Poznati ruski ratni reporter Evgenije Podubni u svojoj reportaži o mogućem sukobu u Donbasu, napravio je analizu spremnosti ukrajinske vojske za ovu vojnu avanturu. Po njegovim informacijama, Ukrajina od 2014. godine nije uspela da reformiše vojsku – nije bilo ni ekonomske baze niti političke volje. Fokus je bio na unapređenju snaga za specijalne operacije, zašta nije bilo potrebno mnogo ekonomskog ulaganja. Treba istaći da su tu nešto i postigli. Pored toga, ukrajinski generali su obratili pažnju na izviđačko-operativne i taktičke komplekse i sudeći po svemu, ubedili se da je to dovoljno da im osigura uspeh u sukobu sa Donjeckom i Luganskom.
Ukrajina je kupila udarne turske dronove „Barjaktar“ koje je tek sada Kijev počeo aktivno da koristi na liniji razdvajanja u Donbasu. Koliko ih tačno ima – nije poznato. Zvanično, samo šest. O kakvim letelicama se radi?
Istorija „Bajraktara“
„Bajraktar“ je prvi put poleteo 2014. godine. U pitanju je, treba priznati, vrlo dobra letelica – čak je postavila rekord u svojoj klasi: na 8.000 metara je letela više od 24 časa. Odmah je i počela da se koristi u borbama – protiv Kurda.
Međutim, „Bajraktar“ se proslavio tek prošle godine. Turska vojska je pokušala uz pomoć dronova da obezbedi prevlast nad vladinim snagama u Siriji. Taj proces se pretvorio, činilo se u početku, u uspešnu reklamnu kampanju. Društvene mreže su bile pune snimaka kako „Bajraktari“ uništavaju sirijsku vojnu tehniku. Međutim, sve je to trajalo tri dana. Već četvrti dan dronovi su počeli da padaju. Na prvu liniju fronta su stigli sirijski „Panciri“ u „Bukovi“, a u području Idliba su počeli da rade i neindentifikovani radari. Naredna tri dana turske snage su izgubile osam „Bajraktara“. Operacija Ankare „Prolećni štit“ se završila lokalnim porazom proturskih snaga i moskovskim sporazumom o primirju.
„Bajraktari“ su imali više uspeha u poslednjem sukobu u Karabahu. Međutim, uspeh Azerbejdžan, po mišljenju eksperata, ne može da zahvali samo ovim letelicama. Baku je decenijama gradio svoje oružane snage. Udarni dronovi su mali deo procesa. Fokus je bio u saradnji različitih rodova vojske. Uz to, trenutak je bio idealan. Jermeniju je razdirala viševektorska politika, a Karabah nije imao odgovarajuće sisteme protivvazdušne odbrane. Međutim, treba istaći, za mesec i po koliko su trajali sukobi u Karabahu, Azerbejdžan je izgubio između 3.000 i 7.000 vojnika. Cena je bila previsoka.
„Bajraktari“ u Donbasu
Ukrajinu guraju u ratnu avanturu koja se loše može završiti po nju. Pri tom, političari država NATO-a verovatno se i oslanjaju upravo na savremene bespilotne tehnologije i koncepciju rata u svim sferama. Međutim, ukrajinska vojska, bez obzira na čitav pi-ar Kijeva, i dalje je ukrajinska vojska. Načelnik Generalštaba Ruslan Homčak to dobro zna – ipak je završio Moskovski viši vojno-komandni institut u vreme SSSR-a.
„Koliko dugo će leteti ukrajinski „Barjaktari“ na nebu iznad Donbasa ako Kijev krene da ubija ruske državljane?“, zapitao se Podubni, podsetivši da je pola miliona stanovnika Donbasa već uzelo pasoš Rusije.
Po njegovom mišljenju, Moskvi neće biti potrebno da šalje vojsku u Donbas – sa svoje teritorije može očistiti nebo od dronova, čak i da ih ima, ne šest, već 66. Mada, Turska ih je proizvela tek nešto više od sto. Ruski sistemi, tamo gde su se nalazili jedan na jedan sa ruskim dronovima, dobro su se pokazali.
Ratni reporter podseća, da sami po sebi, udarni dronovi ne mogu doneti pobedu ni jednoj armiji. Oni su efikasni samo u konfliktu sa protivnikom koji je tehnički slabiji, što nije u ovom slučaju. To znaju i ukrajinski generali, ali zna li i predsednik Ukrajine?
U trećem talasu Kovid-19 najviše će umirati vakcinisani. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
