se odvija u Donbasu gde Vladimir Putin kome popularnost pada u Rusiji, već je na 33 posto, gde su ekonomski pokazatelji jako loši i gde sankcije zapada prema Rusiji daju velike efekte, njemu u ovom trenutku odgovara da pokaže mišiće I da vrati ponos nacije koja ekonomski tone. Sa druge strane SAD-u odgovara da Ruse uvuku u neki novi sukob kako bi im pojačali sankcije, i kako bi ih slabili. Dovođenje trideset i nešto bataljona koje je Vladimir Putin doveo na granice sa Ukrajinom, dnevno koštaju Rusiju nekoliko stotina miliona dolara, što je svakako dodatno ekonomsko iznurivanje”.

Trifunović tvrdi da Sjedinjene američke države apsolutno u ovom trenutku ne žele direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom.

“ Očigledno je da Sjedinjena američke države nemaju neku očitu nameru, jer videli smo da se sada i njihovi brodovi povlače iz Crnog mora. Ali, dovođenje ruskih trupa na ukrajinsku granicu, kao što sam rekao, dodatno je ekonomsko iznurivanje ali i ozbiljan argument partnerima u NATO-u da je Rusija opasna, da širi taj maligni uticaj i da želi da Ukrajinu, kao suverenu državu, dovede u jednu tešku poziciju.”

Analitičara Darka Trifunovića za kraj pitamo da li je realno očekivati da, bez obzira koliko kontrolisan, sukob u Donbasu ipak bude sudar Ruske vojske i NATO pakta, a ne ukrajinske armije, on kaže:

“Da, NATO će svakako pomoći Ukrajini. Ovde imate vrlo zanimljivu situaciju sa Turskom kao članicom zapadne alijanse, s obzirom da se njen predsednik Ređep Tajip Erdogan viđa sa ukrajinskim zvaničnicima, a sa druge strane ima vrlo bliske odnose i sa Ruskom federacijom i predsednikom Putinom. Turska kao ključna zemlja Crnog mora koja kontroliše Bosforski moreuz pojavila se kao izvoznik bespilotnih letelica Ukrajini, što joj nije prepreka da se preporuči kao medijator u rešavanju nastalog spora”.

Kontrolisan, ili sukob van kontrole u Donbasu, po oceni većine analitičara najviše bi koštao upravo samu Ukrajinu. Sa ovom ocenom se slaže I bivša poslanica Vrhovne rade Nadežda Savčenko, koja je u Rusiji osuđena na 22 godine zatvora, zatim pomilovana, a kod kuće uspela da od „heroine“ postane „izdajnik“, koja upozorava da je pred Ukrajinom katastrofa ukoliko se krene u otvoreni sukob u Donbasu.

„Ovaj rat neće biti isti kao 2014. godine. Ovde niko ne priprema ljude za samoodbranu. Biće brzo, krvavo, izgubićemo sve dok ne naučimo da mobilišemo veći dao građana u državi, pri čemu nije dovoljno samo pričati kako je Amerika na našoj strani“, konstatovala je Savčenko gostujući na jednoj lokalnoj televiziji.

Dali ipak na smirivanje situacije u Donbasu ukazuje ovonedeljni telefonski razgovor predsednika Amerike DŽoa Bajdena sa ruskim liderom Vladimirom Putinom? Bajden je naglasio da su SAD čvrsto posvećene suverenitetu I teritorijalnom integritetu Ukrajine, pozivajući Putina da “deeskalira tenzije”. Nešto ranije predsednik Ruske federacije je ustvrdio da Moskva neće prva provocirati:

“Znate, koliki je naš vojni budžet? 46 milijardi. Pogledajte Veliku Britaniju. Mnogo je veći od toga. U SAD je 770 milijardi. Rusija je šesta država na svetu po tome koliko je novca potrošeno na našu vojsku. Francuska, Nemačka, Japan, Velika Britanija, SAD, svi su ispred nas. Pa, ko je ovde agresivan? Ko je miran? Mislim da možemo jasno reći da je Rusija sigurno vrlo vaspitana i uljudna i želimo da radimo na diplomatskom rešavanju sukoba“.

Od izbijanja sukoba u istočnoj Ukrajini poginula je više od 14 hiljada ljudi, a napori da se postigne političko rešenje trenutno su na slepom koloseku.

Ko napada američku vojsku u Iraku, saznajte OVDE.

Izvor: RTV

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA

ENGLISH NEWS