Kako bi se javnost upoznala sa problemom, Dr Aleksandra M. Pećinar, savetnik za geostrateška pitanja u Jugoistočnoj Evropi, upozorava na probleme koji bi mogli da nastanu.
- Situacija je eskalirala od momenta kada je Etiopija započela plan za jačanje energetskog sektora u skladu sa svojom brzo rastućom ekonomijom. Uprkos činjenici da je zemlja kritikovana da će njena brana poplaviti 1 680 km2 šume u severnoj Etiopiji i Sudanu, da je 20 000 ljudi preseljeno da se projekat brane održi, kao i da je budžet namenjen Velikoj brani bio jednak godišnjem budžetu Etiopije, postojala je čvrsta unutarnja inicijativa za implementiranje ove hidrotehničke zamisli duž reke Plavi Nil. Etiopija je tako trenutno u procesu završetka najvećeg infrastrukturnog projekta u istoriji zemlje. Brana danas predstavlja simbol razvoja Etiopije ali i praktično sredstvo za obezbeđivanje čiste energije. Međutim, uprkos naporima Etiopije da investira u hidroenergiju kao sredstvo za razvoj, ovaj projekat je ozbiljno narušio odnose sa susednim Egiptom. Potencijalni uticaji brane izvor su ozbiljnih regionalnih kontroverzi.
Dr Aleksandra naglašava da je dd jula 2020. godine, Egipat posebno aktivno uključen u proces predvođen Afričkom Unijom a koji je zamišljen da olakša zaključivanje obavezujućeg sporazuma o popunjavanju Velike renesansne etiopijske brane. Tokom ovih razgovora Egipat je nastojao da postigne uravnotežen sporazum koji podržava zajedničke međusobne interese. Nažalost, ova procedura nije urodila plodom, dodaje Aleksandra.
Posle više od osam meseci razgovora dogovor i dalje nije na vidiku. Uprkos fleksibilnosti koju je Egipat pokazao i iskrenom naporu da se prilagodi interesima Etiopije, napori da se prevaziđe jaz u preostalim pravnim i tehničkim pitanjima bili su neuspešni. Pre svega zbog njenih nepopustljivih stavova koji odražavaju nedostatak političke volje da se zaključi sporazum koji uzima u obzir prava Egipta i Sudana ili koji uključuje adekvatne mere za ublažavanje potencijalne štete koju bi Brana mogla da nanese dvema državama nizvodno od nje. Zapravo se čini da Etiopija nerado postaje član pravno obavezujućeg dokumenta koji uspostavlja jasna prava i obaveze za tri strane, a koji uključuje kompleksne mehanizme koji osiguravaju njegovu efikasnu primenu.
Kako će se odvijati situacija u budućnosti, za sada je neizvesno. Etiopija je odbila dalje pregovore. Tokom poslednjeg trilateralnog sastanka održanog u Kinšasi 4-5. aprila 2021. pod vođstvom demokratske Republike Kongo, koja trenutno predsedava Afričkom Unijom, Etiopija je odbila da se ponovo uključi u pregovore o brani. Ovaj sastanak je sazvan sa ciljem ponovnog pokretanja pregovora u skladu sa poboljšanim modalitetom koji bi prevazišao efikasnost pregovaračkog formata koji je primenjivan prethodno, a kako bi se osiguralo da razgovori dovedu do rezultata.
Stičemo utisak da su se strasti uzburkale a rešenja nema na vidiku. Dr Aleksandra objašnjava šta se zapravo dešavalo u odnosu između Etiopije i drugih strana koje bi trebalo da budu uključene u rešavanje ovog problema i potencijalnih šteta koje mogu da uslede.
– Etiopija je odbila višestruke predloge koje su Egipat i Sudan izneli tokom ministarskog sastanka radi poboljšanja modaliteta procesa koji vodi AU. Odbacila je predlog za uspostavljanje međunarodne četvorke, koja bi delovala kao posrednik, a uključuje EU, SAD i UN. Dodatno, odbijen je i predlog pregovora u formatu označenom 1 plus 3, što bi naglasilo da će pregovore voditi DRC a da će tri međunarodna partnera dopuniti napore predsedavajućeg AU. Etiopija je čak odbila da prihvati predlog rukovodstva predsedavajućeg AU u smislu formulisanja rešenja za otvorena pravna i tehnička pitanja kao i da uključi svoju referencu u saopštenje izdato na kraju ministarskog sastanka u Kinšasi da će pregovori biti nastavljeni u cilju postizanja pravno obavezujućeg sporazuma o popunjavanju i delovanju Velike brane. Još više zabrinjava činjenica da je Etiopija više puta izjavila da namerava da izvrši drugu fazu popunjavanja Velike brane, bez obzira da li je postignut sporazum sa Egiptom ili Sudanom.
Ovde bi posebno trebalo imati u vidu da bi ovo drugo proizvoljno punjenje, moglo naneti značajnu, ako ne i katastrofalnu štetu Egiptu i Sudanu. Konkretno, 20 miliona građana Sudana koji žive nizvodno od brane i hidroenergetskih objekata, bili bi direktno izloženi opasnosti. Slično tome, Egipat koji je u potpunosti zavisan od reke Nil, kao i opstanak njegovih 105 miliona građana, ovakvim razvojem događaja, bili bi ugroženi posebno tokom sušnih perioda koji bi se mogli podudarati sa punjenjem i radom ove brane, što bi naknadno moglo prouzrokovati značajnu oskudicu vode u Egiptu.
Za sve one koji nisu upoznati sa temom Dr Aleksandra objašnjava šta sve može da se dogodi i koliko stvari mogu da se otrgnu kontroli. Ona kao ekspert napominje da je Etiopiji nedavno predloženo da tri države uspostave mehanizam za razmenu tehničkih podataka o procesu punjenja brane, čija bi svrha u ovom kontekstu bila da obezbedi poštovanje bitnih uslova sporazuma o njenom popunjavanju i radu, a koje se mora se odvijati prema uslovima kompetentnog sporazuma.
Na kraju, Dr Aleksandra apeluje kako bi se sprečilo ugrožavanje bezbednosti u tom reonu.
-S obzirom na mnoštvo igrača sa konkurentskim interesima, trebalo bi hitno pronaći rešenje krize, jer ovakav razvoj događaja, može da izazove još jedan afrički spor sa strašnim posledicama po Afričku agendu 2063. Aktivnim angažovanjem međunarodne zajednice mogao bi se postići pravedan i uravnotežen sporazum, koji će omogućiti Egiptu da izbegne strateški neodrživu poziciju. Shodno tome, od izuzetnog je značajna njena pravovremena i adekvatna reakcija kako bi se Etiopiji naglasila važnost angažovanja u pregovorima za zaključenje sporazuma o Velikoj etiopskoj renesansnoj drami, kao i da se uzdrži od preduzimanja bilo kakve jednostrane akcije, uključujući izvršenje drugog punjenja tokom sezone poplava koja počinje u leto 2021. do zaključenja samog sporazuma.
Ukoliko se ne postigne ovaj sporazum može dovesti do eskalacije napetosti u regionu, što predstavlja ozbiljnu pretnju međunarodnoj bezbednosti. NJegovo rešenje, naprotiv, stvorilo bi potencijal za saradnju i iscrtalo novi kurs za čitav sliv Nila i istočnu Afriku, zaključuje ona.
Izvor:Pravda
